понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:33

Локалитет Винча није на међународној листи за заштиту

Аутор: М. Ђорђевићуторак, 20.08.2013. у 15:00
Археолошки локалитет Винча (Фото Т. Јањић)

У нашој јавности је готово незапажено прошла вест да је и археолошки локалитет Винча био у ужем избору за листу од седам најугроженијих локалитета коју је ове године објавила „Европа”, међународна организација за заштиту и очување културног наслеђа. Нажалост, Винча није успела да се пласира на завршну листу, која би омогућила да овај локалитет добије знатна финансијска средства, каже у разговору за наш лист Весна Марјановић, председница Одбора за културу и информисање Скупштине Србије и чланица Комитета за културу, науку, образовање и медије Парламентарне скупштине Савета Европе. Весна Марјановић именована је за известиоца ове паневропске организације за тему угроженог наслеђа Европе. На недавно одржаном скупу у Атини говорила је на једном од панела у оквиру 50. конгреса организације „Европа ностра” (Наша Европа), чији је председник Пласидо Доминго и која окупља преко 150 националних организација и пет милиона чланова широм Европе, укључујући и Србију. Ове године објављена је и листа седам најугроженијих локација културне баштине. 

„Било је заиста импресивно видети колику снагу могу имати грађани удружени око заједничког циља и, наравно, политичке институције које су у стању да то препознају и пруже одговарајућу подршку. Награђени пројекти резултат су упорности и посвећености појединаца, грађана који имају свест о значају свог наслеђа”, каже Весна Марјановић и додаје да је велики успех то што је у Србији кампања спасавања храста на Коридору 10 показала да глас грађана мора да се чује и у оваквим значајним подухватима.

Међу награђеним пројектима налазе се трансформација једне потпуне рушевине у најмодернији музеј ваздухопловства у Талину, пројекат реконструкције старих напуштених железничких мостова и њихово претварање у бициклистичке стазе у Лангстрату, потпуна рестаурација Таутове куће у стилу баухаус модернизма у Берлину...

„Винча је један од најбољих примера где се преплићу многи фактори: политички, правно-имовински, еколошки. Од сукоба надлежности до клизишта. Савет за Винчу се не састаје. Мислим да је један од разлога за то што се Винча није коначно пласирала лежи управо у чињеници да не постоје развојни програми, нема акционог плана, нема плана детаљне регулације, нема студије о изводљивости. Нико не преузима одговорност за стање на терену..

О томе колико је однос према заштити културне баштине и култури уопште суштинско политичко питање, говори и најновија иницијатива председника Европске комисије Жозеа Мануела Бароза под називом „Нови наратив за Европу”. Барозо је позвао европске интелектуалце, уметнике и научнике да се у што већем броју укључе у велику дебату која ће тражити одговоре на најновије изазове пред којима се Европа налази и из које ће се изаћи са једним стратешким документом. Истовремено, генерални секретар УН Бан Ки Мун позвао је владе да културу ставе на врх листе приоритета у агенди глобалног развоја од 2015. године, нагласивши да не може бити успешних развојних стратегија уколико у њих није интегрисана култура.

„Истог дана када је на конгресу у Атини Андрула Василију, европска комесарка за културу, у свом говору истакла да економска криза треба да буде повод за снажнију подршку култури, а не повод за њену маргинализацију од стране доносилаца одлука, наш сада одлазећи министар Петковић је у интервјуу ’Новостима’ рекао да због кризе култура нема право да тражи значајнију подршку државе. Улога политичара је да културу брани свим расположивим средствима, која, наравно, нису само финансијска, нарочито када пара нема довољно. Ради се управо о приступу, о потреби за тражењем нових решења, о активизму. Ако министар први каже да није време да се боримо за културу, шта онда да очекујемо од других? Осим тога, ми никако да разумемо оно што је очигледно. Ако имате грађане који су економски осиромашени ударом кризе, па им онда одузмете и културу и образовање, са којим људским потенцијалом ви одржавате стабилно демократско друштво? Са људима који су сиромашни и материјално и духовно. За свако нормално друштво то је сигнал за опасност. Такви услови најбоље су тло за раст екстремизма, ксенофобије, насиља“, каже Весна Марјановић.

Наша саговорница подсећа и на то да се у руководству организације „Европа ностра” налазе две наше веома утицајне жене – Снешка Куадвлиг Михајловић, на месту генералног секретара, и историчарка уметности Ирина Суботић, која даје свој допринос као потпредседница ове организације и председница њеног огранка у Србији.


Коментари5
a8c3d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bonn Berlin
Pogledajte na internetu koliko je objekata do sada uslo u svetsku bastinu u Hrvatskoj, trudom i pametnim radom.
S S
Ајде да занемаримо на кратко сам локалитет, и да се запитамо шта просечни становник Србије зна о Винчи. Верујем да огроман број људи не би имао појма ни о чему, ни колико је то старо, ни где се налази и на ком простору се простирала култура Винче; не би знали да ли су ти људи били писмени или не; не би знали који народ је ту живео. Страшно је када се бусамо у груди са историјом, а немамо појма о њој. Али познавање историје није једино што пропада, оваквом небригом за културу и образовање свако знање пропада.
Славиша Ђурђе
А Лепенски Вир? У документима којима је бивша српска влада представила Србију у „Дунавској Стратегији у ЕУ”, Лепенски Вир се спомиње само као, или у оквиру,„пројекат развоја марине”! У стратегији бивше владе, о ”изради просторног плана за Национални парк Ђердап, Лепенски Вир се не помиње. Дакле, Влада Србије није видела Лепенски Вир као добро од светске баштине. -Члан 12. конвенције о заштити светске природне и културне баштине каже јасно да саме Владе држава дају предлоге за Унескову листу. Дакле, Лепенски Вир не улази у прилоге (материјалне) заштите и осталих опскрбација...
Zorica Atić
Nadam se da će mnogi pročitati ovaj članak, a da će se neki zamisliti i porazmisliti. Nedavno sam bila na nalazištu, i evo kakvi su mi utisci: Tragovi ljudskog prisustva vidni su (u 21. veku) prvenstveno u otpacima, olupinama, grafitima, čamcima. Poneki pecaroš ili ljubitelj reke uživa na vodi i ostacima prirode: čitava scena neodoljivo poseća na postapokaliptični dekor filma “Mad Max”. Tu je i nekakva neobična tabla koja nas navodi na pomisao da se ovde nalazi čak i arheološki lokalitet. Lokalitet koji je na prvi, drugi, pa i stoti pogled zaista teško uočiti. Ništa tu ne asocira na iskopavanje, arheologiju i blago kulturne baštine. Ništa sem merdevina koje stoje prislonjene uz deo brda kao dekor. Na brdu iznad nalazi se baraka, za koju natpis na tabli i prisutni čuvar tvrde da je izložbeni prostor i pripada Muzeju grada Beograda... Objekat je zatvoren za posetioce već mesecima jer krov prokišnjava, a arh. zbirka je povučena. Na nalazištu je radove otpočeo još davne 1908. Miloje Vasić.
Илија Марковић
Таква неодговорност, према једном од најважнијих археолошких локалитета у савременој Сербији и Европи је неопростива. Госпођа Марјановић, је све лепо објаснила у чланку. Винча се налази у Београду, у Сербији, нама на понос и част! Али, како објаснити демократској Европи, да је у Винчи била, заправо, тзв. Прва Европа! Једно од првих насељених места, и још много тога, што је за сваку хвалу. Наравно, нико неће да буде одговоран, за овај скандалозни пропуст! А, велики туристички бродови пролазе поред Винче, на свом путу за Црно море, без пристајања. И ми остајемо без зараде! Мислим, да није незнање у питању, него да се намерно чини опструкција, према велинчанственој историји сербског рода и савремене Сербије. О САНУ. да и не говоримо!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља