уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:23

Суботички дух паланке против Радомира Константиновића

Аутор: Александра Исаковпонедељак, 02.09.2013. у 22:00
Родна кућа Радомира Константиновића у Суботици (Фото А. Исаков)

Суботица – Последњи пут када је био у Суботици средином деведесетих, приликом представљања његове књиге „Декартова смрт“, филозоф Радомир Константиновић пожелео је да посети кућу у којој се родио, у Змај Јовиној 17.

Са неколицином пријатеља стигао је пред кућу, жена која је чистила тротоар, а за коју се испоставило да станује у стану његових родитеља, на његову молбу само је кратко одбрусила да „нема ту шта да се види“.

Ову епизоду за „Политику“ препричава Бошко Крстић, писац и новинар који је био домаћин Константиновићу том приликом и који је присуствовао овом невеселом догађају и сада му се чини да је он најавио све оно што последњих година оптерећује однос великог мислиоца и града.

Наиме, ни након три покушаја није донета одлука да се Радомиру Константиновићу, ни за живота, ни постхумно, додели звање почасног грађанина. Звање које се додељује од 1996. године сваког 1. септембра ове године први пут није додељено.

Разлог не лежи у животу и делу Радомира Константиновића, чији целокупан опус и вредности за које се залагао чине част Суботици и њеним грађанима, већ они који су били у прилици да одлучују о томе ко треба да понесе ово звање, очигледно нису били дорасли задатку.

Пре неколико година комисија за доделу звања није одабрала Константиновића јер тадашњи представник из СВМ-а није знао о коме је реч, те таква одлука није ни могла бити донета.

Почетком ове године покушали су да исправе неправду, али је одлука о томе пред одборнике у Скупштини града стигла у „пакету“ са Нацом Зелићем, правником и хрватским дипломатом, који је због свог деловања и ставова у којима негира постојање Буњеваца, био неприхватљив управо за Буњевце у Скупштини, али и део политичких партија.

Овакво „везивање“ имена кандидата, уместо да се о свакој личности појединачно одлучује, требало је обезбеди да се одлуке доносе консензусом. Иако име Константиновића никоме више није било спорно, велики филозоф је постао жртва неслагања са кандидатуром Зелића, као човека који је у једном периоду свог живота осуђен због деловања са позиција хрватског национализма.

За Бошка Крстића овај проблем има и своју политичку, о којој не жели да говори, али и културолошку димензију која показује да град има озбиљан проблем у неговању високих естетских вредности.То за последицу има да се смањује публика која присуствује културним дешавањима, а са њом нестаје и занимање за вредности и значај завичајне историје. – Преовладало је оно што бих назвао панађурском логиком, пијачне забаве окупирале су центар града, некакве роштиљијаде, кобасицијаде, сланинијаде, а све под бомбасти

чним називом да смо град фестивала. При томе имамо потпуну немоћ и одсуство напора и знања да се комуницира са људима како то захтевају елементарни критеријуми када је култура у питању – каже Крстић.

Он подсећа да је почетком године град у „Службеном листу” формирао и одбор за обележавање дела Радомира Константиновића, да су у њему нека од најзначајнијих имена српске културе. Одбор се састао само једном у Суботици и утихнуо.

– То је омаловажавање човека – каже Крстић.

Радомир Константиновић не само што ни постхумно неће добити звање почасног грађанина, већ у Суботици не постоји ниједан траг да је овде рођен аутор „Философије паланке“ и „Биће и језик“, па тако нема ни иницијативе да се на његовој родној кући постави спомен табла. Константиновић је тако једно у низу великих имена наше културе којима се Суботичани нису одужили, попут Лазара Пачуа, Стевана Раичковића, Данила Киша или Душка Радовића који су рођени или су радили у Суботици.


Коментари10
8b689
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Владо Доб
Живим у приградском насељу у које сам се доселио из иностранства.У Србији има доста градова у којима се и поред миграције задржао градски дух.
@Vlado Dob
Некада је Суботица била највеће село на Јужнославенским просторима.Одавно није село али сеоски дух у њој још живи. Recite nam molim Vas u kom to gradu sa gradskim duhom Vi zivite.
Владо Доб
Некада је Суботица била највеће село на Јужнославенским просторима.Одавно није село али сеоски дух у њој још живи.
Lazar Jevremovic
Neko je rekao: "Ne postoji nista gore nego terati ljude da vole ono sto ne vole i ne vole ono sto vole". Tako i u ovom slucaju. Ako Srbi nisu sazreli za Konstantinovica onda treba pricekati. Postoje i drugi srpski filozofi koji nisu uvazeni onoliko koliko zasluzuju. Napomenucu samo Branislava Petronijevica. Sto ne odati pocast njima? Uporediti Suboticu sa "panadjurom" zato sto nije proglasila ovog velikana za svog pocasnog gradjanina, epa to je stvarno mnogo. Potam se zasto Srbima, cak srpskim komunistima, nije bilo tesko da prihvate Crnjanskog posle tolikog odsustva iz zemlje, a imaju taj problem sa Konstantinovicem koji je maltene proveo ceo vek sa njima. ...
pm pm
@srednjebosanski etnoseljak- ustavobranitelj | 03/09/2013 12:01 Pametnom ja rekoh vise nego dosta.!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља