петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Враћамо дипломатско-обавештајну службу

Аутор: Је­ле­на Це­ро­ви­на - Ду­шан Те­ле­ско­вићсубота, 07.09.2013. у 22:00
(Фото Бета)

О нај­де­ли­кат­ни­јим ства­ри­ма не мо­же­те да при­ча­те СМС-ом, те­ле­фо­ном, меј­лом. Не по­сто­ји озбиљ­но ми­ни­стар­ство спољ­них по­сло­ва ко­је не­ма СИД, од­но­сно та­ко­зва­ну слу­жбу за ин­фор­ми­са­ње и до­ку­мен­та­ци­ју. То ни­је аген­ту­ра, као што не­ки, нај­че­шће сла­бо упо­зна­ти, по­гре­шно за­ми­шља­ју не­ке спе­ци­јал­не је­ди­ни­це ко­је као Џејмс Бон­до­ви је­зде све­том и ко зна шта ра­де. Реч је о нај­ра­фи­ни­ра­ни­јој ин­фор­ма­тив­ној или тач­ни­је ин­фор­ма­тич­кој де­лат­но­сти. Он­да би по­је­дин­ци мо­гли да вр­ло струк­ту­ри­са­но и си­стем­ски ре­ше­но ја­вља­ју овој уста­но­ви нај­де­ли­кат­ни­је ин­фор­ма­ци­је ко­је не сме­ју да бу­ду пред­мет обич­не ко­му­ни­ка­ци­је јер би ти­ме угро­зи­ли углед ове зе­мље, али и све слу­жбе у ни­зу, ка­же у раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку” Иван Мр­кић, ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Ср­би­је, од­го­ва­ра­ју­ћи на пи­та­ње да ли се ра­ди на по­нов­ном фор­ми­ра­њу ди­пло­мат­ско-оба­ве­штај­не слу­жбе.

Иде­ја је да се об­је­ди­не СИД, ВОА и део БИА?


Има ра­зних иде­ја. Ми ће­мо се опре­де­ли­ти за ону ко­ја чи­та­вом др­жав­ном апа­ра­ту нај­ви­ше од­го­ва­ра. По­ла­зи се од по­тен­ци­ја­ла свих слу­жби, ка­дро­ва, ко­ли­ко има­мо сна­ге. А бит­но је да оно што је по­сто­ја­ло бу­де ре­ста­у­ри­са­но. Циљ је да нај­у­жи врх др­жа­ве бу­де што бо­ље ин­фор­ми­сан, да зна­ју и да пра­те те­ме од из­у­зет­ног зна­ча­ја, а чи­је раз­ма­тра­ње не сме да бу­де ком­про­ми­то­ва­но оп­штом при­чом. Кроз та­кву вр­сту слу­жбе, Ти­то је пр­ви у це­лом све­ту знао да је Бен Бе­ла пао. Ако хо­ће­те ефи­ка­сну, по­у­зда­ну, не­тра­чер­ску ди­пло­ма­ти­ју он­да у си­сте­му мо­ра­те да има­те тај сег­мент. На­дам се да ће до кра­ја го­ди­не све би­ти ин­ста­ли­ра­но.

Ка­ко је МСП функ­ци­о­ни­сао без те слу­жбе?


Го­ди­не 2007. од­јед­ном смо уки­ну­ли ка­нал СИД и то нас је све оста­ви­ло са ин­ва­ли­ди­те­том, као слу­жбу, јер не мо­же­мо да функ­ци­о­ни­ше­мо у пу­ном ди­пло­мат­ском ка­па­ци­те­ту. Од та­да је то ишло ра­зним ди­пло­мат­ским бо­га­за­ма и ти­ме се обе­сми­сли­ло. Ни­шта ми не из­ми­шља­мо но­во, не­го вра­ћа­мо оно што је из­у­зет­но со­лид­но функ­ци­о­ни­са­ло. Ми смо у не­ким пе­ри­о­ди­ма би­ли шам­пи­о­ни, мо­гли су у вре­ме бло­ко­ва од нас да чу­ју не­што и Мо­сква и Ва­шинг­тон. Вр­ло смо од­луч­ни да офор­ми­мо ја­ку др­жа­ву Ср­би­ју и ни­шта што же­ли­мо да учи­ни­мо не­ће­мо ра­ди­ти на ште­ту других др­жа­ва.

Ових да­на је би­ло за­мер­ки да ни­ко у др­жа­ви, из­у­зев Ми­ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва, а и ви по­сле два да­на, ни­је ре­а­го­вао на из­ли­ве ан­ти­срп­ске мр­жње у Хр­ват­ској?


Ми смо ти ко­ји и тре­ба да ре­а­гу­ју. Ни­смо ка­сни­ли, др­жа­ва је кроз свој ин­стру­мен­та­риј пред­у­зе­ла све што је по­треб­но. Ми смо ра­ди­ли све нај­при­ље­жни­је, ин­тер­ве­ни­са­ли смо и у За­гре­бу и ов­де код нас у Бе­о­гра­ду, у хр­ват­ској ам­ба­са­ди, и у Бри­се­лу, и у Стра­збу­ру, где год је тре­ба­ло. Ни­смо об­ја­вљи­ва­ли це­лом све­ту јер је бит­ни­ји учи­нак да по­стиг­не­мо оно што хо­ће­мо, али вас уве­ра­вам да смо учи­ни­ли све што тре­ба. То што се та­мо до­га­ђа­ло, на­рав­но, да је на­и­шло на ве­о­ма ло­ша осе­ћа­ња код нас. Али, и хр­ват­ска вла­да је пред­у­зи­ма­ла све што је тре­ба­ло, што је олак­ша­ло на­шу ди­пло­мат­ску ак­ци­ју. Зна­чај­но је да ни­су под­сти­ца­ли ни шти­ти­ли оне ко­ји су то ра­ди­ли као што су у про­шло­сти зна­ли да чи­не. С на­шим оце­на­ма су се са­гла­си­ли и ме­ђу­на­род­ни са­го­вор­ни­ци. И они су, ко­ли­ко је ко на­ла­зио за сход­но, при­ме­ре­но ре­а­го­ва­ли.

Европ­ска ко­ми­си­ја је ре­кла да је то уну­тра­шња ствар Хр­ват­ске и да се не­ће ме­ша­ти?


Ни­су се ме­ша­ли, ако је то аде­ква­тан из­раз, та­ко што су фор­мал­но ула­га­ли про­тест јер за то не­ма осно­ва пре­ма то­ме ка­ко ра­ди Европ­ска ко­ми­си­ја. Али је­су деј­ство­ва­ли и гле­да­ли су да се та те­ма укло­ни из овог под­руч­ја.

Че­сто се мо­же чу­ти по­ре­ђе­ње из­ме­ђу Ср­би­је и Си­ри­је ко­јој пре­ти вој­на ин­тер­вен­ци­ја, а љу­ди ов­де има­ју до­ста сим­па­ти­ја пре­ма си­риј­ском на­ро­ду јер су и са­ми би­ли у слич­ној си­ту­а­ци­ји? Исто­вре­ме­но, Бе­о­град мо­ра да сле­ди европ­ску по­ли­ти­ку?


Ја знам ка­ква су осе­ћа­ња на­шег на­ро­да, а знам и соп­стве­на ка­да је реч о бом­бар­до­ва­њу и санк­ци­ја­ма. Си­ту­а­ци­ја у Си­ри­ји је дра­ма­тич­но раз­ли­чи­та од оне уочи бом­бар­до­ва­ња бив­ше Ју­го­сла­ви­је, по­ре­ђе­ње не сто­ји, из исто­риј­ских, чи­ње­нич­них, ге­о­граф­ских и ка­квих год хо­ће­те раз­ло­га. Ср­би­ја се гну­ша упо­тре­бе хе­миј­ског оруж­ја. Ако по­сто­ји чврст, по­у­здан до­каз да је упо­тре­бље­но, не­ма сум­ње да би­смо ми то нај­о­штри­је осу­ди­ли. Ср­би­ја је зе­мља ко­ја је уни­шти­ла сво­је сто­ко­ве хе­миј­ског оруж­ја. Још пре 2000. го­ди­не при­сту­пи­ли смо кон­вен­ци­ји ко­ја се од­но­си на уни­шта­ва­ње та­квог оруж­ја и би­ли смо ме­ђу пр­ви­ма ко­ји су га и уни­шти­ли. Ка­да је реч о та­квој вр­сти оруж­ја, ми смо га још у оно бло­ков­ско до­ба сво­јом па­ме­ћу на­пра­ви­ли, али смо од ње­га и од­у­ста­ли.


Ср­би­ја је то­ком раз­во­ја кри­зе у Си­ри­ји има­ла сво­је при­о­ри­те­те ко­ји­ма је би­ла по­све­ће­на и ми смо се он­да по инер­ци­ји ко­ја се под­ра­зу­ме­ва код зе­ма­ља ко­је су чла­но­ви за при­дру­жи­ва­ње ЕУ при­дру­жи­ва­ли из­ја­ва­ма Европ­ске уни­је о Си­ри­ји. Те из­ја­ве су углав­ном од­ра­жа­ва­ле оно што по­ли­тич­ки ми­сли­мо о то­ме. Емо­ци­о­нал­но мо­жда и не. У овом слу­ча­ју ми ви­ди­мо да не­ма за­јед­нич­ког ста­ва ЕУ, на­да­мо се да ће се до то­га до­ћи, иако је тај про­цес оте­жан јер сва­ко има ин­ди­ви­ду­а­лан по­глед на при­ли­ке и до­га­ђа­је. Ка­да се њи­хов став офор­ми, ми ће­мо га про­це­ни­ти и при­дру­жи­ће­мо се. При­род­но је да ми све че­шће де­ли­мо по­ли­тич­ке ста­во­ве са ЕУ јер же­ли­мо да бу­де­мо чла­ни­ца.

Шта уко­ли­ко ЕУ по­др­жи вој­ну ин­тер­вен­ци­ју?


Не­ћу да се из­ја­шња­вам о не­че­му што је та­ко ма­што­ви­то и хи­по­те­тич­но. Став Ср­би­је ће би­ти оформ­љен по­што ЕУ за­у­зме ја­сан и на­пи­сан став о то­ме. Најбоље је и најлегалније да постоји одлука СБ УН.

Да ли је тач­но да је Не­мач­ка на­вод­но од­у­ста­ла од да­љег усло­вља­ва­ња Ср­би­је, по пи­та­њу ре­фор­ми или от­кри­ва­њу кри­ва­ца за на­пад на не­мач­ку ам­ба­са­ду 2008. го­ди­не, уко­ли­ко ло­кал­ни из­бо­ри на се­ве­ру Ко­со­ва про­ђу у скла­ду с њи­хо­вим оче­ки­ва­њи­ма?


Не мо­гу да по­твр­ђу­јем или опо­вр­га­вам би­ло шта што је можда ин­тер­ни­је раз­ми­шља­ње не­мач­ке ди­пло­ма­ти­је. Исти­на је да Бри­сел, као цен­тра­ла, ко­ја по­ку­ша­ва да про­јек­ту­је за­јед­нич­ку по­ли­ти­ку свих чла­ни­ца ЕУ, има као при­о­ри­тет те из­бо­ре, же­ли да они ус­пе­ју. И на­ма као вла­ди је до то­га ста­ло јер се ме­ђу­на­род­но ле­ги­ти­ми­шу и ле­га­ли­зу­ју све струк­ту­ре срп­ског ста­нов­ни­штва на КиМ, кроз ко­је наш на­род мо­же да оства­ри сво­је ин­те­ре­се. При­ча о то­ме да јед­на зе­мља мо­же да пре­о­кре­не све по ме­ни је ду­бо­ко не­тач­на. У ЕУ по­сто­ји уса­гла­ша­ва­ње и у овом тре­нут­ку Ср­би­ја, пр­ви пут, ужи­ва огром­ну по­др­шку ве­ћи­не.

Да­кле, став Не­мач­ке ни­је пре­су­дан у ЕУ?


Не­мач­ка је не­сум­њи­во из­у­зет­но бит­на да би та уни­ја уоп­ште по­сто­ја­ла и функ­ци­о­ни­са­ла. Ме­ђу­тим, не мо­же се ни­ка­ко ту­ма­чи­ти по­на­ша­ње ЕУ кроз не­што што се офор­ми, па деј­ству­је, ис­кљу­чи­во у Бер­ли­ну. То ни­је тач­но.

Ипак се по­ка­за­ло у прет­ход­ном пе­ри­о­ду да су ста­во­ви Не­мач­ке би­ли и те ка­ко бит­ни?


Не­мач­ки ста­во­ви не сто­је као твр­да по­ли­тич­ка по­став­ка. Не­мач­ки ста­во­ви се раз­ли­ку­ју. До­ђу нам пар­ла­мен­тар­ци, ко­ји ис­при­ча­ју сво­ју при­чу, он­да до­ђе не­ко од кан­це­лар­ке с мало раз­ли­чи­том при­чом, ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва, ко­ји да дру­ге то­но­ве. Оно што смо ми ов­де слу­ша­ли од не­мач­ког пар­ла­мен­тар­ца ни­је се ну­жно пре­то­чи­ло у од­лу­ку Бри­се­ла. Код нас се ма­ло увре­жи­ло да нас Не­мач­ка ко­чи а ја се с тим не сла­жем. Не­мач­ка је на­ма у фи­на­лу фи­на­ла по­мо­гла. То ми­слим као ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва, на осно­ву оби­ља по­да­та­ка.


У ди­пло­мат­ским кру­го­ви­ма се при­ча да сте оства­ри­ли до­бар кон­такт с не­мач­ким ми­ни­стром спољ­них по­сло­ва Ги­дом Ве­стер­ве­ле­ом?


Тач­но, и не са­мо с њим. Има ту још мно­го оних чи­је са­ве­те ра­до слу­шам и при­мам. Мој је по­сао та­кав да мо­рам с мно­ги­ма да ко­му­ни­ци­ра, али као и у при­ват­ном жи­во­ту, с не­ким се бр­же и лак­ше раз­у­мем. Дра­го ми је да могу ка­жем да имам ла­ку и при­јат­ну ко­му­ни­ка­ци­ју с Ве­стер­ве­ле­ом.

Ре­кли сте не­дав­но да од­но­си са САД, Ру­си­јом и Ки­ном ни­ка­да ни­су би­ли бо­љи?


Од­но­си су бо­љи не­го ика­да, наш пред­сед­ник се ви­ђа са сви­ма.

Зар се и Бо­рис Та­дић ни­је ви­ђао са сви­ма?


Је­сте, али ни­је би­ла ова­ква ат­мос­фе­ра. Нас све ви­ше при­хва­та­ју и то је исти­на, где год оде пре­ми­јер, пот­пред­сед­ник вла­де од­мах има­мо су­штин­ске раз­го­во­ре, не­ма на­пе­то­сти, про­бле­ми ни­су у пр­вом пла­ну, да­ле­ко су. Ја то мо­гу пу­ним плу­ћи­ма и ср­цем да ка­жем. Ви­де да је ова власт озбиљ­на, да сто­ји иза оно­га што ка­же, не­ма ни­ка­квих ком­би­на­то­ри­ка. По­ста­ли смо по­зна­ти као по­у­здан парт­нер. Очи­глед­но та­ко ни­је би­ло ра­ни­је. То осе­ћам и кроз деј­ство глав­на три чо­ве­ка у др­жа­ви и лич­но то исто до­жи­вља­вам.

Оп­ту­жу­ју вас да се но­вим за­ко­ном о спољ­ним по­сло­ви­ма ле­га­ли­зу­је ста­ра струк­ту­ра ди­пло­ма­та?


То ни­је тач­но. Ми за­ко­ном же­ли­мо да уве­де­мо про­фе­си­о­нал­ност, струч­ност, као не­што мно­го бит­но за ин­сти­ту­ци­ју овог ти­па. По­ку­ша­ва­мо да но­вом по­став­ком ко­ја ће ли­чи­ти на не­ку из Ти­то­вог вре­ме­на, или на не­ку из са­да­шњег, као што је то у Сло­ве­ни­ји или Дан­ској, про­фе­си­о­на­ли­зу­је­мо ди­пло­ма­ти­ју у ко­јој ће све ма­ње ме­ста би­ти за по­ли­ти­ча­ре. Ма­ле зе­мље не мо­гу се­би да при­у­ште тај лук­суз да по­ли­ти­чар бу­де ам­ба­са­дор та­мо где је са­став ам­ба­са­де је­дан или дво­је ди­пло­ма­та. То се­би мо­же да при­у­шти Ва­шинг­тон, ко­ји и ако од­ла­зи у ам­ба­са­ду по­ред ње­га је још две­ста ди­пло­ма­та. Да­кле, мо­гућ­ност да гре­ши све­де­на је на ми­ни­мум, за­пра­во је не­ма. А ако ми на при­мер по­ста­ви­мо фан­та­стич­ног књи­жев­ни­ка ко­ји бу­де сам или има још јед­ног у ам­ба­са­ди, ме­ни не тре­ба мно­го да за­ми­слим шта све мо­же да се де­си. Ми хо­ће­мо и да мла­ди, ко­је ће­мо ми об­у­ча­ва­ти и за­по­шља­ва­ти, има­ју ја­сну пер­спек­ти­ву на­прет­ка кроз ову ку­ћу. Хо­ће­мо да на­пра­ви­мо кри­те­ри­ју­ме ко­ји ће њих да сти­му­ли­шу.

------------------------------------------------------------

У МСП-у има ме­ста и за Је­ре­ми­ћа

Да ли у ва­шем ми­ни­стар­ству има ме­ста и за бив­шег ми­ни­стра Ву­ка Је­ре­ми­ћа ка­да се вра­ти са слу­жбо­ва­ња у САД?


Са­свим си­гур­но да има ме­ста за ње­га, не знам шта му је план. Вук има јединствено ис­ку­ство, про­шао је не­што што ни­ко од на­ших ни­је и сва­ко ње­го­во ми­шље­ње или са­вет узи­ма­ли би се у об­зир. Али, ка­кво је лич­на про­јек­ци­ја  на­став­ка његове ка­ри­је­ре ни­смо раз­го­ва­ра­ли, а ко­ли­ко знам он је на­род­ни по­сла­ник.

------------------------------------------------------------

Но­ви кри­те­ри­ју­ми за ам­ба­са­до­ре


Ме­ри­ла за ам­ба­са­до­ре ће би­ти вр­ло по­јед­но­ста­вље­на – ако не до­но­се бе­ри­ће­та зе­мљи, не­ће ду­го се­де­ти на том ме­сту. Да­кле, мо­ра­ју пот­пу­но да бу­ду у слу­жби при­вре­де. И то је не­што што ни­је ве­за­но за овај тре­ну­так, о то­ме раз­ми­шља­мо већ го­ди­ну да­на, а сад ћу то пре­то­чи­ти у вр­ло ја­сан си­стем, у не­што што ће их  оба­ве­зи­ва­ти све – да слу­же при­вре­ди, да нам до­вла­че ин­ве­сти­ци­је, да пла­си­ра­ју на­ше про­из­во­де, да пра­ве ко­о­пе­ра­ци­је, да иде­мо на тре­ћа тр­жи­шта с не­ким зе­мља­ма. Ко ми не до­не­се та­кву вр­сту по­твр­де за го­ди­ну да­на – би­ће вра­ћен.


Коментари37
81172
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bonn Berlin
Da, imali smo u komunizmu jake organe drzavne bezbednosti, na drugoj strani imali smo slab, nemocan narod. Rezultat nam je svima poznat. Za ljubitelje i poklonike jake sluzbe denucijanta ima Severna Koreja i Kuba.
Giant Belgrade
Faktički, MIP je prepun službinih ljudi i to još iz doba Slobine službe, s tim što su zauzeli pozicije u DPK predstavništvima Srbije u inostranstvu. Značajan broj ih je aktiviran u doba Vuka Draškovića na javnoj funkciji minsistra MIP-a.
Бобан Јанковић
Синоним јаке државе су јаке службе безбедности а одлика слабе државности је јака и многобројна полиција. Наравно све треба поставити на своје место и устројити систем у служби Србије и српског народа, а у народу променити свест како би мудрост у следеђим генерацијама дошла до изражаја.
Vitomir Andjelković
Vratiti i to što pre! Ta služba i od vremena pre Sun Cu Vua postoji a ne da se u današnjim vremenima ukida. To su uradili oni ljudi koji su se plašili samog sebe a time i te službe. Vidimo da i državni sajber kriminal cveta a kamo li te službe u svim ozbiljnim zemljama. Nekim bivšim srpskim vlastima koje su je ukinule možda nisu trebale jer su oni sami bili pravi izvori podataka. Te vlasti ne uspeše da legalizuju zakonom tzv. lobiste za tzv. inostrane "partnere". Na svu sreću. Valjda sadašnje i buduće vlasti neće nasesti na tu priču.
petar lenjivac
Hvala Bogu, napokon nesto razumno!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља