понедељак, 24.04.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

Савамала по други пут међу Србима

Аутор: Ана Марија Поповићсреда, 28.08.2013. у 15:00

Ових дана, и уопште последњих година, доста се прича на тему повратка Београда на своје реке. Ово је део светског тренда, градови се отварају ка рекама, а на речним обалама уместо магацина ничуресторани игалерије. Та динамика срећом није заобишла ни Београд, а изражава се кроз оживљавање Савамале, Бетон хале, измештање Железничке станице, постављање Међународног путног пристаништа, могућу рекомпозицију Луке Београд итд. Осим силаска на реке у Београду је присутна још једна урбанистичка тенденција, а то је џентрификација. Џентрификација је процес повратка креативних и виших средњих класа у центар града, у радничке квартове или магацинске просторе, где су обично напуштени или запуштени објекти, али на доброј локацији. Тада, плански или стихијски, на местима где су раније била стоваришта,почињу да ничу нове зграде, тржни центри, уметнички простори. Звучи познато? Управо је то оно што се дешава на Сави. Али, хајмо од почетка.

Све је, наиме, кренуло са Ромима. Сећамо се расељавања Рома испод Газеле 2009, што је у ствари само процес џентрификације на делу, толико пута виђен у свету. Иако људима који су расељени сигурно није било пријатно, јавни простор се не може заузимати по сопственом нахођењу, а поготову не на централној локацији поред реке. Уз многе друге, јавио се Де Бердемакер, градоначелник белгијског града Ларнеа, да „изрази забринутост“, иако је Београд поменутим Ромима обезбедио смештај и лична документа. Као неко ко је живео у Белгији, са сигурношћу тврдим:да сам развила шатру у центру неког белгијског града, јер ми одговара локација, била бих расељена ,,у року од одмах”. Уз дужно поштовање градоначелнику Ларнеу, подразумева се да град Београд припада свима и да јавне површине морају остати јавне.

Отварање центра града према реци може се видети и кроз све гушће распоређене сплавове на Сави. На месту где је пре само четири године било једино картонско насеље у Европи у центру неког главног града, сада је зелена површина, а на том делу реке убрзано ничу сплавови, те ноћни живот Београда постајејасно зониран и лакше доступан. Ако се овако настави, верујем да ће за пет година цео ток Саве од Калемегдана до Аде бити испуњен сплавовима и бродовима.

Враћањем на реке, враћамо се и у стари центар града – Савамалу, простор око данашње железничке и аутобуске станице. У 19. веку,па све до Другог светског рата,Савамала је била центар српске трговине, политике и грађанског живота. Док су се на Калемегдану смењивали Турци и Аустријанци, српскии осталиживаљстановао је око Тврђаве. Милош Обреновић је за нови центар Београда одредио Савамалу (јер је била ван домашаја турских топова) и за само један дан џентрификовао ју је. За разлику од садашњих београдских власти, књаз је џентрификацију спровео врло агресивно и у једном дану раселио сиромашно становништво, те саградио зграде с раскошним фасадама и у њих населио богате трговачке и грађанске породице. До Другог светског рата Савамала је постојала као центар града, али онда бива заборављена и транзит тешког саобраћаја постаје њена реалност.

После 60 година тиховања,Савамала опет постаје вибрантни кварт. Може се рећи да је џентрификацију Савамале овог пута (2007.) покренуо Немања Петровић, помоћник председника општине Савски венац. Уз још два врло битна актера: Културни центар „Град“ и „Миксер Хаус“. Према речима господина Петровића, тренутно је у изради План детаљне регулације који ће уредити урбанизам целог кварта, чак и лагуме испод Савамале, који законски досаданикад нису били регулисани, па се није знало шта с тим простором. Планира се и изградња нових стамбених објеката, који ће довести нових 1.500 становника у овај крај, у којем тренутно живи њих 2.500. Што се локала тиче, неизвесно је која ће им бити намена, пошто чак 80 одсто њих иде у реституцију – потомцима богатих породица из прошлог пасуса. Надајмо се да ће и нови власници схватити значај Савамале, и подржати идеју уздизања нове културе и демократизације јавног простора у Београду.

Џентрификација је донела добро Београду, али она не сме бити ни преагресивна. Идеја де се модерни комплекс иранске архитектињеЗахе Хадид смести у комплекс Беко, тик уз Калемегдан, пример је како џентрификација може да уништи душу града. Осим што ће се обесмислити урбани пејзаж Калемегдана, јер ова грађевина поред Тврђаве делује као да је с Марса пала, по ко зна који пут ћемо показати колико (не) ценимо своје наслеђе.

Студент Мастер студија Одрживог територијалног развоја на Сорбони 1


Коментари19
6528a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sinisa mandic
Los Andjeles je imao slican problem sa svojim centrom grada ili Downtown LA .Zgrade koje su gradjene pocetkom 20og vijeka su bile napustene I cuveni Skid Row je uzimao zamaha . Na srecu, pojedinci su shvatili da revitalizacija moze donijeti samo dobro ako je uradjena kako treba Vecina starih zgrada nije rusena,fasade su revitalizovane u originalnom izgledu ali su iznutra potpuno renovirane I dovedene u habitativno stanje .Urbana populacija je prepoznala mogucnosti sto je dovelo do otvaranja umjetnickih galerija dzez klubova obnove pozorista kao I revitalizacije cuvene knjizare sa milion naslova u kojoj vecina knjiga kosta samo $1 ! ekonomski efekat je vrlo pozitivan jer je cijena kvadratnog metra postala vise nego dvostruka tako da su se pozitivno poklopili interesi sa vise aspekata ... LA Downtown je jedan od mnogih primjera kako se revitalizacija moze uraditi uspjesno a da se ne narusi duh okoline . Takvih primjera ima mnogo ... Za Srbiju ,nisam siguran ..
Petar S.
Komentar Srđana K. je sve objasnio, ali prostijim jezikom radi se o prodiranju kapitala u jedan zapušteni deo grada, a sve zamaskirano kao kulturno oživljavanje. U jednu rečenicu se stave umetnički ateljei i tržni centri u nadi da će i jedni i drugi biti otvoreni u novoj Sava-mali. Ovo je propaganda bogate srednje klase.
Srđan K.
"Ukoliko uzmemo Savamalu kao primer kulturom vođene urbane revitalizacije možemo videti dve ključne karakteristike neoliberalnog kapitalizma. Pre svega imamo relokaciju javnih sredstava i resursa u privatne ruke: nekoliko zgrada i skladišta je dato na korišćenje ili prodato privatnicima pod nepoznatim okolnostima, a ujedno sredstva iz javnih budžeta se preko više javnih preduzeća i fondova ulažu u Mikser festival. Druga bitna stvar je fleksibilizacija radnih odnosa: ono malo radnih mesta koja su otvorena zahvaljujući “urbanoj revitalizaciji” Savamale su radnici u uslužnim delatnostima, u kafićima, restoranima i klubovima, što su ujedno i najnesigurnija radna mesta. U isto tako nesigurnom (prekarnom) položaju se nalaze i stvaraoci, koji učestvuju u kulturnoj produkciji koja hrani tu “revitalizaciju”; oni će imati kratkoročne ugovore, ili ih neće ni imati, često nisu ni plaćeni, zdravstveno i penziono osiguranje se i ne pominje."
Dobrivoje Stancic
Noam Chomsky "Manufacturing Consent: The Political Economy of the Mass Media". Ovaj tekst je suptilan uvod i "ekspertski" potvrdjena kvazi opsta teznja za modernizacijom tj. "dzentrifikacijom" prostora plasirana na mala vrata kroz medije. Za dve-tri godine, nakon sto se malo po malo, na kasicicu plasiraju slicni clanci, vesti, najave, "ekspertska" mnjenja ovakvih kaobajagi strucnjaka, pocinje realizacija projekta "Beograd na vodi" ili "kako-god-ce-se-vec-zvati" koji raznim tajkunima donosi milione evra. Sve ostalo je nebitno! Razum, ljudskost, saosecanje sa nasilno iseljenima, empatija, istorijska vrednost, kulturna vrednost, alternativni pristupi ocuvanja arhitekture, koriscene tog prostora za nekakvu kreativu itd... A kao posledica ovog "proizvedenog saglasja" (manufactured consent), brizljivo pripremanog na gore opisani nacin niko ili vrlo malo ljudi se buni i njihovo misljenje i glas vise nisu bitni. Tuzno. Sramotno. I daaaaaaleko od bilo kakvog "odrzivog planiranja razvoja"...
Siđi do reke
@ Komentator Nebojša, samo jedna dopuna: Kad mi otimamo to se zove revolucija, a kada ONI - e to je kontrarevolucija! A što se tiče silaska Beograda na reke, sličnih ideja smo se naslušali: "Evropolis" pa "Kineska Četvrt", pa slučaj "Beko" itd...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља