четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:12

Демонизација

Аутор: Зоран Миливојевићпетак, 06.09.2013. у 22:00

Пријатељство и пријатељски однос нису исто. Пријатељ је неко кога добро познајемо, кога смо својом вољом изабрали за пријатеља. Означавамо га као пријатеља, јер нам је у његовом друштву пријатно.

Као такво, пријатељство је темељни модел за све позитивне нерођачке односе са другим људима – за пријатељске односе. Можемо да имамо пријатељски однос према некоме кога не познајемо, кога први пут видимо или за кога смо само чули да постоји. Психолошки механизам који омогућује пријатељске односе према непознатима јесте поистовећивање или идентификација. Ако у другоме видимо човека који је као што смо ми, као неко од људи које волимо, тада у другоме видимо човека или са-човека. Пријатељски однос нам омогућује да са тим човеком или људима саосећамо, да смо са њим солидарни када трпи због неке невоље.

Насупрот томе, непријатељски однос је заснован на томе да у другима не видимо људе који су као ми, нити било какве људе. У том случају имамо представу о другима да они само изгледају као људи, али да то нису по свом садржају. Таква наша представа о другом човеку је рашчовечена, дехуманизована. То нам омогућује да према другом имамо непријатељска осећања: презир и мржњу. Презир – када сматрамо да је други безвредан, да је испод минимума људске вредности; мржњу – када сматрамо да је други ирационално, зло биће. Тада се уместо саосећања појављује противосећање, антипатија. Тада, када други пати, људи су или равнодушни или задовољни, а криво им је када је другоме добро.

Пуно је оних који налазе неку корист у томе да ми поверујемо да је неки појединац, група, партија или народ – лош, покварен или зао. Да би остварили своје интересе они некога оцрњују и блате како бисмо постали њихов стварни или морални савезник. То чине тако што у нашој свести „цртају” борбу добра и зла кроз драмски троугао којим дефинишу улоге прогониоца, жртве и спасиоца. Образац је увек исти: неко је зли агресор, прогонилац, други је његова невина жртва, а добри трећи људи су спасиоци. Од спасилаца се очекује да почну да прогањају наводног прогониоца. Суштина овог поступка јесте да се приписивањем злобе, та особа (група или народ) дехуманизује. Она је представљена не као човек са којим треба саосећати, већ као демон или ђаво који треба да пати и кога треба немилосрдно уништити. Зато се овај процес назива демонизација или сатанизација.

Препознавање покушаја дехуманизације јесте основа политичке и медијске писмености. Као што и сами знамо на основу нашег недавног колективног искуства, стварност је увек много сложенија од начина на који је представљена. Пристајање на нечију демонизацију је знак наивности.  


Коментари2
c453c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

anoniman anonimus
Treba razlikovati licnost ili osobu od njenog ponasanja.Kada bi to uzimali u obzir shvatili bismo da su svi ljudi ok ali da neko njihovo ponasanje nije ok.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Svi pozitivni odnosi sa drugim ljudima – poznanicima, ne moraju, po meni, biti prijateljski odnosi. Pravim razliku izmedju drugova, prijatelja i poznanika.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /
Магазин

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља