Једном приликом је Жан Пол, немачки књижевник и романтичар, рекао да је сећање једини рај из кога нас не могу прогнати. Сећања могу бити жива мера стварности, ако поуке не изостану. Тада сећања имају смисла. Ове године се навршава 180 година откако је у Крагујевцу основана прва гимназија, лицеј и штампарија у Србији којима су подигнути темељи културном и укупном препороду мале кнежевине.Или, 130 година од првог великог успешног извозног посла те исте кнежевине у Америку, када смо извезли суве шљиве за петролеј и добрано зарадили. Била су то тешка и заносна времена када су наши преци без страних пара – својом способношћу, марљивошћу, штедљивим животом и родољубљем подизали Србију. Никада није било лако радити и живети у Србији и другде у окружењу, у то време, али је било бољих људи у послу и јавном животу. Један поучан пример. Када су српске занатлије и трговци крајем 19. века у Загребу (1897) били под великим притиском тадашње олигархије и бечких лихварских банака и када су морали да затварају радње и своја мала предузећа – велетрговци и угледни Срби Никола Ћук и Влада Матијевић основали су Српску банку и српско пословно друштво „Привредник”, што је спасло српске трговце и занатлије. „Привредник” је потом, у пола века свог постојања, одшколовао 40.000 сиромашних српских ђака, без родитеља. У многим српским домовима поред иконе стајала је слика Владе Матијевића и говорило се тада „Бог, па Влада Матијевић”. Тадашњи нови трговци и занатлије – нова предузетничка класа су својим трудом и новцем малу кнежевину подигли у велику краљевину. Сетимо се Ђорђа Вајферта или Луке Ћеловића,који је сав свој иметак поклонио Београдском универзитету. Или,зашто да не, и нашег великог економисте, председника Владе Милана Стојадиновића, који је основао 200 фирми, запослио људе, сељацима опростио дугове, а при том и зарадио.

И данас су тешка времена у Србији за све (220.000 предузетника и 107.000 малих и средњих фирми финансира 1,7 милиона пензионера, милион незапослених), готово иста као у време кад је Влада Матијевић основао Српску банку и пословно друштво „Привредник”, чији је настављач традиције Унија послодаваца Србије. У две деценије свог постојања и перманентне борбе за интересе послодаваца, после безбројних јавних упозорења властима у Србији –Унија је је покренула стратешку иницијативу у прилог хитног друштвеног договора за предузетнички „њу дил” Србије. Наиме, једино очување и унапређење предузетничке иницијативе и широка и конкретна системска подршка приватним послодавцима уз корпоративно реструктурисање јавног сектора и професионализацију управљања њиме – може бити гарант нових послова, запослености и продуктивног социјалног мира.

Унија послодаваца упозорава на изузетно тешке економске и социјалне прилике у нашој земљи и зато, ценећи да је Србији потребан јак морални и национални разлог, инсистира на истинском народном, друштвеном договору владе, предузетника, синдиката и свих грађана за спас Србије од економске и социјалне деструкције. Овај друштвени договор подразумева хитну израду конкретног програма предузетничког „њу дила” као симбиозу: а) максималне системске подршке домаћим предузетницима и глобалним инвеститорима;б) праведне и неселективне фискалнеполитике;ц) корпоративног реструктурисања јавног сектора;д) јавних радова;е) подстицајног и рационалног Закона о раду, а не збира нереалних и неостваривих права;ф) максималне афирмације рада, моралних вредности, знања и пожртвованости саме власти.

Хладни рат је завршен, Берлински зид је пао, више нема идеолошких непријатеља – већ глобалних партнера на светској и регионалној сцени. Србија има сјајан геостратешки положај. Балкан је наше тржиште, наша судбина, а Европа наша визија. Озбиљан пословни свет има интерес да сарађује с нама – али без сизифовских прописа, државне корупције и нарушених својинских односа. То траже озбиљне компаније и инвеститори, а не траже међународни и домаћи мангупи и криминализовани политички лоби,који зарад својих ситних егоистичних интереса перманентно уништавају поштен рад предузетника и тиме срозавају и углед земље.

Наша традиција нас примерима учи, али, нажалост, још нас није научила да је давање најбоље узимање.

Унија послодаваца Србије