уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

Флора Сендс, љубав српског поручника

Аутор: Мирјана Сретеновићуторак, 27.08.2013. у 15:00
Љубавна романса из Првог светског рата ускоро и на филмском платну: Флора Сендс и Јанаћко Јовић

Рашино село крај Лазаревца – Британски продуцент и мултимилионер, председник „Атлантик скрин групе”, Сајмон Фосет и генерални секретар гарде краљице Елизабете Друге за Бакингемску палату и Виндзор Дејвид Сајмон Ванделор, у својству војног консултанта, боравили су у недељу у етно-селу „Рашавил” где су представили сценарио холивудског филма „Мој драги наредник”. Реч је о љубавној причи о британској болничарки и војнику Флори Сендс и поручнику Јанаћку Јовићу, који су служили у Првом светском рату у Гвозденом пуку српске армије. Њихова филмска прича, у продукцији  „Атлантик скрин групе”, биће снимана следеће јесени у Србији, а премијера се очекује 2015. године.

– Филм ће целом свету показати улогу, допринос, жртву, али и храброст с којом су Срби превладавали тешкоће, и како су као поносан народ преживели и борили се у Великом рату – истиче Сајмон Фосет, додајући да је живот Флоре Сендс познат људима у Србији, али не изван ње.

Боравак Британаца започео је „Стазама слободе наших предака”, што ће ускоро постати редовна меморијална тура агенције „Магелан”, где су, најпре обишли центар Београда, тврђаву и Војни музеј на Калемегдану и детаљније се упознали са учешћем Србије у Првом светском рату, уз подсећање да се 2012. навршило 175 година српско-британских дипломатских односа. 

У разговору за наш лист Фосет каже да му је познато да су Срби у светским филмовима углавном представљани као лоши момци и наглашава да је чуо да је филм „У земљи крви и меда” Анџелине Џоли, који није гледао, контроверзан и непопуларан у нашој земљи, али додаје да у филму о Флори Сендс и Јанаћку Јовићу неће бити ни Анџелине, ни таквог става. 

– Храброст Срба у великом рату прекрили су ратови деведесетих, што је изазвало негативни публицитет у ширим размерама. Ми овде имамо све елементе за добру екранизацију – истиниту причу, акцију, љубав, историју, и очекујемо да ће се публика купати у сузама. Важно нам је да имамо светски познате редитеља и глумицу, како би филм био комерцијалан, што је предуслов да буде рекламиран – каже Фосет, додајући да је ангажован и на снимању филма у Црној Гори о британским војницима које је спасила српска војска за време Првог светског рата, чија се 100-годишњица обележава следеће године.

Уговори још нису потписани, али како незванично сазнајемо, улога Флоре Сендс је захтевна и требало би да буде поверена некоме попут Кејт Винслет или Софији Мајлс, поручника Јовића требало би да тумачи српски глумац млађе генерације, размишљамо о Ивану Босиљчићу, а режија би, иако је више имена у оптицају, могла бити поверена Марку Фостеру („Џемс Бонд – Зрно утехе”) или некоме попут Мела Гибсона. Сценарио потписује Рори Фелоуз, а музику Тим Холијер, продуцент је, како је најављено, Габријела Тана, ћерка Дена Тане, који је члан Америчке филмске академије. 

Сајмон Фосет истиче да је боравак у Београду искоришћен за преговоре са потенцијалним партнерима, будући да ће у овај филм „Атлантик група” уложити 10 милиона долара, а да од српске владе, каже, очекују гаранције и помоћ у реализацији пројекта – стављање на располагање објеката, локација и људства. 

– У земљама, као што су Бугарска, Румунија, Чешка, Грчка… постоје олакшице за странце који снимају филмове и они добијају повраћај ПДВ-а. Ако нам држава да локације гратис, то је јефтиније него да правимо сценографију у студију. Очекујемо да од дистрибуције повратимо 50 одсто средстава, да од приватних лица добијемо 25 одсто, и исто толико од повраћаја ПДВ-а – рачуна Фосет. 

– Док тражимо новац нећемо чекати са пропагандном кампањом тако што ће, на пример, ваш министар културе да представи овај пројекат догодине у Кану. Решите своја подзаконска акта када је у питању снимање страних филмова у Србији и инвеститори ће радо свој новац оставити код вас – додаје Сајмон Ванделор, који је био војни аташе у амбасади Британије у Београду од 2005. до 2008. године.

Сајмон Фосет и Дејвид Сајмон Ванделор у Рашином селу (Фото Борис Башчаревић)

Ванделор истиче да помоћ око сценарија нису тражили од српских историчара, већ помиње да им је од велике помоћи била обимна књига „Наш брат – живот капетана Флоре Сендс” од Луиз Милер, која је недавно објављена и на српском у издању код „Лагуне”. 

– Мене занима историја српско-британских односа за време великог рата. Упознао сам доктора Жарка Вуковића, експерта за тај период, а сваке године британски војни аташе посећује гробље у Крагујевцу, где су и гробови једне докторке и две медицинске сестре из Британије преминулих за време епидемије тифуса 1915. године – каже Ванделор.

Како додаје, наше везе из великог рата ослањају се на британске медицинске трупе које су оствариле велика доброчинства у Србији. 

– Док је Србија била под аустроугарском окупацијом, приче о њеном страдању стигле су и до Британаца. Докторка Елси Инглис из Единбурга прикупила је средства, и сав новац је утрошен на обуку лекара и слање особља и материјала у Србију 1915 – истиче Ванделор, који је у часопису Бакингемске палате „Колдримстрим газети” прошле године објавио чланак о неустрашивости Гвозденог пука, као и о Флори Сендс. 

Једна од сестара, како додаје, била је и Флора Сендс, дама од 39 година изразито авантуристичког духа, прва жена која је возила трке колима по Британији. Учила је да јаше и да пуца. Није је држало место и тражила је да испуни свој сан. Када је Елси Инглис хтела да крене са особљем да помогне Србији, матично министарство, како додаје, није јој дало дозволу, а након њеног обраћања српским властима и њиховог прихватања помоћи, болнице је распоредила по Србији. 

– Флора Сендс је радила у нишкој болници, касније бива и сама заражена тифусом. Након излечења, понудила је да се придружи војсци са којом ће потом прећи и преко Албаније. Како ћете је препознати на сликама са Гвозденим пуком? Тако што једина није имала бркове – каже Ванделор, подсећајући да је за изузетне заслуге одликована Карађорђевом звездом, као и наша Милунка Савић.

------------------------------------------

Пријем у Министарству културе

Британце је јуче примио министар културе Братислав Петковић. – Овај филм ће помоћи да се донекле промени лоша и исфорсирана слика о Србима, и то у доба када се покушава ревизија догађаја из Првог светског рата – рекао је Петковић подсетивши да је код нас снимљена ТВ драма о Флори Сендс „Наша Енглескиња” (1997), по сценарију Јелице Зупанц.

-------------------------------------------------------------- 

Пила виски и пушила три кутије на дан

Ванделор подсећа да је за време Другог светског рата Гестапо приводио Флору Сендс и саслушавао је сваке недеље. Да би се прехранила, она је предавала енглески језик у Србији, што је тада, како додаје, била субверзивна делатност. Преминула је у Британији, и то је учинила „мушки”, до задњег дана је испијала виски и пушила три кутије цигара дневно.

Из сценарија издвајамо и следеће детаље: Флора Сендс отићи ће у чету коју предводи поручник Јовић и њихова романса ту почиње. Вереник Ричард долази да је врати, али она наставља својим војничким путем. Упознаје наредника Милунку Савић, прерушену у мушкарца Милуна – она такође показује како жена може да стане раме уз раме са војницима, а једина бојазан била јој је да не буде рањена како не би био разоткривен њен пол.

Алекса Зарев, секретар Удружења добровољаца Србије 1912–1918. који је био домаћин овог скупа у Рашином селу, истакао је да ће 17. октобра у Дому војске бити свечана академија овог удружења, када ће бити представљена монографија групе аутора о Милунки Савић. Сајмону Ванделору тада ће бити уручена захвалница за идеју о холивудском филму, а и Сајмону Фосету биће уручена картица почасног члана, као и Тиму Холијеру, композитору и члану „Атлантик скрин групе”, чији је прадеда погинуо на Солунском фронту.


Коментари19
8455e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš Srbenda Radičević
Kamo lepe sreće da smo ovim stopama išli i u ovom pravcu razmišljali godinama ranije. Svaka čast onom ko je došao na ideju da se ovakav film snima. Sada je jako važno da naša država ubuduće mnogo odlučnije staje iza ovakvih projekata podržavajući ih koliko se god može. ŽIVELA SRBIJA!
Flora i Fauna
Prava stvar. Holivudski film je i vise nego potreban Srbiji kako bi se promenio njen negativan imidz u svetu. Cesto putujem i na svojoj kozi osetim da danas nije lako biti srbin. Biti srbin to je zadatak a ne datost. Konacno posle druga Tita imamo prilike da se predstavimo u najboljem svetlu ostatku sveta i budemo ponosni na to sto jesmo. Takodje, sve pohvale Rasinom selu, koje treba da bude primer kako se voli svoja zemlja. Prvom prilikom sa svojom devojkom poseticu etno Rasino selo i uzivati u carima i lepotama srpskog sela koje nas je odrzalo.
Zorica Mrsevic
Bilo bi dobro da se posle teksta o Flori Sends objave tekstovi i o jos nekim Engleskinjama, Skotlandjankama i sl bolnicarkama u Srbiji tokom Prvog svetskog rata. One su heroji koje ne smemo olako da prepustimo zaboravu
артиљерац артиљерац
Мислим да би лепо било да се каже који је то "Гвоздени Пук".То је 2.пешадијски пук "Књаз Михајло",Моравске дивизије 1.позива који је,с обзиром на територијално попуњавање јединица у српској војсци,био састављен од Топличана.Од 1912 до 1918 кроз пук је прошло око 20000 војника и официра.Слава им и хвала.
Flora S.
Napokon neki svetski film koji ce da pokaze srpski narod u pravom svetlu. Samo steta sto ce tek 2015-te da se prikaze, trebalo je to ranije. Svaka cast za ideju o britanskom-srpskom filmu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља