петак, 14.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 10.09.2013. у 12:30 С. Деспотовић

Нижи намети на рад нису смак света

Мање дажбине држави, више радних места у привреди (Фото Д. Јевремовић)

Иако постоји општа сагласност да ће најављено смањење пореза на рад довести до раста запослености у Србији, поставља се питање – шта док се то не догоди. Односно, да ли то што је Саша Радуловић, нови министар привреде, најавио мање намете за послодавце значи да ће доћи до повећања неких других пореза? Уколико се изгуби тај део буџетских прихода, на који начин ће та рупа у јавним финансијама бити попуњена?

Рачуница Данице Поповић, професорке Економског факултета у Београду, коју је изнела у емисији „Утисак недеље”, казује да би смањење пореза на зараде од 30 одсто направило мањак у буџету од чак 200 милијарди динара. Има ли Србија простора да у овом тренутку толико смањи пореске приходе?

У Фискалном савету процењују да је о томе веома тешко говорити док се не буду знале конкретне бројке, односно за колико ће тачно порези на рад бити умањени. Кажу да очекују разговоре са новим министрима и да ће потом дати свој став.

Милан Кнежевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа и власник „Модуса”, каже за „Политику” да је нетачна теза по којој ће смањење пореза и доприноса на рад драстично испразнити буџет.

– То са порезима једноставно не функционише тако. Србија месечно губи по 19.000 радних места зато што су порези и доприноси огромни. И ако их не смањимо имаћемо још више незапослених – тврди Кнежевић и додаје да 63 одсто, колико тренутно износе порези и доприноси на зараде у Србији, нису једини трошкови које послодавци сносе.

– Ту је боловање до месец дана које иде на терет послодавца, затим топли оброк, регрес и превоз радника, па отпремнине у случају отказа или пензије и на крају плаћање пенала уколико немате услова да запослите особе са инвалидитетом. Када се све то сабере, на један динар дохотка раднику, ми платимо 1,3 динара обавеза према држави – наводи он, додајући да би, уколико се смање порези и доприноси, један број послодаваца подигао плате запосленима.

– Ја ћу, на пример, тако урадити у текстилној индустрији. Друго, они који део зараде исплаћују радницима на руке, прећи ће у легалне токове пословања и кренуће општа борба против сиве економије – каже Кнежевић.

Према његовим речима, то су идеје и новог министра привреде, којем је, како каже, јасно да нема развоја српске економије уколико се не ураде три ствари.

– Најпре смањење пореза и доприноса, затим превођење пословања из сиве зоне у легалне токове и ригидна борба против сиве економије и црног тржишта. Буџет би се тиме напунио и надокнадио то што су порези и доприноси смањени. Осим тога, могуће је повећати порез на имовину, на трговину, па и подићи нижу границу ПДВ-а која сада износи осам одсто – закључује Кнежевић.

Ни економиста Александар Стевановић не страхује да ће настати велика рупа у буџету уколико се смање намети на рад. Јер, како каже, могло би да уследи повећање других прилива у буџет.

– Ту пре свега мислим на повећање пореза на имовину и акцизе. Очекује се и да ће они који раде на црно ући у систем и онда и они почети да пуне буџет. Значи, нема дилеме да ће смањење пореза и доприноса смањити прилив новца из тог извора, али појавиће се други, па не очекујем мањак у буџету. Стога дајем пуну подршку овој мери – каже Стевановић.

Треба, ипак, бити искрен па рећи да је смањење пореза и доприноса само једна страна приче и да га мора пратити низ реформи. Јер на висину фискалног оптерећења зарада највише утичу доприноси за обавезно социјално осигурање, који чине око четири петине укупног намета на плате. Стога је нужно да се спроведе и реформа у пензионом и здравственом осигурању.

Истовремено, неопходно је да дође и до промене радног законодавства која би омогућила послодавцима да број запослених прилагођавају обиму пословања, односно једноставније запошљавање, али и отпуштање.

---------------------------------------------------------------------------------------

Колико предузетнику, толико и држави

Од пореза и доприноса на плате радника још су већи намети за предузетнике и пољопривреднике који сами себи исплаћују зараде.

– На исплаћену зараду од 40.000 динара предузетник за себе плаћа 34.521 динар пореза и доприноса што је 86,31 одсто нето зараде. Ако се овоме дода и 10 одсто пореза на исказану добит на крају пословне године, под претпоставком да ће она износити само 480.000 динара годишње, добија се невероватно захватање од 96,31 одсто. Значи, колико предузетнику и пољопривреднику, толико и држави – наводе у сомборском Општем удружењу предузетника, чланици Уније послодаваца.

Коментари12
88630
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Novosađanin NS
Ako mislite da je malim preduzetnicima dobro, zašto onda i sami, umesto pisanja besmislenih komentara, ne počnete sa nekim biznisom. U Novom Sadu, 90% malih preduzetnika je propalo. Da li od dobrih uslova i dobre zarade?
Jovanka Voždovčanka
I nekoliko, dosadašnjih, izmena Zakona o radu, po zahtevu privrednika, nisu dali, nikakve, rezultate po pitanju povećanja zaposlenosti. Svaki pozitivni efekat se prelio u džepove poslodavaca, a nezaposlenost se povećala. Tako će biti i sa ovim merama (ako se usvoje). Poslodavci će dobiti najjeftiniju moguću, robovsku, radnu snagu, sve uštede će preliti, ponovo, u svoj džep, a nezaposlenost će i porasti. Jednostavno, treba shvatiti da je većina poslodavaca u Srbiji alava i da hoće da, u što kraćem roku i u "mutnoj vodi" stvori kapital (i za praunuke), kakav se na zapadu stvara desetinama godina. Neka ti, isti, poslodavci iznesu kapital i neka "posluju" u državama sa boljim "poslovnim okruženjem". Da ih vidimo !
mirko b.
Voleo bih da vidim tu računicu koju je iznela profesorka Danica Popović, da će budžet izgubiti 200 milijardi dinara ako porez na zarade smanji za 30 %. Ukoliko je mislila na period od 1 godine za koju se budžet donosi onda je ta računica katastrofalno pogrešna. Pokušao sam i sam da izračunam taj gubitak za budžet i došao do cifre oko 40 milijardi za jednu budžetsku godinu na osnovu dostupnih podataka . Voleo bih da nam profesorka tu jednostavnu računicu i pokaže. Pored izračuna gubitka od poreza na lične dohodke zanemario sam pozitivne efekte prihoda od novozaposlenih i legalizacije rada na crno. Moja računica pokazuje da bi tim smanjenjem poreza pozitivni efekti bili veći od 100 milijardi dinara po osnovu drugih budžetskih prihoda iz osnova ličnih dohodaka.
Geger XXL
Iz grafikona za poredjenje poreza & doprinosa sa drugim zamljema vidi se da je Srbija negde u sredini. Kad bi uporedili i bruto plate, videli bi da je Srbija negde na dnu: trosak za radnu snagu u Srbiji je najmanji u Evropi. Novi ministar, i pored te ocigledne cinjenice, smatra da je trosak za radnu snagu u Srbiji previsok i da je to glavni razlog visoke nezaposlenosti.
Ljiljana K.
Najavljenim izmenama zakona, kojima se namerava produžiti radni staž i strosna granica za odlazak u penziju, biće obesmišljeno svako izdvajanje za penziono osiguranje, jer više neće postojati ni teorijska šansa da penziju doživimo. Prestanimo da se stidimo rada i okrenimo se proizvodnji - to je jedino rešenje svih naših problema.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља