четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

Мит о Обилићу непроцењиво је коштао Србију

Аутор: Ненад Прокићуторак, 10.09.2013. у 15:00

 - Поводом текстова „Србију су скупо коштали Принципови хици у Сарајеву” (7. 9. 2013) и „Ако је Принцип био скуп, колико је коштао Обилић”(9. 9. 2013)

„Ви сте Србин, морам да вам покажем нешто!”, рекао ми је Карл Попер у свом дому у Сарију, поред Лондона у августу 1993. године. Нисам стигао ни да седнем, а он је отрчао у своју радну собу и донео факсимил тајног документа из 1912. године. У Берлину, 12. децембра те године одржан је тајни састанак немачког државног врха и папир који је Попер држао у руци био је службени  документ са тог састанка. Кајзер Вилхелм, Молтке и сви остали који су присуствовали страховали су да ће их Русија напасти и говорили су да би требало да Немачка нападне прва и тако задобије тактичку предност. Једино је адмирал ФонТирпиц рекао да не могу ући у рат док не прошире морски пролаз Скагерак–Категат–Сунд, између Северног и Балтичког мора, тако да може да прими велике немачке ратне бродове. „А без тога, губимо рат”,  рекао је адмирал и државни секретар Немачке империјалне поморске канцеларије.

Укратко, сходно документу, сви су се на крају састанка сложили и упитали Фон Тирпица колико му је времена потребно да прошири пролазе. „Две године”, одговорио је адмирал и закључак је гласио: „Идемо у рат 1914. Требало би пронаћи разлог за почетак рата, најбоље је да то буде на Балкану.” Све то је и објављено у књизи Фрица Фишера „Рат илузија” (Krieg der Illusionen, Fritz Fischer). „Не брините, драги мој, нисте ни ви Срби криви за све, ни сада, као ни онда”, тешио ме је Карл Попер.

Колико је коштао Принцип Србију? Цена је позната: Србија је изгубила половину мушког становништва, а од тога опоравка нема. Данас би Србија имала дведесетак милиона становника да није било тако и с њом би се сасвим другачије разговарало. Колико је коштао Обилић? Иако Обилић није историјска личност, мит који је створен из тог акта непроцењиво је коштао Србију у вековима који су долазили. Сви они који су завршилите моравске вечерње историјске школе наносили су, а и даље наносе велику штету српском друштву. Колико је коштао март 1941? Хитлер је до тада третирао Југославију као примадону, а шта је следило знамо. Пошто је на територији Србије успешно деловала организација вођена светском идејом, а не локалном ситном мером, изашли смо као победници, али опет са огромним губицима. Људско месо је одувек био једини материјал који су наше команде имале у изобиљу. То је скупо, глупо, погубно и води ка нестајању. Данасзато нитог људског материјала више немамо довољно, и све га је мање.

Да су сви поменути и непоменути случајеви били херојски чинови унутар некакве промишљене политике, питање цене не би се ни постављало. Али, пошто је 1914. године српска рука пуцала, иако је метак у револвер ставио неко други,и пошто је исто тако и 1941. године неко други опет помислио како су баш Срби опет довољно блесави и наивнида послуже као прва заморчад у гвозденим каузалним ланцима овога света који покрећу ратове – можда је крајње време да се запитамо шта је потребно да урадимо и променимо како би велике и тајне силе у будућности прве жртвене овце за своје ратове илузија потражилена неком другом месту.


Коментари60
550af
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan Petrovski
Zaboravlja se da Gavrilo Princip nije se osjecao srbinom vec jugoslovenom...Srbija , srpski rod bi nestao da nije bilo mita o Obilicu. Trpjeli smo dugo strpljivo , ostali smo ono sto jesmo , njegovali smo kosovski mit. Na kraju smo uspjeli oslobodili smo se tirana. Na tom talasu mita Srbija je dobijala bitke protiv njemaca i austrougara , na kraju probojem solunskog fronta ih porazila. Sad sto su velike sile umjesto pobjednicima dali Jugoslovenima nije kriva ni Milunka Savic ni Zivojim Misic. Kriva je Jugoslavija i svjetske sile koje su zeljele da nestanu Obilici a i svaki Princip. Obilic i Princip su herojske licnosti kao i vojnici koji su organizovali 27. mart. Sta smo tada trebali da uradimo. Da ponosno stanemo sa Hitlerom ? Da li takva kvinsliska Srbija ona koja nam je potrebna? Ginuli smo i ginucemo za krst casni i slobodu zlatnu. Jer bez takvog nacina razmisljanja bez branjenja nase slobode mi cemo nestati . Nasa deca nece biti Srbi. Bice globalizovani bezlicni ljudski rod.
Ante Portas
Pravo pitanje je: Koliko je Srbiju koštao mit o Rastku Nemanjiću? Osam stoljeća nesreće, koja još traje.
Tromb .
G. Prokicu, ... nisu nas 'kostali' ni Princip ni Obilic. Bas kao sto jednu Ameriku nisu kostali ni Vasington ni Linkoln. Razlika koju izgleda ne primecujete je sto su oni svoje bitke dobili, bez odzira na cenu. Mi nase nismo. Jos gore; i kada smo pobedjivali nismo znali sta sa tim pobedama da uradimo. Onda su nam krivi Princip i Obilic. Po toj logici, zar nisu 'krivlje' ubice Kralja Aleksandra ili mozda Aleksandra Rankovica ?! ...
alpline tamo daleko
LJudi, upitajte se šta vam "političari" rade upravo sada, dok vi polemišete o slavnoj (ili manje slavnoj) prošlosti. Postavite pitanja o sadašnjosti i budućnosti, koja mogu da utiču na vaše odluke i sudbinu.
DizA-Sidnej Australija
Istina je vrlo jednostavna. Srbi su se u svakom trenutku svoje istorije poneli na jedini mogući način: otporom prema otimačima njihove vlastite zemlje. Nikada nisu otimali tuđu zemlju. Zbog toga mogu biti ponosni na svoju istoriju. Svaki put kada su na njihova vekovna ognjišta upadale vojske iz Otomanske imperije, Austrougarske carevine, zatim nemački fašisti sa svojiom ustaškim satelitima i na kraju neofašistička NATO alijansa, Srbi su reagovali na odgovarajući, i za svako od tih doba, na primeren način. Srbi treba da i dalje ostanu ono što u suštini jesu, a ne kao što neki predlažu da se menjaju jer bi onda postali kao naše komšije kojima su najveće istorijske ličnosti Franjo Tuđman i Ante Gotovina. Žalopojke koliko bi nas bilo "da nije bilo Miloša ili Principa..." ne vode ničemu jer su sve to bile neizbežne žrtve u borbi za slobodu. Srbija gubi svake godine po jednu armiju od 40-50 hiljada ljudi od bele kuge. A niko se ne obazire na to. A to je glavna bitka za opstanak nacije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља