уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:32

Грађани више желе ЕУ него што верују у њу

Аутор: И. Анојчићпонедељак, 26.08.2013. у 12:30
Новица Коцић

Истовремено док две трећине грађана Европске уније не верује у њен опстанак, половина Срба гласала би за ЕУ, 24 одсто било би против, 19 не би гласало и осам одсто не зна како би гласало. Истраживање је урадила Канцеларија за европске интеграције почетком јула, и из њега се види да је за 42 одсто грађана чланство у ЕУ добро, за 25 одсто је лоше, а за 32 одсто ни добро ни лоше.

У истраживању Евробарометра, статистичког органа Европске комисије, које је спроведено пролетос, а обухватило је две трећине популације ЕУ – Пољску, Италију, Француску, Немачку, Велику Британију и Шпанију – све је мање поверења у ЕУ. Чак 72 одсто Шпанаца нема поверење у ЕУ, у Британији скоро 69 одсто, у Немачкој 59 и у Француској 56 одсто грађана има лошије мишљење о ЕУ него, на пример, 2007. године, када је само трећина испитаника била незадовољна европском заједницом.

Објашњење за антиевропско расположење у најразвијенијем делу континента је економска криза, незапосленост, недостатак перспективе за младе и смањење социјалних давања. Иако све ове проблеме има и Србија, наши грађани у већем проценту желе у Унију него што верују у њу. Можда би се грађани другачије изјашњавали да наш улазак у ЕУ није на дугом штапу. Као главне факторе отежавања уласка у ЕУ, грађани Србије наводе стално условљавање (37 одсто), менталитет и неспремност на промене (12) и неспособност домаћег руководства (11). Објашњење за проевропско расположење дају наше саговорнице.

Наташа Вучковић, председник Одбора за европске интеграције Скупштине Србије, каже да се као правилност показало да поверење расте када се прелази из једне фазе у другу, односно када смо добијали шенгенске визе или датум за преговоре. „Свака позитивна оцена доводила би до раста поверења у ЕУ. Сада предстоји избор тима за преговоре и избор преговарача, с чим се касни због реконструкције Владе, што није добро.”

Да преговарач мора да се бави само тим послом, јер се захтева енормни рад, објаснио је Никола Селаковић, министар правде и државне управе. Он је рекао и да њему тај посао није нуђен, иако је било спекулација у медијима. Због тога што још нема шефа преговарачког тима, „изгубили смо у смислу краће припреме онога ко ће се наћи на том месту”. „Активности с Европском комисијом на том плану нису ни започете у оном смислу у коме се очекује да буду започете током септембра, октобра, а нарочито до краја године”, објаснио је министар.

Светлана Логар, из Ипсос Стратешког маркетинга, каже да су поруке политичара такве да људи подржавају ЕУ. „Политичари шаљу позитивне поруке, сви осим ДСС-а. Створена је таква атмосфера и људи желе отварање и комуникацију са светом.” Избор тима и преговарача можда ће подићи рејтинг Уније, али он је и сада, у последњих неколико месеци изнад 50 одсто. „Највећа подршка уласку у ЕУ, више од 70 одсто, забележена је 2009. године, када смо добили Шенген, и 2008. када је потписан Споразум о стабилизацији и придруживању. Али и отварање фабрике ’Фијат’, што се доживљава као поправљање односа са светом, и одржавање Евросонга у Београду, грађани доживљавају као да смо ту, да ту припадамо и више их се опредељује за ЕУ.”

„Од маја до јула ове године подршка грађана износила је од 53 до 57 одсто. Подршка се учврстила на око 50 одсто, а око 25 одсто је против. Чак и када је подршка била најнижа, они који су били против били су то само у једном тренутку. Постоји чврсто језгро присталица ЕУ и њих је више од 40 одсто. Ако би био одржан референдум, велика већина би била за ЕУ. То је тренутно расположење”, каже Светлана Логар.


Коментари7
8d203
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bonn Berlin
Jedno pitanje; posle navodne propasti komunistickog sistema u Jugoslaviji, u Srbiji nije se niko nasao, osim nekoliko osoba, na prste jedne ruke da se saberu, da zapocne neko preduzetnistvo. Zasto je to tako ? Da li je razlog u mnogim takozvanim " donacijama ", prvenstveno Nemacke i Japana ? Da li je razlog sto veoma mnogo porodica ima nekog u inostranstvu koji salju novac ? Znacvi moze se do novca neradom, ili zasto raditi kada moze i bez rada. Izgleda da su vaznije jalove diskusije do besvesti nego jedino vazno, a to je rad. Kada nadjete odgovor na to pitanje bice vam jasnije kako ste izgubili citavih 13 godina, a to je veoma dug period. Samo jedan primer, diskusije oko mirovina, mirovine se sticu dugogodisnjim radom i uplatom miliona zaposlenih.
Ko je ovde lud
@bazooka joe,majstore a ti misliš da ćemo mi odmah postati druga Nemačka?Pre nas čeka sudbina Bugarske i Rumunije za koje smo sada Švajcarska,bio sam tamo pre nekoliko dana i video kako ih je eu unapredila....
Bazooka Joe
@Aleksandar Mihailovic - Zar zaista mislite da narod ne ume da uporedi kvalitet zivota u recimo Nemackoj, Svedskoj, Austriji sa kvalitetom zivota u Srbiji? Sto ovi silni Romi, azilanti, ne beze u Rudiju po azil? A o "nevinosti" Srbije u ratovima 1991-99 ne zelim gubiti vreme; treba se prvo pogledati u ogledalo, pa onda druge optuzivati.
Aleksandar Mihailovic
Ovo su samo alibi procenti, mnogo su manji. Narod shvata da sto je duze na "bezalernativnom" putu u EU to je debelo na bezalternativnom putu u beznadje i siromastvo i da mu je svakim danom sve gore i gore. Sto se tice SSP i njegove jednostrane primene bilo je glupost. EU clanice duguju vec oko 15.000 milijardi evra, recesija ih drma vise nego pticji grip, medju njima je jako puno nesuglasica, imaju 20 miiona nezaposlenih, netrpeljivost prema "dosljacima" raste, cak i u "stabilnoj" Svajcarskoj koja je najdalje bila od ovih kancerogenih problema EU, a neko daje "analizu" da je odusevljenost gradjana Srbije cak na "stabilnih" 50%. Cime su odusevljeni? Time sto su clanice EU zatrovale Srbiju za sva vremena i osudile je na tiho nestajanje, ili time da su je na temelju bestijalnih lazi, sankcionisale, bombardovale, rusile i ubijale i na nju svalile sve svoje zlocine nad YU i samom Srbijom? U cemu je tajna omadjijanosti EU i zrtvovanja svega zbog nje?
Верујем у себи сличнима
Србија је географски у Европи, а убрзо ће бити и политички у ЕУ. Наиме, 90% грађана који желе демократију и бољи живот својој деци су за што пре улазака Србије у ЕУ, јер верују својим очима и ономе што су видели у ЕУ, поготово у централној и северној Европи. Ови са ”девијантно-азијатским” понашањем и начином живота, не могу се ускладити ни са сами собом, па се плаше нових европских стандарда, културе, језика, народа,...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља