Последњих двадесетак година српско-хрватски сусрети у спорту су утакмице високог ризика, чак највећег. А почело је 1911. тако да зближава Србе и Хрвате.

Ево шта је о томе 1923. написано у „Двадесет година рада Хрватског академског спортског клуба”:

„Да би узмогли заузети што чвршћи став према маџарском савезу, с којим су додуше везе биле коректне, али који је сваким часом могао да нам на темељу правила Ф. И. Ф. А. прави знатне неприлике, ваљало је осигурати залеђе, т. ј. ставит се у контакт са спортистима оних народа, за које је било сигурно, да ће нам у случају прелома с Маџарском бити од помоћи. У том нам је правцу у првом реду могла пружити руку бивша Краљевина Србија, јер и ако тамо ногометни спорт није био још развијен, она је као самостална држава имала право да учествује и у Ф. И. Ф. А, па смо били увјерени, да ће у случају потребе пред тим међународним спортским форумом стајати уз нас.”

Надмудривање Хрвата и Мађара је отворено почело када су у Пешти решили да на железничким станицама у Хрватској и Славонији натписи буду само на мађарском. Одбијање ХАШК-а да се учлани у мађарски фудбалски савез надовезало се на то и имало је шири значај.

С обзиром да је у то време постојала Хрватско-српска коалиција, политичка групација која се залагала да, поједностављено речено, јужнословенске земље буду признате за трећи саставни део Хабзбуршке монархије, сарадња са Србијом је била природна. Тим пре што ни у нашој земљи нису били задовољни положајем Срба у крајевима под мађарском влашћу.

„И тако су нас у 1911. години уз прворазредне пештанске клубове МТК, ФТЦ, МАЦ те КАЦ из Капошвара посјетиле и нарочите момчади изаслане по Чешком свазу фоотбаловом из Прага, те по клубовима из Београда. Момчад Ч. С. Ф. била је у Загребу мјесеца априла 1911. и получила против ХАШК- врло повољне резултате побиједивши га у двије утакмице са резултатима: 8:0 те 7:1. Напротив, изгубила је момчад Србије обје утакмице с ХАШК-ом и то 12. VI 8:0, а 13. VI 6:0. Сви ови резултати, ма како појединим странама неугодни били, нијесу разјединили већ напротив још више учврстили срдачне одношаје између Хрватске, те Чешке и Србије, што се јасно документовало специјално у дописивању између ХАШК-а и клуба „Велика Србија” из Београда”, тврди ХАШК у својој монографији. „Ово је дописивање било толико срдачно, пријатељско и братско, да су тадашње власти, које су вршиле контролу писама између Хрватске и Србије, биле на овај факат упозорене, те би ХАШК имао и неугодних посљедица, да није код земунске полиције био наш један пријатељ, који је ту ствар на згодан начин умио прекрити и забашурити, а ХАШК упозорити на већи опрез. То дописивање између ХАШК-а и „Велике Србије” било је узроком, да ХАШК кроз читаво прољеће године 1914. није могао добити визума за прелаз у Београд, да одигра са споменутим већ клубом закључену утакмицу.”

ХАШК води да је 1911. победио репрезентацију Србије. То су, у ствари, били фудбалери Српског мача, који су играли под тим именом, јер им је председник њиховог клуба Радивоје Новаковић забранио да иду у Загреб сматрајући да још нису дорасли за сусрете с тако јаким тимом.

Пошто су самозвани репрезентативци Србије прошли као бос по трњу нису ни смели, ни хтели да се врате у Српски мач, па су основали БСК. Што се ХАШК-а тиче он је успоставио блиску сарадњу с Великом Србијом, основаном 1913.

„Споменути је вредно да је за 4. августа 1914. била уговорена утакмица са клубом „Велика Србија” у Београду, до које прије није могло доћи услијед запријека, што су их тадашње редарствене власти стављале ХАШК-у, док је овај пута свјетски рат за дуги низ година прекинуо и сваку помисао на спортско братство обају клубова. Значајно је, да је послије рата ХАШК био први гост истога клуба, који је сада промијенио име у СК. Југославија”, пише у монографији ХАШК-а.

Ваљда ће опет доћи време када ће бити излишно да се пази да ни птица не прелети кад играју Срби и Хрвати.