субота, 22.07.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:13

И „језички дилетанти” понешто знају о језику

Аутор: Јелена Думићпетак, 06.09.2013. у 22:00

Веома ми је жао што проф. Танасковић спушта ову полемику на лични ниво и што свакога ко има другачије мишљење од њега назива „језичким дилетантом”. Једно је полемисати оштрије, а друго је вређати некога директно у полемици. Смета ми и то што проф. Танасковић оптужује мене како сада ја нешто „ломим преко колена”. Истине ради, управо је професор „преломио преко колена” да облик Етихад никако не може бити део српског језичког стандарда, и то баш у Политици, 13. 7. 2013. године. Сада тврди да се може прихватити и облик Етихад. Зашто ми даје за право ако сам „језички дилетант”?

Желим да истакнем и то да ја не спорим познавање арапског језика поменутих професора. Ја спорим њихов однос према нормирању српског језика. Не може се преправљати службено и властито име неке компаније или прогласити супстандардним. Можемо имати и најбољи Правопис на свету и најбоље написана правила за адаптацију речи, али не можемо преко неких непобитних чињеница.

Проблем је и у томе што је у самом зачетку полемика била сведена на дилему Етихад или Итихад. Нико није узео у обзир да су то скраћени називи и да компанија има своје дуже име. Понављам још једном: званично и регистровано име ове компаније у међународном авио-саобраћају је на енглеском језику и гласи Etihad Airways (Етихад ервејз). Сама компанија одбија било какву могућност да се напише или изговори „Итихад ервејз”, како пише на српској Википедији. Будући да смо у обавези да говоримо и пишемо „Етихад ервејз”, логичније и доследније би било да користимо и скраћену варијанту „Етихад”. Став компаније је да је ово њено глобално име и да се тако представља свуда на планети. Не разумем због чега сам ја сада предмет напада проф. Танасковића, када је то исто констатовала и проф. Митровић. Цитираћу реченицу коју је написала 22. 07. 2013. године, такође у Политици: Објашњењу зашто и Арапи користе варијанту Етихад..., додали бисмо и чињеницу...

У међувремену сам питала компанију о статусу назива „Итихад”. Речено ми је да је то такође скраћено име, али да се употребљава искључиво на арапском говорном подручју. И „Итихад” је скраћена варијанта, а пуно службено име компаније је гласило пре ступања у међународни саобраћај (надам се да ћу добро транскрибовати): al-ittihad at-tajaran. Тај назив је локалног карактера. Користи се паралелно са „Етихад ервејз” искључиво на арапском говорном подручју (јер су на арапском говорном подручју постали раније познати под именом „Итихад”). Наглашено ми је да „al-ittihad at-tajaran” није преводни еквивалент енглеском „Етихад ервејз”, те да је реч о сасвим два различита назива. Први бисмо превели буквално као „Итихад ваздухопловство”, а други као „Етихад ваздушне линије”.

У чему је моја кривица што компанија жели да се глобално представља као „Етихад ервејз” и никако друкчије? Компанија има на то право јер она жели да постане светски бренд под именом „Етихад ервејз”. И она гради свој идентитет, између осталог, и преко енглеског језика и латиничног писма. Она има права да бира свој графијски и звучни идентитет, а ми га морамо поштовати.

Пошто проф. Танасковић цитира руску литературу и сматра је меродавном, ево како Руси пишу име ове компаније: Этихад Эйрвэйз. Дакле, свим језичким стручњацима у свим језицима света је јасно да светски брендови не познају језичку норму нити језичке границе. И сви страни језици ће констатовати да реч Етихад води порекло од заједничке именице al-ittihad, али никоме неће пасти на памет да Етихад „прекрсти” у Итихад.

Питање је било и да ли би наша норма могла допустити облик Етихад будући да изворна реч гласи al-ittihad. Одговор најбоље даје сам Правопис: Треба тежити таквим правилима транскрипције која може примењивати шири круг образованих људи (лектори, наставници, новинари и други), а не само зналци изворног језика. Важнија је једноставност и доследност правила него тежња да се постигне максимална верност изворном изговору и гласовном (одн. фонолошком) систему (стр. 174).

Уосталом, ако је службено име формулисано на енглеском језику, ваљда је логично да ћемо применити правила адаптације за енглески језик, а не за арапски језик. Због тога Етихад ервејз не може бити Итихад ервејз јер не постоји спој „Етихад” и „ервејз” на арапском језику. Постоји само спој „Итихад” и „тајаран”. А ми хоћемо да пишемо Етихад ервејз, а не „Итихад тајаран”. Бар сам ја тако схватила.

Студенткиња Катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду


Коментари22
85744
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Konačno jedna obrazovana lingvistkinja
@ Jelena Gospođice Jelena, ne obazirite se na zlonamerne kritike. Ova polemika je za vas odlično iskustvo i preporuka. Upravo u ovakvim raspravama se vidi ko je od čega sazdan. Ako se po jutru dan poznaje, čeka vas blistava karijera. Zaista biste mogli da nam napišete još tekstova. I Vuk je počeo sa člancima u novinama. Kod vas cenim što sve objašnjavate postupno. I upravo iz toga spontano stičete autoritet. Za razliku od drugih, koji bi da budu autoriteti na silu.
Alisa U Zemlji Čuda
@Jelena Ali je 309 000 puta napisano الاتحاد للطيران الاتحاد للطيران pismom i jezikom čiji govorioci ne mare ni za našu raspravu ni za engleski izgovor i dogovor. A ćirilicom ćemo ime te kompanije pisati tek kad prebolimo silovanje jezika i usvojimo da je transkripcija valjana. Tada, naravno, bez crtica i u kosim padežima. Za sada samo latinicom, i sa crticama, sledeći pravopisno pravilo o neprozirnim stranim rečima:) I kad ste već tu, pokušajte da primenite to o čemu tako neuko mudrujete pa nam napišite koju o transkripciji i deklinaciji naziva kompanije Air Serbia. BTW, neko je spomenuo Emirates. Naravno da tu nema nikakve dileme, te da će se reč čitati i transkribovati kao da je engleska. Tako je naprosto skovana. Ali nije isto kad je o etihadu reč: izgovoreno „eтихад“ звучи као најстрашнији кентаур.
Јелена Думић
@ Alisa u zemlji čuda Што се Етихада тиче, нису потребне никакве цртице да би се тај назив написао ћирилицом (нисам написала Етихад-а). Не би се писало ни Итихад-а. Падежна деклинација није проблематична ни у једном писму. Тема расправе је била да ли тај назив треба адаптирати на основу правила адаптације за енглески језик или на основу правила за арапски језик. И ја и професори арапског се позивамо на Правопис, али на различита поглавља. Дакле, то није питање (не)поштовања Правописа. Ја дајем предност облику Етихад јер и имена других авио-компанија адаптирамо посредством енглеског језика. Примера ради, знамо за Air France (Ер франс). Нико од нас не улази у то имају ли они неки локални назив на француском језику и како гласи. У нормирању не познајем опозицију ,,елегантно - неелегантно''. Знам само за ,,исправно - неисправно'', ,,допуштено - недопуштено'' . Имам у виду светске стандарде, словенске језике и нашу језичку праксу, која показује да је Етихад написан 52000 пута.
Alisa U Zemlji Čuda
@Biti veći Arapin od samih Arapa To je tačno, ali samo zato što je sve jednostavno dok ne pokušаmo ovo o čemu raspravljamo da napišeмо ćirilicom, pismom koje je u Srbiji ravnopravno s latinicom. I ako pokušamo da taj i druge nazive napišemo ćirilicom i u svim padežima. Da sad ostavimo kompaniju Etihad i da pokušamo sa Air Serbia. Već tu prestaju dometi jezičkih diletanata. Како ћемо писати о Air Serbia-и или о Etihad-у, a да буде природно, елегантно (без цртица) и јасно – српски. I da se ne ogrešimo o pravila svog jezika dok ispunjavamo ono što je vrlo nejasna želja neke kompanije da sebe predstavlja pod nekim imenom. Već smo to viđali. Zepter i Microsoft su zaprepašćeni samom idejom prilagođenog pisanja, ali o tome, srećom, ne odlučuje nekakva kompanija, već srpski pravopis i autoriteti od kojih studentkinje katedre treba još da uče.
Biti veći Arapin od samih Arapa
@ Alisa u zemlji čuda. O kakvim nastavcima i crticama govorite? Da li Vi u Jeleninom tekstu primećujete ispis na ruskom jeziku, i to na ruskoj ćirilici? Ja vidim da i Rusi pišu Etihad ervejz, bez ikakvih crtica i nastavaka... Emirati imaju dve avio-kompanije. Druga se zove Emirates Airline. Druga je adaptirana kod nas kao Emirejts erlajn. Od Jelene smo u prvom tekstu saznali da Arapi za Emirat(e) govore Imarat. Pa šta? Kompanija je Emirejts erlajn, a ne Imarat erlajn. To što nekima i dalje nisu jasni standardi u avio-saobraćaju nije Jelenin problem. I to što neki hoće da pomešaju Itihad (arapski) i ervejz (engleski) takođe nije Jelenin problem. Da li je Vama jasno da sama kompanija želi da se zove Etihad (ervejz)? To nije Jelenin hir. Možda bi Politika mogla da ustanovi neku pravopisnu rubriku, pa da nam Jelena objasni još mnogo toga. Jezičko neznanje je u ovoj zemlji ogromno, pa bi mediji mogli da se pozabave edukacijom stanovništva, kad škole i fakulteti to već rade traljavo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља