четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

Ремек-дела југословенског подручја

Аутор: Б. Лијескићчетвртак, 29.08.2013. у 22:00
„Гуслар“ Петар Лубарда, 1952.

Најрепрезентативнија колекција југословенског уметничког подручја из периода од 1900. до 1991. чува се у Београду у, већ култном, и нажалост још увек затвореном, Музеју савремене уметности, чији фонд броји 7.600 дела.

Иако Југославије више нема, ремек-дела која су у њој настала трају и живе свој живот. Кроз једну од репрезентативних колекција Музеја савремене уметности прошли смо заједно са Светланом Митић, вишим кустосом, задуженом за Збирку сликарства после 1945. године. У њеном саставу је  2.045 дела уметника са подручја некадашње Југославије, а саставни део чини и колекција акварела, гвашева и пастеле, са укупно 321 делом.

– Након распада југословенске заједнице Збирка сликарства после 1945, формирана откупом, поклонима и разменом, добија посебан значај за подручје читавог југоисточног региона Европе. Издвајају се и поједини легати, које су МСУ даривали појединци или установе. Реч је о легатима Ане Чолак-Антић, Злате и Васка Прегеља, Миодрага Б. Протића, Ксеније Дивјак, Ратиславе Табаковић, Ксеније Илијевић, Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, Надежде и Лазара Ристића, каже Светлана Митић. 

Упитана шта би од многобројних уметничких експоната издвојила, наша саговорница наглашава:

– Као ремек-дело наше уметности друге половине XX века свакако бих издвојила   слику „Гуслар“,из 1952. Петра Лубарде (1907–1974), која припада зенитном периоду уметниковог стваралаштва. То је остварење које заједно са композицијама „Косовски бој“ (1953), „Нарикаче“(1953) и „Коњи“ (1952) припада посебном тематском циклусу посвећеном евокацији националне прошлости, теми која је интензивно заокупљала Лубардину пажњу. У систему симболичких представа митске прошлости, фигура Гуслара симболизује централну мушку фигуру смрти, насупрот рецимо женској фигури смрти која се појављује у „Нарикачама“. Тако сазнајемо да је ову слику МСУ набавио разменом, са претходним власником, господином Леом Матеасом, и за њу су дате три слике, и то Петра Лубарде „Село“, Пеђе Милосављевића „Париски кровови“, као и дело Миљенка Станчића „Дете за столом“.Слика „Гуслар“је данас незаобилазна у сталним музејским поставкама.

– Издвојила бих још „Велику невесту“ из 1965.словеначког аутора Габријела Ступице (1913–1990), откупљену од уметника 1967. То је репрезентативно дело, без кога је данас тешко урадити ретроспективну изложбу о овом најзначајнијем уметнику у бившој Југославији. „Велика невеста“ припада зрелом периоду Ступичиног стваралаштва, периоду „беле фазе“, која се развија након 1956. Са осталих петнаест дела Габријела Ступице колико музеј има, ова слика чини важан део сегмента словеначке савремене уметности у збирци МСУ, каже Светлана Митић. Потом додаје да би истакла као посебно још једно дело:

– Реч је о раду Петра Омчикуса (1926) „Хлебови“ (Пекара) из 1965, које је настало у време када сликар и његова супруга, уметница Коса Бокшан, иако настањени у Паризу, све чешће долазе у земљу и учествују у уметничком животу домовине. То је период када се и иконографија слике мења у односу на претходни период енформела, а што се запажа и на слици „Хлебови“. Дело је набављено захваљујући Савету за културу СРС 1968. и од тада је излагано на многобројним самосталним и групним изложбама уметника.

Хронолошки, Збирка сликарства после 1945. наставља се на претходну до 1945, што је видљиво кроз дела уметника старије генерације Јована Бијелића, Зоре Петровић, Ивана Радовића, Марка Челебоновића. А колекционирање дела уметника, који су чинили поједине значајне уметничке групе, као што је Медијала (Леонид Шејка, Оља Ивањицки идр.), затим ЕXАТ 51 (Иван Пицељ, Александар Срнец, Владо Кристл, Божидар Рашица, Вјенцеслав Рихтер), Горгона (Јулије Книфер, Јосип Ваништа),пружа услове за даљи научноистраживачки рад. О вредности збирке – каже Светлана Митић –сведоче капитална дела великана послератне уметности: Петра Лубарде („Фантастични предео“и  „Гуслар“),Еда Муртића („Присутност мора“), Марина Тартаље („Сликар“), Ивана Табаковића („Магија светла, боја и облика“), Габријела Ступице („Велика невеста“), Марија Прегеља („Фантастична трпеза“),Петра Омчикуса („У берберници“), Јанеза Берника („Писмо“), Радомира Дамњановића Дамњана, („Пешчана обала“), М. Б. Протића („Велико сазвежђе“), Отона Глихе („Громаче“), Радомира Рељића („Хомо воланс“) као и многих других сликара.


Коментари2
48d96
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sosa iz dijaspore
Za svaku je pohvalu sto nas Politika kroz ove izvestaje, podseca na nase nacionalno blago (zakopano), pa se i mi u nasoj masti vracamo unazad i prisecamo - kako je nekad lepo biloo kad smo ogli oticiu pomenute muzeje i uzivati u eksponatima. To me je ponukalo da predlozim sada vec novim ministrima u rekonstruisanoj Vladi, da nadju toliko sredstava, da se mogu organizovati makar i male izlozbe (po broju eksponata, da bi bile bezbedne) pa da narod moze da dodje i vidi ili se podseti na deo naseg bogatstva. Cak i nekoliko slika iz pojedinih perioda bi bile od velikog znacaja i zadovoljstva. Zao mi je sto nasi novi milioneri nemaju nimalo osecaja za lepotu umetnosti pa da podrze ovakve i slicne akcije u interesu svog naroda i edukaciju naseg podmladka. Zar su svi oni samo snobovi? Hvala Politici, nadam se da ce biti i nastavaka sa vise slika.
jedini veliki
slikar sa podrucja jugoslavije bio je zoran music.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Вести култура и забава

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља