субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:09

Византијски град са језером за пијаћу воду

Аутор: Д. Борисављевићсубота, 31.08.2013. у 15:00
Откривен део северног бедема (Фото: Д. Борисављевић)

Злата у Пустој реци – Још у 19. веку енглески истраживач Еванс и аустријски Каниц описали су и нацртали видљиве остатке старина код села Злате, недалеко од познатог налазишта Царичин град.

Иако су данас видљиви и ти остаци, као и гигантске бране вештачког језера, ништа није учињено да се ово место и археолошки истражи. Игром судбине тај је задатак ових дана припао проф. др Михаилу Милинковићу са Филозофског факултета у Београду, чији је деда Михаило, још почетком прошлога века, био директор гимназије у Прокупљу и описао многе старине овога краја.

Министарство просвете и науке одобрило је почетна средства како би се сондажним радовима установило о каквом се, у ствари, археолошком налазишту ради, да би се оно ставило под заштиту државе као споменик културе.

Проф. Милинковић је са сарадницима управо завршио прве радове. Он је за „Политику“ рекао да су урађене четири сонде, на све четири стране комплекса који обухвата око 15 хектара, на месту званом Златско кале. Том приликом откривени су зидови великих размера. По откопаним деловима може да се претпостави да су били високи и више од 10 метара, а грађени су опеком са необично чврстим везивом.

– Овим се потврђује да је реч о великом граду, можда сличном оном у Царичином граду, који је градио Јустинијан Први, и који је назван Јустинијана прима. За то, наравно, има доста доказа, али не искључује се могућност да је овај град у Злати, који је из истог периода, и на само 14 километара од Царичиног града, можда био и већи. Тим пре што је овде изграђена и брана за језеро одакле се град снабдевао водом. Она је такође зидана опеком и невероватних је размера: 100 метара дужине, висине 6,15 и дебљине 4,40. На врху овог брда су и остаци цркве са богатим мозаицима. Сателитски снимак показује да скоро цео овај простор пресецају две улице на чијој раскрсници је велики трг. Дакле, на путу смо да откријемо други највећи град на тлу Србије из рановизантијског периода – закључио је проф. Милинковић.


Коментари2
f30f3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Miljković
Bio sam ovog vikenda na pomenutom lokalitetu i smatram da je potrebno proglasiti celo područje, zajedno sa Caričinim gradom, zaštićenom zonom i krenuti sa ozbiljnom mediskom prezentacijom, a ujedno krenuti sa izgradnjom puta i spajanjem preko Radana sa Prolom Banjom i Đavoljom varoši. S,poštovanjem A.Miljković
Мирослав Копривица
Ми врло мало знамо о овом делу Србије, која је то вредност и део историје открили су странци одавно. Неко, надлежан би морао да посвети више пажње овој вредности, да се упозна јавност, пронађу средства и ово постане атракција европских и светских размера... Ово је шанса дела Србије око Радан планине, само још то неко треба да сагледа и помогне тај врло мало настањени део Србије.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља