уторак, 19.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:43

Плочник је прва европска јувелирница

Аутор: Драган Борисављевићсубота, 31.08.2013. у 22:00
Бенџамин Бен Робертс и Мирослав Марић (у средини) са мештанима (Фото Д. Борисављевић)

 Плочник код Прокупља – Ових данапоново су археолози узбудили светску академску јавност открићем на налазишту у селу Плочнику код Прокупља. Прстен од бакра, пронађен овде, стар је више од 7.000 година. Ово је, колико се зна, место где је човек, најраније у Европи, успео да начини предмете од метала, па се Плочник сматра колевком металургије на старом континенту.

– Прстен нађен ове године и минђуша и перле прошле као да наговештавају да је овде била најстарија јувелирница у Европи – објашњава млада научница др Миљана Радивојевић, која је главни кривац што се у Плочнику већ другу годину заредом окупљају врхунски европски стручњаци да би детаљно истражили како је и зашто је баш овде човек успео да топи бакар. Она, наиме, са групом наших и страних стручњака остварује пројекат који је одобрила влада Велике Британије, која је и финансијер.

Миљана је, наиме, била ђак генерације прокупачке гимназије, па студент генерације Филозофског факултета, затим студент продекан, па студент проректор Београдског универзитета... Тако освајајући знања освојила је и стипендије, које су јој омогућиле да настави постдипломске студије у Лондону на Институту за археологију, најпрестижнијем у свету. Ту је прошле године и докторирала. Њен докторски рад, који је за тему имао изучавање археометалургије у југоисточној Европи, одјекнуо је у научним круговима, тако да је постао основа великог међународног пројекта. Он предвиђа истраживања налазишта у Плочнику, Беловодама и Јармовцу. У његов тим ушли су научници из Велике Британије, Немачке и Србије. За директора пројекта постављен је Тило Ререн, професор са лондонског археолошког центра –УЦЛ.

Миљану, као једног од аутора пројекта, па Бенџамина Робертса, предавача на Универзитета у Дурану, мр Душана Шљивара из Народног музеја у Београду, Мирослава Марића са Балканеолошког института САНУ, Марију Савић, докторанда из Лепосавића, Јулку Кузмановић-Цветковић, директора Народног музеја у Прокупљу, који је и носилац остваривања пројекта, затекли смо док су са радницима из овог села ископавали нову сонду.

– Управо смо открили две пећи, једну до друге. То је наговештај да смо, можда, у самом центру топљења руде бакра или печења керамике – изјавио је за „Политику” Бенџамин Бен Робертс, а његове речи преводио нам је Марић. Бен нам је објаснио да је овамо дошао захваљујући радовима Миљане Радивојевић, који су га навели да учествује у писању програма за овај пројекат, који је обезбедио тренутно највеће инвестиције у археолошка истраживања у Европи. По његовом мишљењу, треба истражити да ли је високо развијена производња керамике, каква је била овде у неолиту и која је захтевала познавање материјала и могућности ватре, била предуслов да се савлада процес загревања камена како би се он претворио у метал, то јест бакар, чија је тачка топљења најнижа од свих метала. Према Бенџамину Бену Робертсу, разлог томе што је баш Плочник колевка металургије треба тражити у обиљу руде бакра у околини.

Питали смо Бена како се снашао у овом селу, међу колегама и радницима, са којима ради. Одговорио је да се није надао да ће стећи толико искрених пријатеља и међу једнима и другима.

– Одушевљавају ме овдашњи сељаци. Они изненађујуће много знају о самом налазишту, а поштени су, искрени, имају смисао за хумор, слично нама Енглезима. Научио сам и неке шале, које ипак нису за штампу. Од хране посебно ми се допадају ајвар и ћевапчићи. Невероватно је какав је овде култ вина и ракије. Нисам могао ни да претпоставим да је ракија пиће о којем сваки сељак говори са усхићењем, сваки уме да је прави и такмичи се чија је боља – открио нам је Бенџамин Робертс, додајући да су и девојке овде изузетно лепе, али да је ожењен и ускоро очекује прву бебу.

Јулка Кузмановић-Цветковић каже да је у току израда програма уређења целог комплекса Плочника, који ће, верује, постати важно одредиште научника и туриста из целога света. Поред већ изграђеног насеља налик на оно из неолита, припрема се и реплика топионице бакра од пре седам миленијума.


Коментари5
1fb57
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

S S
Ја сам историчар, и завршио сам Филозофски факултет. И сада, ја не треба да сарађујем са Енглезима јер их извесни ауторитет (при том, ауторитет за историју 19. и 20. века, која нема никакве везе са праисторијом и археологијом Плочника) не воли?! Зато што су имали колоније? Боже свашта. Срби су дошли на Балкан у 7. веку нове ере, и то је необорива чињеница. Винча, Лепенски Вир, па и овде поменути Плочник и др су праисторијске културе, које су само на тлу наше државе. Ми Срби смо овде од средњег века, а пре нас је овде живео читав низ народа. ...
Илија Марковић
@ S S - Поштовани, нема било којих ,,мрзачких коментара". То су, све саме чињенице, ни мање, ни више. За рад, др. Миљане Радивојевић, се одавно зна. Није никакво изненађење, да је се аутохтона руда, топила на простору савремене Сербије, у Плочнику. О томе је, још 2010. год., писао магазин: BBC History News - The Big Story, из месеца марта! Као што видите, далеко пре него у Месопотамији, како су нас учили!!! Прва Европа је била код нас, али се то, наравно, не уклапа у званичну историјску школу. Лепенски вир, Старчево, Винча, Плочник и још много, много тога, је у нашој држави. Нашем, сербском РОДу, на понос!
S S
Не могу да поверујем какви мрзачки коментари. Па зар наши и њихови археолози не треба да сарађују зато што је Черчил предао Михајловића Титу? Све и да смо тренутно у рату, интелектуална сарадња, ако је искрена, нема и не сме да има препреке! Неки наши људи и даље живе у средњем веку, стварно, или су на том цивилизацијском нивоу... Ви који мрзите слободно наставите да мрзите (претпостављам да ни једног јединог Енглеза у животу нисте упознали), а ми који се волим и ценимо и градимо заједничку будућност ћемо у томе истрајати! Свака част српско-британском тиму археолога, све најлепше жеље и пуно успеха у будућности!
Илија Марковић
@ Mirjana-Arizona Spasojevic-Tinkovic sa Dorcola - Поштована, слажем се са вашим коментаром, у потпуности. Једноставно, такво је стање, на нашу жалост, данас у Србији. Као што видите, уопште нема коментара! Народ не чита, у школи нису учили, данас их, намерно погрешно уче. Погледајте уџбенике историје, завршних разреда у основним школама у Србији! Све ће да вам буде јасно. Туга и јад од историје!!! Академик Драгољуб Живојиновић, је све лепо објаснио и написао у својим бриљантним делима. Човек нам је ставио до знања, о каквим се то, тзв. савезницима ради? Бар у последњих 130 год., најмање толико!
Mirjana-Arizona Spasojevic-Tinkovic, sa Dorcola
Jako interesantno - koliko su Englezi zainteresovani za arheologiju u Srbiji? Engleska je imala najvise KOLONIJA po celom svetu, pa I dan danas - oni koji misle da vise nisu Enleske kolonije, jos uvek su kolonije ali nezvanicno. Kakvo odusevljenje nasih ljudi za interesovanje Engleske u vezi arheologije Srbije /vidi se iz ivog clanka/!! Ja sam dete iz IIsv.rata koje je prezivelo uzasna bezbrojna Engleska NEMILOSRDNA BOMBARDOVANJA Beogradskog civilnog stanovnistva skoro svakodnevno, koja su bila groznija I od samih Hemacko-fasistickih bombardovanja, a bili nam "saveznici". Predali su naseg generala DRAZU MIHAJVOVICA Titu - strancu, da mu sudi usred njegove zemlje Srbije. Nasi roditelji su plakali dok je bio sudjen pa ubijen, a predsednik SAD mu je dao najvece odlikovanje koje postoji I dan danas jedna SAD-va baza u Americi nosi njegovo ime. Kakva je to snishodljivost Srpskih ljudi I zaborav istorije Srpskih stradanja od strane Engleske? Gde vam je ponos iznanje istorije? Mirjana

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља