петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Плејмејкер с распоном руку као Сабонис

Аутор: Александар Милетићуторак, 27.08.2013. у 22:00

Данас, док ужива у својој каријери, као једна од звезда последњег прелазног рока у Европи, Немања Бјелица (25) понекад се запита да ли се то баш њему догађа, истом оном момку кога су прецртали као неталентованог пре десетак година. Ако будућност кошарке почива на свестраним („ол раунд”) играчима, што предвиђа и наш селектор Душан Ивковић, онда је Бјелица идеалан за „клонирање”. Јер данас у Европи вероватно нема кошаркаша који може подједнако успешно да игра на свакој од пет позиција, од плејмејкера до центра.

Иако га тренери због потреба тима углавном стављају на крило или на крилног центра, он стално истиче да је у души организатор игре и да највише воли кад има лопту у рукама. То уопште не би било чудно да није висок 209 цм и да нема распон руку 222 цм (као Сабонис)! Немогуће је наћи играча такве грађе који с лакоћом преводи лопту преко центра и дрибла у пуном трку за главу нижег противника.

Сломљена рука у уличној тучи

И управо то је оно што га издваја, што сваком тренеру годи: прилика да с њим повећава број комбинација у игри до бесвести. Зато је и један од кључних играча у стратегијама селектора Душана Ивковића и тренера Фенербахчеа Жељка Обрадовића који га је недавно „узидао” у темеље новог „тима снова” са Босфора. Од њега се очекује да буде међу онима чије ће се име најчешће помињати на Европском првенству у Словенији (4-22. септембар) и у наредној сезони Евролиге.

Пошто га у најјачој лиги на светучека дрес Минесоте, а већ пет година је у репрезентацији, јасно је да је близу остварења већине својих снова. Али, умало да се догоди да од свог тог талента не буде ништа…

У фебруару 2004. локална банда из Блока 70 сломила му је леву руку бејзбол палицом, док је бранио другове. Имао је 16 година. Тих дана његов брат је без његовог знања позвао свог пријатеља с Машинског факултета, кошаркашког агента, да дође на једну утакмицу и да га погледа.

„Данима ме је звао мој добар друг Владимир Ћук, да му погледам братаод тетке, и док смо се договарали догодило се нешто ужасно”, говори кошаркашки агент Бојан Тањевић. „Позвао ме је да ми каже да су неки разбојници сломили руку у лакту његовом брату и да ћу кад се опорави моћи да га видим на делу. И онда сам дошао на један меч у Основној школи „Седам секретара Скоја” (данашња „Лаза Костић”), тада је био у кадетима Партизана. Имао је 191 цм и лако је дао 17 поена”.

И поред тог ужасног догађаја, Бјелица каже да му је најтежи дан у животу био кад су га отписали у млађим категоријама Партизана. Тај клуб је, бирајући између два јуниорска годишта (1988. и 1989) распустио оно старије (Бјелица, Лешић, Синовец…). Онда је Бојан Тањевић замолио председника КК Супефунд из Београда Бојана Вучића да прими Бјелицу. Био је то, на први поглед, огроман корак уназад, не само што је морао да оде из нашег најуспешнијег клуба, већ што се спустио у нижи такмичарски ранг.

Са 17 година био је већ страх и трепет у Квалитетној јуниорској лиги. Заједно с Лешићем изводио је неке акције са НБА шпица тако добро да су им аплаудирали и родитељи играча из противничког табора. Имао је у просеку више од 30 поена и 10 скокова, али то није било довољно да га позову у јуниорску репрезентацију. Говорили су да је слабашан за центра. Једна од најбољих његових утакмица у том узрасту, уједно и последња у Суперфунду, била је управо против Партизана. Изгубили су тесно, а он је дао 43 поена, уз 15 скокова и десетак додавања. Меч је одигран баш у његовом Блоку 70 што му је било посебно важно, јер се поноси тиме што је из „блокова”.

Иако је сениорски тим Суперфунда тада играо Другој српској лиги, као најбољи јуниор није добио шансу да одигра ни минут у првом тиму.

„Размишљали смо где би могао најбоље да се развија. Заједно с колегама из агенције „Интерперформанс” послали смо га у Аустрију, земљу без кошаркашке традиције. У бечком клубу Аркадији лајонс разигравали смо младе, а Бјелица је ту стигао 2006, са 18 година”, прича Бојан Тањевић.

Пре одласка у Аустрију играо је на једном турниру за мадридски Реал, заједно с Хрватом Богдановићем (и био с њим цимер), с којим је данас у Фенербахчеу. Друге године у Бечу млади тренер из Бриндизија Андреа Магели уочио је његове техничке могућности и схватио да његово тело (нагло израстао до 209 цм) није у том тренутку могло да прати његове „креације у глави”. Уследио је позив на један камп у Тревизу, па позив – што се данас мало зна – Фенербахчеа да у њему тренира три недеље са још неким талентима. Прелџић и Видмар су га пазили као брата и тај кратак период у Фенербахчеу остао му је у лепом сећању, тим пре што је селектор Турске Богдан Тањевић (иначе стриц Бојана Тањевића) јавно рекао да је „Бјелица суво злато”!

Пешићев експеримент

Те речи је недуго затим поновио и Светислав Пешић кад је на препоруку млађег Тањевића довео Бјелицу у Црвену звезду 2008. Пешић се посебно бавио њиме, уливајући му самопоуздање. На мечу против Војводине у Новом Саду, при густом резултату, убацио је у ватру клинца о коме су тада и многи добри познаваоци кошарке мало знали. Чим је примио прву лопту у сениорима, опалио је с осам метара и погодио. У следећем нападу нова тројка с девет метара. И сам данас признаје да је то била невиђена срећа, јер ко зна како би тренер протумачио ту његову дрскост да није била са покрићем.

И онда, на наредном мечу, против Босне у „Пиониру”, Пешић изводи невиђени експеримент: Бјелица игра плејмејкера! Сви су били запањени, а највише противнички играчи. Док се онако витак лелујао с лоптом, многе је на тренутак подсетио на Тонија Кукоча. Ипак, и сам је свестан да је сплитско чудо од играча непоновљиво.

У трећој утакмици финала против Партизана, Пешић је затражио тајм-аут у тврдој завршници. Док су сви гледали у искусне, тренер је казао: „Лопта иде на Немању”! У пуној хали (Партизан домаћин), док су му сви звиждали, погодио је шест бацања из шест покушаја.

„Прва година у репрезентацији била је много важна. Селектор Ивковић га је повео на Европско првенство 2009, као једног од најмлађих, и улио му храброст. Имао је битну улогу на том шампионату када смо освојили сребрну медаљу”, прича Бојан Тањевић. „Догодине је стекао пуну афирмацију код тренера Трифуновића. Уследили су позиви највећих европских клубова, звали су га и из НБА, али је ипак одабрао Каху лаборал, знајући да ће ту добити праву шансу. У Кахи се зна како пролазе млади: прва година привикавање, друга укључивање, трећа – значајна улога”.

Иако га је звала и Барселона, па и генерални менаџер Ђоан Креус лично, изабрао је Фенербахче због тренера Обрадовића који је решен да Турској донесе првог победника Евролиге. Као играч који више воли да проигра некога него да постигне кош, вероватно ће добити прилику да често буде с лоптом, да осмишљава акције, ма на којој позицији био. Јер то му је најважније у овом поглављу каријере. Уосталом, он је ваљда једини играч с том висином који је за идола изабрао играча високог 183 цм (Ален Ајверсон).

„НБА ми је сан. Али, не желим да одем тамо да бих био резерва. Отићи ћу када будем спреман да се изборим за важну улогу”, каже Немања Бјелица који ће кад дође време да оде из Истанбула одлетети преко Атлантика.

----------------------------------------------

Број 44 због уских рамена

„Бјелица и ја смо седели једног дана, чим је потписао за Звезду, и док разговарамо њега позове тим-менаџер клуба Небојша Илић да га пита који ће број да изабере. Кад му је Немања рекао „8”, јер то му је омиљени број, Илић му је казао да је тај број повучен у знак сећања на Слободана Јанковића. Кад је Бјелица онда тражио 53 – јер пет и три су осам – убедио сам га да ипак узме 44, јер на његова уска рамена могу да стану само дугуљасти бројеви”.


Коментари1
25eb2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sale bogdanovic
Koji broj dresa je hteo da uyme prvo?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Кошарка

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља