субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:43

Флору је одушевила српска војска

Аутор: М. Сретеновићуторак, 03.09.2013. у 22:00
Момчило Радовановић (Фото Р. Крстинић)

После текста у „Политици” о снимању љубавне филмске приче о Флори Сендс и Јанаћку Јовићу, који су за време Првог светског рата служили у Гвозденом пуку српске војске, нашој редакцији јавио се Момчило Радовановић (86), пензионер „Генекса”, који је познавао Флору Сендс и желео да своје сећање подели са нашим читаоцима.

Према његовим речима, Флора Сендс је ратне 1944. живела у Београду, у вили у Господара Вучића 91, која је припадала генералу Јуденичу, вођи белогардејаца, а у делу за послугу тада је живела сестра маћехе Радовановићеве мајке. Јуденич јој је дао део за послугу јер је муж те сестре био пуковник, а долазећи код њих, Радовановићева породица упознала је Флору Сендс.

После бомбардовања Београда, Радовановићи су избегли у Ритопек, а њихова кућа у Улици Авда Карабеговића сравњена је са земљом. Флора Сендс понудила им је да се уселе у вешерницу и пеглаоницу њене виле, коју су потом преуредили за живот.

– Између нас и госпође Сандес, како смо је тада звали, створило се присније познанство. Моја мајка је била добра куварица, и кад год би нешто спремила, однели бисмо и госпођи Флори. Живела је скромно, тада није предавала енглески јер је већ била у позним годинама, али јој је сваког првог у месецу стизао новац, вероватно пензија, пошто је била носилац Карађорђеве звезде. На крају је замолила и да се храни са нама – сећа се Момчило Радовановић, који је тада имао 17 година.


Флора Сендс са својим саборцима Србима на фронту

Како је памти, била је обучена скромно, али увек елегантно. Држање је имала женствено, леђа правих као прут. У дворишту је волела да одгаја руже. Српски језик, каже наш саговорник, говорила је слабије него Тимоти Бајфорд. Тешке су јој биле групе од два сугласника (сарма, Србенда, мушкарчина), па је од Радовановићевог оца Миодрага, који је био учитељ, тражила помоћ око изговора.

– Пушила је „драву”, а мој отац „мораву”. Играли су таблић, и отац ју је научио и једну популарну игру звану дарде. Сате, дане, недеље је проводио играјући са њом дарде и, да би је задовољио, морао је да је пушта да га побеђује. Свакодневно су водили дијалог, па су почели да причају и о ратним данима и Солунском фронту. Тамо је стекла прави утисак о Србима, каже наш саговорник.

Флора Сендс је, објашњава, била запрепашћена, и у исти мах одушевљена, видевши како се Срби нису плашили смрти, како су гладовали и умирали од болести. Била је зачуђена како су, после великих несрећа, мало одспавали а потом певали, док је њој, говорила је, у тим тренуцима било до суза.

– Отац моје супруге био је у рату и слично ми је описивао нашу голготу. Флори није ишло у главу зашто су гинули најмлађи људи ове земље, без циља. Коментарисала је друге војске, али никада ништа лоше није рекла о Енглезима, и у том смислу је била права Енглескиња...

Радовановић помиње да је Флора Сендс причала и о неком потпуковнику или пуковнику, чијег се имена он не сећа, али зна да га је описивала као мушкарчину, бркату, јаку и храбру, а једном се чак, рекла је, са њим пробудила и у караули...

– Питао сам је како је добила Карађорђеву звезду. У једној бици кренула је из рова и повикала: „Напред”, на шта је скочила цела чета. Објаснила је да је вероватно тада скренула пажњу на себе – открива Радовановић, који се крајем 1944. пријавио за радну акцију на Руднику, а Флора Сендс му је тада дала једну топлу вунену мајицу војничких боја, своје чарапе, које су му биле тесне, и савет да никада не буде у мокрој одећи.

Како додаје, у Гестапо је нису приводили да би је проверавали, него су вршили притисак да се изјасни у корист Немаца. Нудили су јој бољи живот и заштиту, она на то није пристала. Била је усамљена, а када је одлазила из Србије, на растанку са његовом породицом очи су јој биле влажне. То је отприлике било 1945, потом им се јавила дописницом из Британије, а после о њој ништа нису чули.

Много година касније, када је послом одлазио у Лондон, Момчило Радовановић је покушавао да са тамошњим људима наметне разговор о Флори Сендс (1876–1956), болничарки и војнику у српској војсци, али нико од оних које је сретао за њу није чуо. Знали су, међутим, за лекарку Елси Инглис, организаторку Шкотских женских болница, финансираних од сифражеткиња, која је слала помоћ у Србију, где је потом и сама дошла и пратила српске трупе. 


Коментари1
16639
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

A Semjonov
Boze dragi! Da li smo kao narod zasluzili ovakve pojedince- Flora Sands, Archibald Rajs, Pavle Sturm, Petar Handke i mnogi drugi poznati i nepoznati !?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља