недеља, 30.04.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:09

У балканској соби Јована Цвијића

Аутор: Б. Лијескићнедеља, 01.09.2013. у 22:00
Шкуртељка кнегиње Љубице, 19. век

Прошетати збиркама Музеја примењене уметности у Београду, основаног пре 63 године, значи сагледати период од 2400 година, који представљен са 37.000 уметничких предмета. Био би то ход од најстаријих експоната из IV века пре нове ере. који припадају нумизматичкој збирци па све до данашњих дана. Уз помоћ кустоскиње Бојане Поповић сагледали смо најзанимљивије експонате у Одсеку за савремену примењену уметност, који је оформљен 1967. и садржи колекције моде, намештаја, графичког дизајна, плакета, предмета од стакла, порцелана и метала, који сведоче о укусу грађанске Србије. Бојана Поповић је по свом избору за ову прилику издвојила „Нацрт за опремање балканске собе Јована Цвијића“ (темпера и туш, 1923), аутора Душана Јанковића, и фотографију модела из колекције „Проклета Јерина“ модног креатора Александра Јоксимовића.

– И Јанковић и Јоксимовић су изузетни ствараоци чији су опуси заинтересовали и стране стручњаке. Неколицина дела Душана Јанковића биће представљена од октобра ове до фебруара 2014. на репрезентативној француској изложби „Арт деко, стил који је очарао свет“, у Палати Шајо у Паризу. Јоксимовић је пак добио насловну страну маја месеца на сајту „Europeana fashion“, који има за циљ да обједини и представи модне колекције које се чувају у музејима Париза, Лондона и читаве Европе – каже Поповићева.

Од кустоскиње сазнајемо да је Јован Цвијић у Паризу упознао Душана Јанковића и да га је 1925. године позвао да преуреди једну од просторија у његовој кући. Јанковић је тада урадио два решења – једно у стилу арт декоа, и друго, такође модерно, у складу с балканском традицијом, које ми видимо у нацрту. Цвијић је прихватио ово друго решење, међутим, оно није реализовано због његове болести. Јанковић је замислио да у салону постави два наспрамна миндерлука и између њих ниски, велики округли сто окружен јастуцима за седење, са пиротским ћилимима на поду, миндерлуцима и јастуцима. Таваница и горња зона зидова требало је да буду осликани густо збијеним стилизованим зракастим цветовима, надахнутим декорацијом једног македонског зубуна, и медаљонима са геометријским орнаментима. Душан Јанковић (1894–1950) живео је од 1916. до 1935. године у Паризу, где је завршио студије сликарства. Неки од његових париских клијената биле су издавачке куће Фламарион, Ларус, Монд Модерн и Карма, фабрика аутомобила „Пежо“, Национална мануфактура порцелана у Севру, фабрика порцелана Блош и син(ови), варијете „Мулен руж“ и композитор Филип де Фаж, за кога је пројектовао вилу и сваки део ентеријера у Сен-Клуеу.

Александар Јоксимовић је колекције Музеја примењене уметности обогатио 2005. и 2008. године скицама, цртежима, фотографијама и слајдовима модела које је креирао у периоду од 1967. до 1993. године.– Колекција женске и мушке високе моде „Проклета Јерина“, представљена је на изложби југословенске привреде у Паризу 1969. године. Инспирисан одећом из „проклетих“ времена,

турских освајања српске деспотовине и војним униформама из Првог светског рата, Александар Јоксимовић је креирао моделе који су својом аутентичношћу освојили наклоност захтевне париске модне сцене, каже Бојана Поповић и додаје да је Јоксимовић (1933) завршио Школу за примењену уметност у Новом Саду. Колекција „Симонида“ (1967), као прва колекција југословенске високе моде, била је широко прихваћена у земљи, док му је „Проклета Јерина“ (1969) донела и међународно признање. Јоксимовић је радио и костиме за позориште и телевизију. Био је модни уредник листа „Базар“ (1965–1968) и коаутор књиге „Мода и ми“.

На репрезентативне предмете попут охридске везене иконе из 14. века, таписерије из Фландрије с краја 16. века и шкуртељке кнегиње Љубице из прве половине 19. века скренула је пажњу Драгиња Маскарели, кустоскиња Одсека за текстил и костим.– Иконасапредставом Богородице са Христом је изведена ретком техником, инкарнат је осликан, а остало је извезено. Највероватније је реч о икони за личну употребу или је рађена као украс за књигу. Икона је уникат и најквалитетнији рад свога времена. Таписерије су се некада користиле за декорацију ентеријера, за прекривање зидова у средњовековним дворцима. На овом фламанском гоблену је представљен низ жанр-сцена из племићког живота. Шкуртељка кнегиње Љубице потиче из збирке Љубе Ивановића која је део МПУ од првог дана. Реч је о краткој женској горњој одећи, јакни типичној за српски грађански костим 19 века. Направљена је од плавог сомота, украшена терзијским везом и гајтанима и постављена љубичастом свилом. Оковратник је некад био украшен крзном – каже кустоскиња Маскарели.


Коментари0
90bc6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља