понедељак, 18.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:40

Павле Вуисић је био врло топао човек

Аутор: Иван Аранђеловићуторак, 27.08.2013. у 22:00

Током више од пола века каријере, глумица Вера Чукић одиграла је више од 30 улога на филму, 14 у ТВ серијама, више од 50 у ТВ драмама и небројено у позоришту. Освојила је многе награде, којима је прексиноћ додала и признање „Павле Вуисић”. Ову награду, на Фестивалу глумачких остварења домаћег филма у Нишу, доделило јој је Удружење филмских глумаца Србије. Признање ју је врло обрадовало, поготову јер долази од колега са којима је толико често и блиско радила, али и због глумачке величине чије име награда носи.

Награду сте добили од жирија који чине три претходна добитника признања: Неда Арнерић, Петар Божовић и Марко Николић, ваш партнер из „Дневника увреда”. Је ли ова награда значајнија утолико што долази од колега, чији је суд углавом најстрожи?

Значи много. Значи да сте се лепо слагали, да сте били фер играч, да сте и ви њима пружали шансу. Они овом наградом кажу: Хвала за оно што си ти нама дала. Награду сам схватила као резултат нашег свеукупног односа. Не могу да постојим само за себе. Заједно стварамо чак и кад је реч о монодрами. Глумац може много да даје, али мора и да добија енергију да би то што је замишљено могло да оживи и да буде пренето на публику.

Каријеру сте почели са Павлом Вуисићем у филму „Кроз грање небо” а сада сте лауреат награде која носи његово име. Како га се сећате?

Имала сам 15 година када сам у том филму Столета Јанковића, по прози „Велика деца” Антонија Исаковића, играла партизанску болничарку Бранку. Павла се сећам као необичног, врло образованог и топлог човека. Таквог сам га стално доживљавала, не само кроз његове улоге него и када сам га сретала. Играла сам с њим више пута. Једном смо Павле, Милан Срдоч и ја играли у ТВ драми „Фунта са штедне књижице” Здравка Шотре, која је одлично прихваћена. После 10 година, ТВ Београд је одлучила да поново сними ту драму и опет смо играли нас троје. Никада нисам радила римејк нечега што сам већ играла па још са истим сарадницима.

На фестивалу у Нишу награђени сте за улогу у филму „И бог створи кафанску певачицу” 1972. Зашто је тај филм и данас модеран?

И у том филму је играо Павле Вуисић. Бата Живојиновић је тумачио главну улогу и за мене је то једна од његових најлепших улога, другачија од онога што је играо. Волим тај филм. По начину кадрирања, темпу, сценарију, емотивности и даље је модеран. Још више га издиже његова јасна прича. За филм је важна прича јер она везује публику. Гледаоци воле да прате развој догађаја, емоције и личности. Тај филм има све ово.

Више од 80 улога сте остварили само на филму и ТВ. Јесу ли вам и даље најдраже улоге Ане у „Дневнику увреда” и Кифлине мајке у „Заборављенима”?

Играла сам различите ликове, али лик Ане у „Дневнику увреда” јесте нешто што ме је дубоко заокупило. И у контакту с публиком видела сам да им је тај лик близак, као и Кифлина мајка у „Заборављенима”. Улога Кифлине мајке није главна, али је мени толико позната, толико имам болног саосећања за такве жене јер знам да постоје и колико су оне несрећне и за себе и за своје дете.

Јесу ли вама најстрожи критичари ћерка Ивана Михић, глумица и писац, и супруг Гордан Михић, сценариста?

Посматрачи смо и слушаоци онога што ради свако од нас и имамо ставове о томе. Све троје смо се сложили да уметник мора да буде потпуно слободан и да може да ствара чак и упркос трендовима и допадањима. Уметник мора да буде убеђен и да до краја прати своја осећања. Мора да ослушкује свет око себе, да посматра људе и ситуације, да види околности, али мора да следи себе. Увек мора да буде свој и само онда када је аутентичан, он може да буде разумљив и прихватљив за друге.

Увек сам спремна да саслушам критику, без обзира на то колико је она строга. Саслушаћу је, провући ћу је кроз себе, размислити и ако се негде сложим – послушаћу је, а ако не – ићи ћу својим путем.

Има ли данас понуда за улоге?

Немам понуда. Појаве се ту и тамо, али не да се неко отима о мене.

Гледате ли домаће филмове и серије?

Престала сам да гледам ТВ, али пропратим по неку епизоду неке серије. Све ми је то слично. Новије филмове нисам гледала. Не идем често у биоскоп. Погледам само нешто о чему се много говори да видим зашто неки филм толико окупира пажњу.

----------------------------------------------

Више од 3.000 извођења у позоришту

Поред филмске каријере, Вера Чукић је у позоришту имала више од 3.000 извођења представа којима ни не памти број. За сваку од представа у којима је играла каже да је за нијансу другачија од осталих:

– Почетак моје каријере обележила је представa „Размене” у режији Предрага Бајчетића, мог професора на академији, који ми је дао шансу да играм главну улогу поред три велика глумца: Мире Ступице, Петра Банићевића и Предрага Тасовца. Захваљујући тој улози, добила сам ангажман у Атељеу 212, које је тад било авангардно позориште, у смислу истраживања нових начина рада, приступа, размишљања, емоција.

У Атељеу је остала неколико година, и одиграла улогу девојчице у представи „Виктор или деца на власти”. Та улога јој је омогућила да је позову у Народно позориште, у које је прешла и где је остала 30 година.

– У Народном сам играла у „Браћи Карамазови”, „Сирану Дебержераку”, „Мизанторпу”... а тај део моје каријере је обележила „Нечиста крв”. Касније сам играла у „Маски” по Црњанском, и лик генералице Аде је обележио моје зрело доба у позоришту. Награђена сам наградом „Раша Плаовић”.


Коментари3
da6c8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

А таквих вајара имамо
Ко то ради барељеф Павла Вујисића који се додељује као награда. Потпун вајарски промашај. Јели то свесна деградација награде или српска посла?
Bishop of Cardboard City
@123 123 Isto tako je i ovde u Ujedinjenom Kraljevstvu sa razlikom da sam ja prestao da gledam TV odavno.
123 123
Naši glumci su jedna klika koja međusobno deli priznanja pa ne postoji nijedan glumac bez nagrade.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља