субота, 24.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 07.09.2013. у 22:00 Катарина Ђорђевић - Вишња Аранђеловић

Старосна дискриминација почиње већ од педесете

(Фото Богдан Педовић)

Београђанка Снежана Пеовић (51) никада није скрштених руку чекала запослење. Као тек дипломирани професор социологије волонтирала је у Дому омладине Београда, организујући радионице социологије, религије, морала и политике. Како се убрзо остварила у улози мајке, а сталне приходе и даље није имала, запослење је потражила на неуобичајен и оригиналан начин – са још пар колега основала је Удружење незапослених Београда. Нажалост, или на срећу, њихова организација је расла и развијала се, што је Снежани омогућило да се запосли у Савезу незапослених Србије. Ту је наредних 17 година за потребе Националне службе за запошљавање радила на припремама младих за разговор са послодавцима, али и оних маргинализованих који, управо због „вишка” година, нису успевали да заснују радни однос. А онда се због нових законских прописа у Националној служби за запошљавање 2009. године Снежана уместо на платном, пронашла на списку незапослених. 

У новонасталој ситуацији применила је управо оно о чему је учила раније „клијенте” – да активно траже ново радно место и не одбијају ни оне понуде изван струке.

– Тако сам се убрзо запослила у продавници беби-опреме на месту продавца, где сам остала годину дана и седам месеци. Наравно, све време сам наставила да се јављам на огласе који су били везани за моју професију – објашњава за „Политику” Снежана Пеовић.

Коначно, у 49. години осмехнула јој се срећа и запослила се као професор социологије у гимназији. Међутим, по завршетку школске године наша саговорница је остала и без овог радног места. Као разлог надређени су навели: недостатак деце – вишак професора.

И овде, радна историја Снежане Пеовић враћа се на почетак: у Савез незапослених Србије где постаје координатор пројеката – волонтер. Од децембра прошле године сваке недеље пошаље бар по две радне биографије послодавцима који траже раднике из њене струке.

– Углавном ми стигне идентичан, љубазан одговор: „Имате потребне квалификације, али смо изабрали другог кандидата.” Чак сам неколико пута имала прилике да осетим и како је ући у најужи избор кандидата. Ипак, послодавац је, као по неком неписаном правилу, изабрао млађег. Дешавало се и да нисам могла да оћутим, па сам комисију неколико пута и питала да ли су проблем моје године. Нити сам добила, нити сам очекивала искрен одговор – прича наша Снежана Пеовић.

Као главну препреку у добијању посла наводи управо године, то јест предрасуде које послодавци имају према старијима од 50. година. Директори школа изгледа сматрају да ученици више воле младе професоре, а да су „предавачи са борама” заинтересовани само како да уз мање труда дођу до пензије. При том, упозорава Снежана, послодавци заборављају на мудрост и искуство који иду уз године и чињеницу да они који су превалили пету деценију имају одраслу децу која су научила да воде рачуна о себи тако да због њих неће изостајати са посла.

Она је само једна од 163.259 особа старости од 50 до 59 година која се налази на евиденцији Националне службе за запошљавање, којој конкуренцију чини више од 200.000 младих незапослених.

Иако циници тврде да постоји већа вероватноћа да вас удари метеор, него да добијете посао у шестој деценији живота, директор Националне службе за запошљавање Синиша Надбантић каже да пракса запошљавања особа у шестој деценији показује извесне парадоксе – до радне књижице чешће долазе особе са нижим степеном образовања, него особе са факултетском дипломом. То другим речима значи да ће се пре запослити машинбравар него машински инжењер.  

– Сваки послодавац ће пре запослити искусног занатлију од 55 година него искусног економисту истих година. Важи и обрнуто – у фирми ће се лакше запослити правник од 25 него правник од 55 година. Због чега је то тако? Сваког послодавца занима радно искуство онога кога запошљава, јер му је у интересу да се та особа без додатне обуке одмах укључи у процес производње и да не прави „шкарт” на послу – зато ће пре да запосли искусног педесетогодишњег занатлију који савесно и готово аутоматски обавља свој посао, а не двадесетогодишњег „занатлију” са дипломом средње машинске школе, јер зна да ће тог младића морати да учи послу, да инвестира и новац и време док од њега не направи мајстора. Са друге стране, послодавац ће радије запослити двадесетогодишњег а не педесетогодишњег правника – каже Синиша Надбантић и додаје да удео незапослених педесетогодишњака на евиденцији службе за запошљавање износи 21,5 одсто.       

Међутим, прича о компаративној предности особа које имају нижи образовни профил, важи за мушкарце. Жене у педесетим годинама које се налазе на евиденцији Националне службе за запошљавање углавном имају завршену гимназију или неку средњу стручну школу. Осим тога, многе од њих не знају да раде на рачунару и не знају стране језике, па не представљају конкуренцију девојкама са истим степеном стручне спреме које имају та знања.

– Улога Националне службе за запошљавање јесте да их обучи тим знањима и вештинама како би биле конкурентне. Покушаћемо да низом мера стимулишемо послодавце да запошљавају оне који припадају старосној групацији од 50 до 60 година. Закон о социјалном предузетништву, који се налази у скупштинској процедури усмерен је управо ка ризичним и тешко запошљивим групама становништва – особама од 50 до 60 године, особама са инвалидитетом и корисницима социјалне помоћи. Он предвиђа запошљавање у социјалним предузећима – каже Надбантић.   

Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца Србије, слаже се са констатацијом да су педесетогодишњаци највеће жртве транзиције. 

– Фирме тешко опстају, послодавци имају проблема да исплате зараде, због чега су им потребни запослени у пуној снази који су издржљиви, предани послу и спремни да себе подреде фирми. Педесетогодишњаке је тешко одвојити од породице и обавеза, а њихова мотивација за обављање посла јесте „спољашње” а не унутрашње природе. Чињеница да вам је посао потребан јер морате да исплаћујете кредит за стан и школујете децу није она врста мотивације која је важна послодавцу. Њему је значајно да особа жели да се пење у хијерархији предузећа – примећује Драгољуб Рајић.

Он се слаже да је радно искуство педесетогодишњака онај тег на ваги који може да претегне када послодавац доноси одлуку да ли ће запослити старијег искусног или мање искусног млађег радника, али примећује да је веома тешко запослити неког ко се годинама налази изван производње, јер послодавац сматра да је тај радник изашао из радне рутине.

– Када су послодавци доведени у ситуацију да бирају између младости и искуства, у компаративној предности налазе се занатлије свих профила – аутомеханичари, машинбравари, заваривачи... Млади су спретнији у обављању административних послова, јер знају стране језике и рад на рачунару. Али, ако ствари објективно посматрамо, најпожељнији радници су они између 30 и 40 година – иако су радници у четрдесетим и педесетим годинама у напону снаге – коментарише Драгољуб Рајић.

--------------------------------------------------------------------------

Потцењени и у својим породицама

Психијатри који воде рачуна о менталном стању нације тврде да генерација рођена почетком шездесетих година спада у највеће жртве транзиције. Живећи у систему у коме је добијање радне књижице значило визу за путовање у безбрижан свет кредита, којима су се зидали станови и илузије благостања, те особе су преко ноћи изгубиле све животне илузије, укључујући и оне о сигурном послу, о чему илустративно сведочи податак да је највећи број педесетогодишњака на евиденцију Националне службе за запошљавање стигао због стечаја или „реструктурирања” фирме. У приватној сфери живота педесетогодишњаци су детронизовани са престола ауторитета од својих потомака, јер новац који доносе у породични буџет најчешће не задовољава потребе тинејџера, а девиза са којом васпитавају потомке „твоје је само да вредно учиш и све ће бити у реду” једноставно не пролази тест реалности.

--------------------------------------------------------------------------

Предности средовечних жена

Психолог Сања Братина констатује да мали број послодаваца препознаје психолошке и пословне капацитете жена у средњем животном добу. „Оне су породично реализоване, смирене, посвећене и предане послу, јер већина њих у тим годинама има децу која су већ пошла у школу и прележала већину болести због којих се узимајудуга боловања. Психолошки су стабилне, због чега су у стању да се потпуно сконцентришу на посао. 

Коментари11
8fc47
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Jovanovic
Za zaposlene u NSZ mora da se uvede norma godisnje svaki da zaposli 12 pedestogodisnjaka 24 cetrdesetoro godisnjaka i tako do sto , ko ne ispuni normu otkaz.A njegovo mesto popunjava nezaposleni.
Slobodan Petkovic
Добар је текст,и на неки начин најкориснији,али под пуном одговорношћу (а како би другачије) тврдим:Ни г.Надбантић, ни г-ђа Брат.(психолог),али ни комент.нису указали на највећи проблем.Национална служба за апошљ.није учинила ни један креативан корак,у циљу лакшега запошљавања незапослених.Ту по мени, посебну кривицу сносе и психолози и социолози који раде у Нац. служби!!Наиме,када сам "обијао"прагове Нар.универзитета,распитујући се за могућност обуке за неки занат или друго зан.,а на основу натписа на паноима на којима се оглашавају курсеви,у в е к(!) сам од надлежних добијао одговор (отпр.):"...Ма,то је само формално;за људе који већ раде,знају неки занат,па само да добију"црно на бело" да су завршили"Ово тврдим одговорно.То је у Нар.универзитетима,а исто је у служби Нац.сл. зап.јер се само организују безвезни курсеви за рад на компјутеру,а никада-преквалификација, професинонално оспособљ.тј.обука за неко тражено занимање! Психолози,социол. и други у нац.служби,су само чиновници!!
folirant .
Verovatno je jedina greska clanka sto je ta granica kod nas 40g., ostalo je sve odlicno napisano. Veliki plus za tekst je sto se moze izvuci pouka. Jednostavno, ucite tehnicke pravce a buducnost ce pokazati i poljoprivredne skole. Slicna je situacija i u razvijenim drzavama. Najveca greska je sto se neusavrsavamo nakon skolovanja a cesto nam skole nemaju upotrebnu vrednost.. Odvajati deo novca pa makar i 10 eura mesecno da bi mozda u slucaju problema sa godinama mogli raditi i samostalno. Iskreno receno jedva sam nasao elektricara, molera, zidara... ali koji urade dobro za ono sto dobiju novac. Vreme je primanja i partiskih ljudi na radno mesto. Oni koji ne zele da rade za 300 eura neka sede i cekaju platu od 2000 eura.
Gradjanin Mali
Nacionalna služba zapošljavanja već dugo vremena ne može da pomogne nezaposlenima starijim od 35 godina jer ih poslodavci ne žele zaposliti. "Moj savet je da u CV ne pišete koliko imate godina" - savet je volonterke koja radi u Nacionalnoj službi i nada se da će je jednom primiti u radni odnos.
Svetlana Pešic
Potrebno je još bilo naglasiti da direktori u državnim preduzećima ili službama ne primaju kandidate koji bi se najbolje pokazati na poslu, već one koji imaju neku "vezu " jer ih kvalitet primljenih ne zanima, niti kome polažu račune što su zaposlili ovog ili onog. Dakle, da je profesorka imala i 60 godina i nekog na poziciji partijskog lidera partije koja je postavila direkora škole, bez problema bi bila primljena, ma koliko bora imala.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља