недеља, 05.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:08

Студенти – од атеиста до верника

Аутор: Мирко Благојевићпетак, 06.09.2013. у 15:00

Пратећи религијску ситуацију у Србији и резимирајући налазе многобројних емпиријских истраживања од краја осамдесетих година прошлог века до данашњих дана, могли бисмо закључити да су се у том периоду десиле религијске промене у смеру десекуларизације српског друштва.

У прилог томе иду и резултати анкетног истраживања религијских, моралних и социополитичких вредности студената. Истраживање је током маја ове године на репрезентативном узорку студентске популације у Србији спровео Центар за религијске студије Института за филозофију и друштвену теорију из Београда у партнерству са Конрад Аденауер фондацијом из Београда и Центром за европске студије из Брисела. Анкетно истраживање је обухватило 1.058 студената са свих државних и једног броја приватних универзитета, а у овом тексту износим прелиминарне резултате у вези са религиозношћу студената.

Омладина, a студентска посебно, у овом случају представљају лакмус папир религијских промена у Србији: осамдесетих година прошлог века млади и студенти су били једна од најатеизованијих друштвених група. Ретка истраживања религиозности у Србији, у периоду седамдесетих и осамдесетих година прошлог века показују да су били религиозни у интервалу од 3 до 11 одсто испитаника у узорку. Данашња ситуација је потпуно супротна, тако да се можда може говорити о процесу контрасекуларизације омладинске популације.

Имајући на уму методолошке недостатке анкетних истраживања религиозности и сву опрезност у тумачењу искуствених података, компарација резултата савремених са ранијим истраживања ипак наводи на закључак о десекуларизацији друштва: декларативно, студентска популација у Србији има развијен висок ниво религиозне свести и релативно висок ниво религијских веровања: конфесионално се данас опредељује 86 одсто испитаних студената, од тога 79 одсто у термину православне конфесије; религиозну самодекларацију исказује око 69 процената испитаних студената, и то премоћном већином као верници традиционалних конфесија, а само два одсто у термину религиозности у духу савремених религијских праваца и 11 одсто без конфесије; у Бога верује 53 одсто студената и још 24 процента верује у неку вишу силу, дух, енергију. У Исуса Христа верује 67 процената, у васкрсење скоро половина испитаника (48 одсто), а у рај и пакао око 43 процента.

Слично наведеним подацима, висок је и ниво декларисане традиционалне везаности студената за религију и цркву: крштено је око 80 одсто испитаних студената, веће верске празнике редовно слави њих 77 одсто. Кад говоримо о учествовању студената у сржним религијским обредима, слика је нешто другачија, али опет показује религијску промену у односу на период социјализма: током седме и осме деценије прошлог века студенти су (статистички) инцидентно учествовали у религијским обредима као што су присуство литургији, молитва у цркви, причешће, постови пред велике црквене празнике. Данас је слика нешто измењена иако још далеко од редовног испуњавања ових верских дужности: на литургију редовно одлази девет одсто студената и још 36 одсто понекад, причешћује се редовно 11 процената и још 37 одсто понекад, пости редовно пред веће црквене празнике 26, а понекад 38 одсто, редовно се исповеда шест, понекад 16 одсто испитаних, док 32 процента бар једном месечно пређе праг своје цркве.

Повећање религиозности и повећана ионако већ високо изражена спремност идентификовања становништва у конфесионалним терминима почетком деведесетих година прошлог века у најближој је повезаности са ширим друштвеним, дакле, еминентно нерелигијским процесима као што су процеси урушавања социјализма као друштвеног система, вредносна деконструкција и територијална и национална хомогенизација у време растакања јединствене државе и стварања посебних националних држава.

Током деведесетих и у првој деценији новог века, традиционалан однос према религији и цркви, који је и раније био најмање проблематичан, још се више проширио тако да је данас изразито премоћна већина становника у Србији традиционално повезана са религијом и црквом. Декларативна темељна религијска веровања православља су такође ревитализована и то тим више што се налазе даље од есхатолошког карактера.

У контексту тако описаних религијских промена слика типичног верника данас готово се битноразликује од слике типичног верникаод пре тридесет и више година. Некада је типични верник био са села, женског пола, пољопривредник или радник, нижег образовања, припадник најстарије генерације, припадник социјално маргинализованог и депривилегованог друштвеног слоја. Данас је традиционални верник не само из руралне него и из урбане средине, припадник како старије тако и најмлађе генерације, како женског тако и мушког пола, како са нижим тако и са вишим образовањем. У промењеној слици типичног верника кристализују се сви релевантни елементи социолошке анализе кардиналних социјалних и религијских промена у српском друштву. При томе треба, у тако промењеној религијској ситуацији, посебно нагласити промене друштвене значајности и (зло)употребе религије, цркве и религиозности, сада као афирмативних друштвених институција и вредности.

Виши научни сарадник Центра за религијске студије Института за филозофију и друштвену теорију


Коментари13
bf1f4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marie eckmagic
Gospodine profesore Ljubiša, zbog vas i vama sličnih je ova statistika danas takva kakva jeste. Studenti više nemaju relevantno i kritičko mišljenje, pa se i studira u proseku 100 godina jer se ne uči i ne razmišlja već se sedi nad knjigom i priziva "bog" ne bi li makar šesticu napisao u indeksu, onako ničim izazvano. Užas! To čemu uči religija je pokazao Kačavenda, Pahomije i njima slični koji lažu narod za pare - pa bi tako i današnji studenti 'leba bez motike ali ne mogu svi na bogosloviju jer im treba blagoslov a to košta
Љубиша Костић
@Професор у пензији! Ја се не слажем са вашим мишљењем, јер поуздано знам да лаж преваре и несавесност као и неодговорност према неком послу никад нису донели добро народу. Са преваром се никада не добија нешто ново, него се отима само оно што већ постоји. Једино поштен рад и савесност на послу и поштење води ка добробит и напретку друштва. О свим тим врлинама нас учи религија, а о свим тим накарадним стварима нас учи атеизам. Како се из овога моћже закључити: Само истинита и чиста вера у Бога и нашег Господа Исуса Христа, може да исправи наша накарадна схватања нашег народа и поврати благостање у нашем народу.
Stefan Gligorić
Vreme određuje forme i pravila ljudskog ponašanja. Tih 80ih godina postojao je pokret koji je konformistički većinski nastrojenim ljudima nametao ateističke stavove, dok je situacija danas sasvim suprotna. Većina nekadašnjih ateista danas predstavljaju pravoslavne konvertite. Iz ovoga što napisah možete zaključiti da nikakva statistika, posebno ona koja se odnosi na ljudsku prirodu, nije ni u kom smislu činjenično relevantna.
Agnostik sa razlogom
Nemoguce je tvrditi da Bog postoji ili ne. Ni za jednu a ni za drugu tvrdnju nemamo dokaze a svaki argument ce uvek imati kontraargument. Besmisleno je uopste o tome raspravljati.
Hipatija Hipasovic
Ja verujem da postoji nesto izvan fizickog sveta, ali me ne zadovoljava nijedno do sad postojece objasnjenje od strane bilo koje religijske ili kvazireligijske grupe. Sta sam onda ja? Po tradiciji i vaspitanju sam pravoslavac, ali vecina mojih drugova is generacije, isto kao ja, drzi se svih tih ubedjenja i tako izjasnjava zbog roditelja. Jer, ipak smo jos uvek pod njihovim krovom (znam da moj otac ne bi sa mnom pricao kad bi mu se po tom pitanju usprotivila - experimentalno potvrdjena tvrdnja). A mnoge devojke moje generacije poste jer je to "kul"...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља