Зашто мислим да ће и ова на велика звона најављена „темељна“ реконструкција владе,нажалост,остати само димна завеса која треба да прикрије неспремност и немоћ владајуће коалиције да спроведенеопходне системске реформе?
Зато што је:
1. Процес започет најавом довођења у владу угледних страних стручњака – између осталих Строс-Канаи његовог тима од 15 сарадника – дакле „увозом“ нове финансијске политике коју би више контролисао него спроводио „увезени“ министар.Азавршава се тако да ће финансије водити млађани „соло играч“, свршени студент Јејла наглашених патриотских осећањаЛазар Крстић. Већ чињеница да је Крстић прихватио понуду да буде министар говори миколико мало зна о осињем гнезду у које улази. Чињеница да је прихваћен за министра јесте доказ да он на шест густо куцаних страна свог „програма“ не доноси ништа од онога што нам је потребно. Искрено, волео бих да сам у криву и да ме Крстић и будућностиу свему демантује,али...
2. У смени министара заобиђено Министарство за рад, запошљавање и социјалнуполитику. Коалициона математика надређена је општем интересу,јер ако су премијер и први потпредседник задовољни „пролазним временом“ овог министарства,онда нам се не пише добро. То доказује и последња изјава директора „Пошта Србије”, потпредседника и посланика ПУПС-а Mилана Кркобабића, који сматра „да је концепт департизације, који је наметнут, неприхватљив и штетан“ (!)„Конкурс за место директора јавних предузећа јестепокушај да се избегне одговорност и –бићу до краја отворен – то је легализација пљачке.“ (!)
3. Још немамо главног преговарача са Европском унијом. То је неочекивано и неодговорно признање да још нисмо спремни да пуним капацитетом и убеђењем уђемо у тај дуготрајни, сложени процес.
4. Видим ново одлагање темељне реформе образовања. Још нисмо свесни да је овакво образовање „црна тачка“ на путу сваког па и економског развоја Србије. Зашто се о новом министру образовања разговара искључиво у оквиру партијских понуда, зашто не призовемо неког Финца или Британца, Француза или него „нашег“ да помогне? Знам да је то зато што добро образована генерација поставља много веће и озбиљније захтеве, боље се и ефикасније организује, уме да критички мисли,а све то онима који своје позиције нису освојили знањем него као војници партија, наравно не одговара.
5. Хоће ли „темељно“ реконструисана влада уопште имати министра и министарство културе или ће, као и образовање, и овог пута култура бити жртвована неодрживој „равнотежи“ антиевропских и модерних концепата будућности Србије? Ја бих,рецимо,позвао Жака Ланга, социјалисту и бившег министра културе Француске, бар да нас саветује како је могуће поштовати националну културу и истовремено је уклопити у врх модерних кретања у уметности.
Понуђени списак је само врх пирамиде са које је реконструкција започета. У друштву, у „темељима“ који треба да се реконструшу,нема ни назнаке било какве промене. Напротив. Узмимо фудбал као симболички пример: Како је могуће да је Карачић несмењив? Како је могуће да на све стране лете оптужбе за милионске проневере,а држава размишља како да спаси Звезду и Партизан? Како је могуће да селектор изјави „Љајић треба да ми се јави и каже:’Шефе, певаћу химну!’“ Да ли он води хор или фудбалску репрезентацију? Треба ли му добар играч или добар баритон? Он опстаје без обзира на то што су сва његова времена, а не само пролазна, катастрофална.
И,за крај, оно са чиме је требало почети и чему сам заправо желео да посветим цео текст,али нисам јер не знам са киме бих заправо поделио своју неверицу, забринутост и тугу пред снимцима на којима на слави у Братунцу и на свадби негде у Србији народ весело игра коло уз песму „Еј,Пазару, нови Вуковару,и Сјенице,нова Сребренице!“ Колико знам нико у Братунцу, ни од организатора ни из цркве и нико на свадби није се супротставио призивању крви и отвореној мржњи и претњи Бошњацима у Србији. Музика није прекинута, певачи нису ухапшени. Нико од јавних институција није реаговао и бар на речима осудио ове позиве на рат и геноцид!
Ангела Меркел је пре два дана посетила Дахау, логор који је на територији
Немачке.
Томприликом је рекла: „Успомена и судбина ових жртава ме испуњавадубоком тугом и стидом.“
Коментари су јединствени у оцени да ова посета говори о „њеној одлучности и вољи да из историје научи праве лекције“.
Зато што се, између осталог, суочила и суочава са својом прошлошћу.Немачка је успешнадржава, између осталог и економски.
Стабилна (ре)конструкција почиње од добих темеља, а не од крова.
Оснивач Грађанских иницијатива