уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:46

Кућу у којој је живео Ранковић град продаје за 4,5 милиона евра

Аутор: Далиборка Мучибабићсубота, 24.08.2013. у 15:00
(Фото Р. Крстинић)

И мртвог Леке још се плаше. Ваљда зато годинама нико неће његову кућу. Деси се да понеки бескућник преноћи на голом поду, све друго је давно очерупано. Била је зимус нека екипа са камерама, рекоше да снимају нискобуџетни филм. Од тада, ништа. Само птице – рапортира радник обезбеђења са паркинга поред здања у Улици Андре Николића 5, последње београдске адресе Александра Ранковића.

Ни трага да је у тој, сада запуштеној вили до 1983. живео народни херој, оснивач ОЗНЕ, Титов венчани кум и министар унутрашњих послова Југославије, од 1946. до 1966, и Брионског пленума партије, на коме је разрешен свих функција, а потом искључен и из Савеза комуниста. Остало је ћутање...

Капија је закатанчена, пространо двориште обрасло у изданке киселог дрвета. Од приземља, којим доминирају остаци преврнутог клавира, кућом се шири сабласна празнина.

То једноспратно здање у елитном крају Београда, наредних месец дана обилазиће потенцијални купци, јер је град Београд као његов власник огласио продају ове некретнине. Почетна цена на коју су процењена два објекта, базен, и око 40 ари плаца је 4,5 милиона евра.

Власник виле град је постао прошле године када је здање добио у размени са Олимпијским комитетом Србије (ОКС), који је газдовао вилом од 2000. године. Предвиђено је да ОКС заузврат добије пословну зграду у оквиру СРЦ „Ташмајдан”, у којој ће се, осим канцеларија комитета, налазити и просторије гранских спортских савеза, навео је у писаним одговорима за „Политику” Дамир Штајнер, извршни директор ОКС-а.

– Кућа нам је припала одлуком Владе Савезне Републике Југославије, односно добио ју је тадашњи Југословенски олимпијски комитет. ОКС никада није користио вилу иако су постојали планови да се седиште организације пресели тамо, а да се пре тога вила прилагоди нашим потребама. Ступањем на снагу новог Закона о спорту ОКС је добио много веће надлежности, чиме се и обим посла знатно увећао. Тада смо ушли у разговоре са градом Београдом око проналажења функционалнијег простора који би задовољио наше потребе – објашњава Штајнер.

Већ тринаест година о кући нико не брине, а на тој адреси је од 1966. до 1999. године живела породица Ранковић. Иселили су се, каже за „Политику”, Слободан Ранковић, млађи Александров син, зато што је тада „тако држава решила”.

– У њој смо после очеве смрти остали моја мајка Славка и старији брат Миливоје. Девет година смо покушавали да је откупимо, али нисмо успели, иако су се откупљивале веће и лепше виле. Кућа је имала пространо и лепо двориште у коме смо проводили дивне тренутке. У прилично запуштену смо се и уселили, било је тешко загрејати је, али ми смо је одржавали колико смо могли. Она је данас претворена у руину – наглашава Слободан Ранковић.

О предисторијату куће Ранковића, Слободан каже да не зна много, а и званични подаци су штури. До шездесетих година прошлог века, како каже Миле Антић, из Мреже за реституцију, као власник објекта се водила Смиљана Чавић рођена Ћук.

– Кућа је у њеном власништву била 1958. године, када је земљиште масовно национализовано. Немамо сазнања да је пре те жене било других власника објекта, али до данас није поднет захтев за повраћај имовине. Могуће је да је Смиљана шездесетих година кућу продала неком државном органу. Има примера да виле по Дедињу нису свима одузимане него су их стари власници касније продавали. Од бивших власника вилу је купио и некадашњи гувернер Радован Јелашић – истиче Антић.

Градња здања у Улици Андре Николића 5 започета је пре Првог светског рата, а вила је попримила данашњи изглед после завршетка рата, кажу у Заводу за заштиту споменика културе Београда.

– Објекат се налази у оквиру просторне целине Сењак-Топчидерско брдо-Дедиње и ужива статус добра под претходном заштитом. То значи да за било какве захвате на кући инвеститор мора да прибави нашу сагласност – истичу у градском Заводу за заштиту споменика културе.

------------------------------------------------------------

Велики плац предност виле

Највећа предност виле на Сењаку је велики плац, сложни су трговци некретнинама. Да ли је реална почетна цена од 4,5 милиона евра по којој ће је Београд понудити на лицитацији нико не може да прокоментарише зато што не знају у каквом је стању објекат.

– Готово је немогуће пронаћи вилу са плацем од 40 ари у елитним деловима Београда, а и купаца таквих здања је мало – каже Мирослав Цветковић, директор агенције за некретнине „Цветковић-Рошков”.


Коментари8
5c783
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Владо Доб
О кући о којој пишете не знам ништа, али знам нешто о другој Ранковићевој кући коју је зидао у Дубровнику у ували Лапад док је био на врхунцу моћи.Након што је склоњен са политичке сцене преко пута те виле зида се велики хотел а централни вентилациони погон поставља се упрво преко пута те виле.Можете замислити на каквом атрактивном месту су вила и хотел и колико око њих има слободног простора и обале али вентилатори баш морају да дувају у вилу.
ivo pogorelic
najzalije mi j eklavira...zar nema nekog da ga popravi i pokloni nekoj muzickoj skoli? da nam deca uce klavir a ne da budu svi grandove zvezde!
Bonn Berlin
Danasnjih 4.5 miliona €vra je otprilike isto sto i 10 miliona $ kada je prodat plac naciji koja nas nas je bombardovala. Valjda su tom apstraktnom cenom zeleli da dobiju apsoluciju. I dosta je komunsiticke proslosti, ili pisite istinu o tome sta nam se stvarno dogadjalo da bi i mladji svet saznao kako je bilo u tom raju radnika i seljaka.
Nedacama nikad kraja
@Srpska Vojvodina Ima pravo sta pise ! Dok su u Zagrebu sacuvane sve gradjanske vile i porodice statog Zagreba dotle su nas u Beogradu komunisti i posle 1982. godine i socijalisti Slobodana Milosevica pa od 2000. i " demokrate"-zavili u crno, kako god pogledate. Pootimali su SVE sto im je bilo pod rukom( a BILO je!) i nastavljaju perfidno i dalje da " lese srpski narod". Estradizovali su nam Kulturu, kriminalizovali drustvo, unistili osnovne ljudske vrednosti u narodu i isprali mu mozak tako da vise nista ne moze ni da shvati. Srbija je platila najskuplju cenu ideologizacije Balkana 1945.! A tim nedacama nikako da dodje kraj.
Srpska Vojvodina
A ko je Rankovic? I koga je briga za njega? Taj isti veliki Srbin je zavio u crno mnoge Srpske porodice, uzivao u slavi i tudjoj vili sa bazenom dok je narod 60 tih godina bukvalno bio gladan . Imam utisak kao da smo jos pod rukovodstvom CK SKJ...pise se o Titu, Jovanki, Rankovicu,,. Molim politiku da se ostavi nase ruzne proslosti i zaboravi na komuniste .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља