четвртак, 04.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 07.09.2013. у 22:00 К. Ђор­ђе­вић

Ста­рост по­ста­ла си­но­ним за со­ци­јал­ну смрт

Бранкица Јанковић (Фото Д. Јевремовић)

„Зар баш мо­ра­те да се во­зи­ка­те у ју­тар­њем шпи­цу кад сви иду на по­сао”, гун­ђа у бра­ди­цу од три да­на мла­ди Бе­о­гра­ђа­нин по­ку­ша­ва­ју­ћи да се про­би­је кроз „шпа­лир” се­до­ко­сих пут­ни­ка у пре­на­тр­па­ном град­ском ауто­бу­су, не слу­те­ћи да би „ан­ке­ти­ра­њем” са­пут­ни­ка до­шао до за­кључ­ка да ве­ћи­на од­ла­зи да чу­ва уну­ке ко­ји се на­ла­зе на су­прот­ном кра­ју гра­да.


„Опет су пен­зи­о­не­ри по­ку­по­ва­ли цео кон­ти­гент све­жег мле­ка? Па, чи­ме ја да хра­ним бе­бу”, пи­та мла­да же­на по­сма­тра­ју­ћи по­ли­це са млеч­ним про­из­во­ди­ма на ко­ји­ма су по­ре­ђе­на са­мо ду­го­трај­на мле­ка са ду­пло ве­ћом це­ном, ни не по­ми­шља­ју­ћи да је не­ко од „оп­ту­же­них” мле­ко ку­пио за сво­је уну­че.  


„Па, не мо­же да се до­ђе на ред од вас”, гла­сно ко­мен­та­ри­ше на­ша су­гра­ђан­ка, вид­но из­нер­ви­ра­на чи­ње­ни­цом да су пен­зи­о­не­ри за­у­зе­ли све сто­ли­це у че­ка­о­ни­ци ње­ног иза­бра­ног ле­ка­ра.
– За­што да нас чу­де та­кве сце­не? Па, по­гле­дај­те на­слов­не стра­ни­це но­ви­на – ако се на њи­ма не на­ла­зе ка­та­стро­фич­на пред­ви­ђа­ња еко­но­ми­ста да ће три за­по­сле­на уско­ро из­др­жа­ва­ти јед­ног пен­зи­о­не­ра, он­да се на­ла­зе упо­зо­ре­ња да ће фонд за здрав­ство уско­ро би­ти пра­зан, јер се сред­ства тро­ше на ле­че­ње ста­рих осо­ба – као да пен­зи­о­не­ри ни­су одва­ја­ли но­вац за сво­је ле­че­ње у ста­ро­сти. И тај од­нос дру­штва код са­мих ста­рих љу­ди ства­ра осе­ћај да су те­рет – ка­же Бран­ки­ца Јан­ко­вић, др­жав­ни се­кре­тар у Ми­ни­стар­ству ра­да и со­ци­јал­не по­ли­ти­ке.


У же­љи да при­вре­ме­но скре­не ми­сли са ту­жних сли­ка на­ше сва­ко­дне­ви­ца, она кон­ста­ту­је да сва­ки пут ка­да оде у не­ки европ­ски град, нај­ве­ћи ути­сак на њу оста­ви ле­по­та жи­во­та у тре­ћем до­бу.
– Ста­ри љу­ди су ти ко­ји се­де у ка­фа­на­ма, пи­јуц­ка­ју ка­фи­цу, ужи­ва­ју у шо­пин­гу или као ту­ри­сти раз­гле­да­ју град. У раз­ви­је­ном све­ту од­нос пре­ма ста­ри­ма је пун по­што­ва­ња – они се тре­ти­ра­ју као нај­о­збиљ­ни­ји по­тро­ша­чи, јер има­ју ве­ли­ку жи­вот­ну уште­ђе­ви­ну и као нај­це­ње­ни­ји ту­ри­сти ко­ји зах­те­ва­ју нај­бо­љи ква­ли­тет хо­те­ла, јер за то има­ју нов­ца... Код нас је по­ста­ло го­то­во не­за­ми­сли­во да ви­ди­мо две ба­ки­це ка­ко се­де у ка­фа­ни или по­сла­сти­чар­ни­ци – с об­зи­ром на то да но­вац од пен­зи­је да­ју де­ци и уну­ци­ма и углав­ном слу­же као сер­вис за чу­ва­ње де­це. За нас је ста­рост си­но­ним за со­ци­јал­ну смрт, де­ша­ва се да љу­ди умру на­кон од­ла­ска у пен­зи­ју са осе­ћа­јем да ни­ко­ме ни­су по­треб­ни – ка­же Бран­ки­ца Јан­ко­вић.


Она ни­је из­не­на­ђе­на ре­зул­та­ти­ма ис­тра­жи­ва­ња Цр­ве­ног кр­ста Ср­би­је, ко­ји све­до­че да сва­ка де­се­та ста­ра осо­ба у на­шој зе­мљи тр­пи на­си­ље у по­ро­ди­ци, а ви­нов­ни­ци на­си­ља нај­че­шће су нај­бли­жи и нај­ро­ђе­ни­ји чла­но­ви по­ро­ди­це – си­но­ви, ћер­ке и уну­ци. Бран­ки­ца Јан­ко­вић при­ме­ћу­је да од­нос не­по­што­ва­ња пре­ма ста­ри­ји­ма не по­чи­ње са од­ла­ском у пен­зи­ју, већ ула­ском у ше­сту де­це­ни­ју жи­во­та.


– У по­ме­ну­том раз­ви­је­ном све­ту пе­де­се­то­го­ди­шња­ци се сма­тра­ју нај­про­дук­тив­ни­јим рад­ни­ци­ма, а они са ше­зде­сет го­ди­на че­сто се на­ла­зе на че­лу ве­ли­ких ком­па­ни­ја – код нас се че­ка да рад­ник ис­пу­ни је­дан услов за пен­зи­ју, па да му се вра­ти рад­на књи­жи­ца. И док осо­бе у ше­стој и сед­мој де­це­ни­ји жи­во­та у мно­гим за­пад­ним зе­мља­ма ак­тив­но уче­ству­ју у по­ли­тич­ком жи­во­ту и че­сто се на­ла­зе на ме­сту са­вет­ни­ка ко­ји по­ма­жу ме­наџ­мен­ту фир­ме да во­ди пред­у­зе­ће кроз мут­не во­де би­зни­са, ми се хва­ли­мо чи­ње­ни­цом да су нам са­вет­ни­ци – три­де­се­то­го­ди­шња­ци – пи­та се Бран­ки­ца Јан­ко­вић.  


Она упо­зо­ра­ва да се у нај­не­по­вољ­ни­јем по­ло­жа­ју на тр­жи­шту ра­да на­ла­зе пе­де­се­то­го­ди­шња­ци, с об­зи­ром на то да се они нај­лак­ше от­пу­шта­ју и нај­те­же за­по­шља­ва­ју и до­да­је За­кон о со­ци­јал­ном пред­у­зет­ни­штву „тар­ге­ти­ра” упра­во по­пу­ла­ци­ју старости oд 50 до 64 године ко­ја, пре­ма ре­зул­та­ти­ма по­пи­са ста­нов­ни­штва из 2011. го­ди­не, има 1.645.037 осо­ба.

Коментари6
07fe1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dara penzionerka
@ Aleksandar Mihajlovic.....Dobro napisaste i slazem se sa Vama... Ali... na pitanje" Ko je unistio penzione fondove...etc ? Pa da vam odgovorim.. koliko me pamcenje drzi. nekada je penzioni fond bio pun( rekativno malo penzionera a svi su redovno placali doprinose preko SDK) Izgradili su Sava centar i jos tridesetak objekata u Titovo vreme od penzionog fonda. Jos u ono vreme. Od onda je poceo penzioni fond da SEPA. kako se sada niko ne seti da se ti objekti daju na upravljanje penzionerima?
Jevrosima Petronijevic
Strahovit primitivizam vlada u srpskom drustvu Koje ga stvorio i zasto ? Cekamo odgovor !
Само прича и прича о
пдесетогодишњацима већ ево скоро 20 година и шта, нисхта, што би неки коментатори написали , доста више празних прича о педесетогодишњацима који су понели сав терет транзиције и који су преживели транзицију , многу су умрли и млађи и мало старији од 50 година , не дочекавши ни своје бедне пензије за свој поштени дугогодишњи рад
stevan stevan
U toj toj YU,kiojoj su prisili crimen jednoumlja i nademokratije bile su tri penzije u rezevi za isplatuBili su tu i borci NORa s viskim penzijama.Tudjman ih je pkra9o za potrebe naoruzanja i posle rata vratio u godisnjim ratama,Iz ovog se dade zakljuciti da puni penzioni fondovi predstavljaju ratnu opasnost Kako sada stvari stoje ne treba da se bijimo izbijanja rata,jer isti jako puno kpsta,a kasnije su trosak invalidi i borci
sveze secanje na davne dogodovstine
Ovo me podseti , ...ma, iste reci izgovorene od nekadasnje mladezi .Isti produkt sebicluka nadobudno izgovaran cak nema otpora u masi kad neko se isprsi s takvim mudrostima.A, govorim o 70tim , 80tim i verujem , da mnogi koji sada nose tu "stafetu" i jesu sinovi , ceri il`cak unuci te nekadasnje omladine il`mladih koji su trebalo da budu zreli al pokazivali znake nezrelosti (jer je preterano reci /tj.ocekivati/ znake mudrosti.Slusala sam tako sto slicno, na autobuskoj stanici, u trojlebusu ,samousluzi u redu ispred vrata (za mleko , zejtin , deterdzent ,..)Ako bi videli starca na pesack.prelazu nisu se libili da komentarisu "da ga treba zgaziti , manje jedan uzivalac penzije".Ovaj clanak me vrati u neke beogradske dane , bas shvatih kako vreme munjevito prolazi i videh sebe zapitanu kako u takvoj sredini graditi svoju buducnost gde svako slab je na smetnji /ni mi devojke , mlade zene nismo bile postedjene od javnog nasilja posebno verbalnog.Evo, stigli naslednici , kao i novi starci.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља