понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:28

Мали генијалци на часовима менталне гимнастике

Аутор: М. Симић-Миладиновићчетвртак, 29.08.2013. у 12:30
Није било незаинтересованих за умно надметање са вршњацима и трку брзином мисли до тачног одговора (Фото М. Симић-Миладиновић)

„Власник једне куће зове се Нисефор Нијепс, али то не морате да памтите. Кућа је из 1822. године, обична, ни велика, ни много лепа, а опет – чувена у целом свету! Шта јој је донело славу? Нећемо добити тачан одговор без бар десет покушаја...”, загонетно је говорио јуче Урош Петровић, писац књижевности за децу и члан Менсе. Био је у улози предавача пред ђацима новобеоградских осмолетки окупљених у летњој школи за даровите која је ове недеље у ОШ „Ђуро Стругар” деци дража од последњих дана распуста.

Незаинтересованих за умно надметање са вршњацима и трку брзином мисли до тачног одговора није било – а то није уобичајена слика у овдашњем школству. Није реч ни о обичном одељењу. Више од 30 навршених четвртака из 11 школа за петодневни течај за таленте препоручили су учитељи. Међу том децом је и једно дете донедавно готово „отписано” као „аутистично, ограничених интересовања и могућности”, а испоставило се да је натпросечно интелигентно и креативно.   

Без задршке, самоуверено, школарци су тражили решење загонетне приче о кући у којој је живео Нисефор Нијепс, знајући да на питања која подстичу машту нема лоших одговора.

Можда је то најстарија кућа која се користи и данас. Неко познат је у њој живео, стварао или се родио? Рецимо да је највише пута мењала власника. Може бити да је прављена од посебног материјала, или да је у њој потписан крај неког рата. Постоји нека легенда о њој! Ту је неки изумитељ нешто измислио, или први пут употребио неки проналазак. Да ли је кућа прва виђена на Гугловој мапи Земље, или ју је неки велики сликар насликао...

„Сипали” су школарци одговоре као из рукава и бивали све ближи тачном решењу.

– Можда власник јесте сликао кућу, али не четкицом него фотоапаратом – мету је погодила Радмила.

Кад је предавач Урош Петровић објаснио да је кућа у свету чувена зато што се налази на првој направљеној фотографији из 1822. године основци су тражили још једну и још тежу загонетну причу. Иако у учионици од девет ујутру решавају умне заврзламе, деци у 13 сати, када се дневни програм завршава, на памет не пада да иду кући. Остају дуже и имају гомилу питања за сталне и гостујуће предаваче.   

– Петровић је мој омиљени писац и одличан је у улози учитеља. Најзанимљивије су ми игре за размишљање о загонетним предметима и скривеним речима – казала је Соња, ученица ОШ „Јован Стерија Поповић”.

У погађању загонетних предмета до сада је, чини се, најуспешнији био Добрица, ђак ОШ „Лаза Костић”.

– Освојио сам четири лоптице. Добијамо их као награду за тачан одговор. Када их Урош баца морамо да пазимо. У раду са предшколцима и основцима он је приметио да половина деце не уме да ухвати лопту са обе руке када им се баци изблиза због проблема са видом који је последица предугог гледања у екран – признаје Добрица.

----------------------------------------------------------------------------------- 

Кад је свет шума у дечјој глави, људи су животиње

Гостујући предавач у школици за даровите јуче је био Игор Стефановић, један од најбољих мајстора за рачунарске анимације у свету без којих се 3Де филмови не могу замислити. Када су деца чула да је био у екипи која је радила „Харија Потера” у Лондону, или „Кунг-фу панду” у Лос Анђелесу, запљуснула су га питањима. Највише их је занимало колико времена треба да се уради анимирани филм, колико људи има у екипи и колико дневно раде.

– Одмалена сам волео да цртам. Свет сам замислио као шуму, а људе као животиње и сада их видим тако. Врло брзо оценим ко је за мене лабуд, лав, паун, дабар, лисица и знам шта од њих могу да очекујем. Један 3Де филм ради се око три године. То је посао за неколико стотина људи. Моје радно време је осам сати, јер уморан не могу добро да радим – објаснио је Стефановић.

----------------------------------------------------------------------------------------- 

Генијалци не стају у образовни калуп

Учитељица Снежана Радивојша у ОШ „Ђуро Стругар” успела је да колегиницама пренесе „вирус” Менсиног креативног приступа настави којим се деца подстичу да размишљају. Она је координаторка летње школе и најављује да ће исти програм бити уприличен и за време зимског распуста будући да је изазвао огромно интересовање деце, родитеља и наставника.

– Долазе нам колеге из других школа да виде како радимо. Учитељице наше школе су прошле обуку за рад са даровитом децом по Менсином програму, али уз то је потребна посвећеност раду и свест да се натпросечно интелигентна деца не смеју занемарити и гурати у калуп просека – сматра Снежана Радивојша.


Коментари0
212fe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља