недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:39

Молитва сестринства Пећке патријаршије

Аутор: Биљана Радомировићпонедељак, 11.06.2007. у 17:23
Пећка патријаршија: Свакодневне провокације (Фотодокументација ,,Политике")

Пећка патријаршија – На само километар од Пећи, где више нема ни једне српске душе, налази се Пећка патријаршија, један од најзначајнијих споменика српске прошлости. Од лане уврштена је на листу светске баштине Унескоа, а као и свих ових осам тешких година, чувају је италијански војници, наоружани до зуба, помогнути оклопним транспортерима прислоњеним уз саму капију и зид који се од пролетос изнова гради.
У тек измилело подне стижемо пред манастирску капију на којој стоји умрлица са именима осам невино страдалих српских дечака и младића у центру Пећи, годину дана пред рат. Побијени су мучки у кафићу "Панда" а злочинци никада нису пронађени.

Манастирски комплекс чине четири цркве саграђене у 13. и 14. веку. Прву – цркву Светих Апостола – подигао је Арсеније I око 1250, када је и живописана, другу – Светог Димитрија – архиепископ Никодим око 1320, а ктитор цркве Богородице Одигитрије архиепископ Данило II годину дана касније. Те исте, 1330. архиепископ Данило био је ктитор цркве Светог Николе. По старом византијском обичају, ктитори су додавали и ређали задужбине једну уз другу. У цркви Светог Димитрија смештена је манастирска ризница са бројним иконама, рукописним књигама и кујунџијским предметима. Иконе су из пећке иконописачке радионице, а у унутрашњости цркава сачувани су мермерни саркофази са моштима пећких архиепископа и патријарха.

Од Другог светског рата Пећка патријаршија је женски манастир. Многе сестре су овде и више од 50 година. Јеромонах из манастира Црне Реке нам прича да се у манастиру 22 монахиње моле за спас српских душа и српског опстанка, останка и повратка у плодну Метохију. На испомоћ им долазе монаси који служе јутарњу и вечерњу литургију са богослужењем.

Онемоћала игуманија мати Февронија није могла да разговара, али нам сву муку и јад казује монахиња Харитима која је мења и која је 42 године у Пећкој патријаршији, од укупно 55 година колико проводи у манастирима.

–  Свакодневно трпимо провокације, каменовање, псовање српске мајке, узнемиравање телефоном... Још су нам у сећању колоне српског јадног, босог и голог народа који је 1999. напустио Пећ и дошао код нас, да под ведрим небом чека ноћ и јутро. Комплетна власт нас је тада напустила. Успели смо, захваљујући митрополиту Амфилохију и секретару Радомиру Никчевићу, да спасемо пребијене и онеспособљене жене и децу. Пећка патријаршија је тада била избеглички камп. Више од месец дана остали су унесрећени Срби овде, а онда су отишли пут Берана, Ђурђевих ступова – потресено прича сестра Харитима за наш лист.

Казује даље о терору 17. марта 2004, када је две хиљаде разуларених албанских екстремиста кренуло на Пећку патријаршију.

– Молили смо се Богу. Албанци су били на стотину метара испред нас. Видели смо страх и међу италијанским војницима. Када је војсци стигло наређење да могу да употребе оружје, али тек пошто су Албанци почели да пале џипове Кфора, лакнуло нам је – говори монахиња Харитима.

Од скора овде се решава проблем везан за изградњу манастирског зида дугог 800 и високог три и по метра на коме ће, ради сваке сигурности, бити бодљикава жица за шиљцима. Вреће са песком су још на делу зида. Али, и то није довољна брана за оне који иду пут кланаца Руговске клисуре да бацају камење или манастир гађају чиме стигну. Нису им препрека ни осматрачнице ни рефлектори који у по бела дана осветљавају манастир и обронке Проклетија.

Проблема има и са водом, сестринство је добије кад се неко у пећком Водоводу сети да је пусти. Ових дана расправља се у локалној албанској самоуправи о промени водоводне линије и градњи нове која ће пролазити изнад Патријаршије.

– Српска православна црква стално преговара са Албанцима и о води и о зиду. Испоставља се да нема довољно пара за наставак радова. Највише новца до сада је дало Министарство вера – прича монахиња Харитима. – Уз Божију помоћ, ову војску, али и свесрпски народ који је уз нас, остаћемо овде јер поново Метохија мора да буде пуна Срба. Долазе нам Срби из свих крајева, долазе кришом и Албанци верујући да ће пронаћи спас од болести и спас душе. Више ни једног Србина нема у Пећи. Стижу из околне Фиге, Белог Поља, Љевоше, завршава разговор сестра Харитима док звона са звоника  одлежу Проклетијама, кланцима Руговске клисуре, плодном Метохијом, у којем тек где-где има по неке српске душе.

Албанци су покуповали све српске куће које се налазе уз манастирски комплекс. Наслонили троспратне, двоспратне зграде на манастирски зид који више од 700 година одолева зубу времена и онима који би да га збришу са свете српске земље.


Коментари0
77099
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља