уторак, 31.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:39

Србија још отплаћује оно што је Косово већ продало

Аутор: Александар Микавицасубота, 24.08.2013. у 15:00
Рудници и термоелектране нису само имовина КиМ

Од 1999. године имовина државе Србије на Косову и Метохији, грађана који нису Албанци и компанија из централне Србије и Покрајине Војводине се распродаје. На сваку нову вест да власт у Приштини намерава да „утопи” још нешто што јој не припада, а налази се на територији коју контролише уследила би уобичајена реченица неког званичника у Београду: „Србија ће се борити за своја права и своје власништво на Космету.”

Србија је преузела 858 милиона евра дуга Косовастраним повериоцима и још га отплаћује. Тим парама грађене су термоелектране, рудници, фабрике, путеви, акумулације за снабдевање градова водом и наводњавање, међу њима и систем „Ибар–Лепенац”, са хидроелектраном и акумулацијом „Газиводе”.

Вредност непокретности на које право полаже Србија на Косову процењена је на око 220 милијарди долара, али њен претежан део је приватизован. У 95 одсто случајева нови власници су Албанци. Међу странцима – Турци. Пред очима кључних чинилаца у међународној заједници од распродаје затеченог власт у Приштини је до половине прошле године инкасирала око 600 милиона евра.

– Вредност имовине око 1.500 до сада приватизованих српских фирми на КиМ процењује се на више од 1,5 милијарди долара – изјавио је директор Бироа за регионалну сарадњу у ПКС Миливоје Милетић. – Остала су углавном предузећа у срединама где је већинско српско становништво. Та имовина вреди, према неким проценама, око две милијарде евра.

На питање – шта сада држава може да учини, Милетић одговара да треба да захтева од релевантних међународних институција да се тај процес једноставно поништи и уваже легитимни интереси поверилаца који су учествовали у стварању те имовине.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин рекао је недавно да ће после првог бриселског споразума, процес даљег преговарања регулисати сваку ставку у животу на КиМ.

– Прве на реду биће теме у вези са Црквом и културом, имовином и економијом – рекао је Вулин и нагласио да „Србија неће признати моноетничке приватизације, јер национални кључ и економија не иду заједно”.

– Предвиђено је да Заједница српских општина има своју имовину, због чега мора да се утврди шта припада Србији, а шта ће од тога Србија пренети на Заједницу, рекао је Вулин.

– Држави предстоје активности на заштити имовине или обештећењу, као и утврђивање пред којим судовима треба да се бори да би повратила оно што јој припада – нагласио је Вулин.

Иако се, како је званично речено, поново разматрају спискови српске имовине на КиМ, предузећаизцентралнеСрбијенаКосметуимају 1.218 објеката, аизВојводине 14. СамоПТТјевласник 130 објеката, ЖТП 55, ЕПС 18 и „Србијашуме” 45. „Лолакорпорација” јеизградилакапацитетеуЗубиномПотоку, Лешку, ШтрпцуиВитини, а „Термовент” изТемеринауОраховцуиЛипљану. „Зеленгора” јеподиглапогонеуСувојРеци, „Минел” уПриштини, КосовскојМитровицииКлини, „Кока-Кола” уЛипљану, а „Гоша” уГњилану.
У тој групи је и фабрика врањског „Јумка” у Косовом Пољу. ПКБ корпорација има 12 својих предузећа на Косову и Метохији, међу којима су Пећка пивара, „Косово вино”, „Орвин” и „Метохија вино” – фирме које су ПКБ-у припојене 1992. године.
У три деценије, од 1961. до 1990. године, у Косово је уложено око 17 милијарди долара, а многа предузећа су своје инвестиције реализовала преко некадашњих самоуправних споразума о удруживању у Покрајини. Међу њима су „Генералекспорт”, „Минел”, „Прва искра”, „21. мај” Београд, „Центропром”, „Бамби”...
Развој Космета финансиран је из Савезног фонда за развој неразвијених, као и из Покрајинског фонда за развој, који је од 1992. године наследио Фонд за развој Републике Србије. Од 1997. године ту функцију је преузела Дирекција за развој Космета, са седиштем у Приштини. Фонд за развој поседује и акције као трајни улог у 163 предузећа на Косову где у највећем броју случајева има власништво на више од 51 одсто капитала, о чему је обавештена Косовска поверилачка агенција. Косовска поверилачка агенција покретала је више пута приватизацију над „Инекс ски-центром” на Брезовици, иако је он део београдског предузећа „Инекс хотели”, што је у супротности са признатим међународним стандардима.
Борис Беговић, професор економског факултета и члан делегације Српског преговарачког тима на разговорима 2006. и 2007. у Бечу о статусу Косова и Метохије, сматра да су питања имовине и потраживања незаобилазна.

– Ако је реч о политичким преговорима, који треба да реше статус Космета, питање имовине не може да се заобиђе – рекао је Беговић за наш лист. – Без преговора о имовини, спољном дугу, о наслеђеним обавезама и о потраживањима било које врсте, нема правих преговора.

Такозвани разговори о практичним питањима за Беговића су „бацање прашине у очи”, односно замагљивање суштине.

– О „практичним питањима” могу да разговарају приватна лица. Овде је реч о политичким преговорима – изричит је Беговић.

----------------------------------------------------------

Фонд за развој

Посредством југословенског Фонда за кредитирање бржег

развоја недовољно развијених подручја и аутономних

покрајина, у периоду 1966–1990. на Косово је усмерено око 4,37

милијарди долара. Србија је уложила око 1,75 милијарди долара.

Из Фонда за подстицање развоја САП Косова у току 1990. и 1991.

прикупљена су средства у износу од 150,5 милиона долара.


Коментари7
581c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Joksim Peric
Ajde sto su Albanci opteli Pecku pivaru u Peci, ali sta je sa imovinom Pecke pivare u Beogradu, magacin i kancelarije na Banovm brdu. Trenutno je sve zaposednuto, a bogami ne bi me cudilo da promeni i vlasnika preko noci.
iz glave
Srbije treba da otplaćuje svoje, ali ne treba da poklanja i podaje , već da brani
pokusaj jedan
Ako sam dobro razumeo mi nikad necemo priznati Kosovo repuibljik , ali zato cemo njene dugove uvek
Ја бих и даље одплаћивала
јер једног дана када судство ,које је свугде ,у кризи се поврати и стане на правилне ноге и када се буде разрешавао проблем нашег КиМ паре ће нам или бити враћене , па ће то бити нешто као нека штедња , наравно с акаматама, или ће нам бити враћено КиМ са свим оним што су продали , а требао би овај други сценарио да се оствари. А ко то прима новац од Србије , тај значи признаје Србију у својим природним границама , значи да не признаје злочином остварену државу на тлу Србије
Rade B70
Kako olako baratamo milijardama u jednoj vrlo maloj ekonomiji. Realna vrednost svih firmi na Kosovu je daleko manja.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља