четвртак, 03.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 10.09.2013. у 15:00 Душан Теодоровић

Папазјанија од енглеских фраза као научни рад

Ових дана сам поново прочитао Нушићеву комедију Др. Да направим себи потпуни доживљај одгледао сам и истоимени култни филм Соје Јовановић из 1962. године. YouTube нуди млађој генерацији непоновљива два сата уживања у филму. Бранислав Нушић је лажном доктору Цвијовићу доделио да на свом предавању изговори и следеће: „Уосталом, све је то из области филозофије дигнитета у односу на животиње. О онтолошкој концепцији статуса Шлезингерове фундаменталне константе минус један плус. Одбацује се категорија одраза као основна гносеолошка категорија, односно прихвата њена ограничена валоризација у оквиру једне нове целине... Вангравитациона стања микрокосмичке орбите. Распад у ништавило. Ето, тим путевима се креће савремена филозофска мисао.”

Нушићева салата од речи којима лажни доктор опсењује простоту доживела је пре неки дан римејк достојан оригинала. Млади професори информатике са ФОН-а Драган Ђурић, Борис Делибашић и Стевица Радишић су направили интелектуални и морални подвиг и у нушићевском стилу указали наставно-научним већима, деканима српских факултета и Министарству просвете, науке и технолошког развоја шта треба да се уради одмах, баш сада и без икаквог одлагања.

Прича иде отприлике овако. Свуда у свету на угледним универзитетима наставници универзитета се озбиљно баве науком. Резултати ових истраживања се, после ригорозних анонимних рецензија, публикују у релевантним научним часописима. Верификовани научни резултати који су публиковани услов су за напредовања у виша универзитетска звања. Наставници који не остваре одговарајуће научне и педагошке резултате не напредују. Поједини доценти се не унапређују и морају да оду са универзитета. Каква је ситуација на српским универзитетима? Део наставника се понаша као да ради на светским универзитетима и успева да у тешким условима неадекватне финансијске подршке и застареле опреме оствари значајне резултате у науци. Управо су талентовани заљубљеници у науку дали највећи допринос уласку Универзитета у Београду на Шангајску листу. Део оних других, којима би се светски универзитети захвалили на сарадњи, опстаје на српским универзитетима и релативно лако напредује. Како је то могуће? Пронађена је чаробна формула у виду „научних часописа” сваштарског типа који објављују велики број неквалитетних радова из најразличитијих области. Најчешћи услов за објављивање „научног рада” у овим часописима јесте плаћање знатне суме новца власницима часописа. Другим речима, ради се о куповини научног рада. Нешто слично као када неко ко не уме да вози купи возачку дозволу. Тренутни хит за српске ауторе, који по сваку цену желе да имају научне радове, јесте  Metalurgia International, румунски часопис из области „металуршког инжењерства”. Учесницима подухвата „плати, па имај и ти за три дана научни рад” потпуно је јасно да ће у бирократској процедури избора у универзитетско звање на српским универзитетима њихов „научни рад” да буде третиран на исти начин као и научни радови оних који у науци остварују светске резултате које публикују у „правим” научним часописима. Појединачне критике овакве праксе доводе тренутно до стварања великих анимозитета међу колегама на изборним телима факултета и универзитета.   

И сада долазимо на причу о мускетарима. Драган Ђурић  (потписан као Драган Ђуирић), Борис Делибашић (потписан као Борис Делилбашић), и Стевица Радишић (не знам шта му је право име) објављују потпуно измишљени рад у часопису Metalurgia International.  Бескрајно је шармантно што су се за часопис сликали са лажним брковима и перикама. Већ су њихове фотографије сваком мислећем и научно тренираном човеку указивале на циркус. У суштини рад представља папазјанију састављену од енглеских фраза, али је написан у стилу у коме се пишу научни радови. Младе колеге-паметнице су уложиле интелектуални напор и креирале будалаштину која није резултат било каквог научног истраживања. Часопис који масовно објављује радове „научницима” из Србије је без икаквих проблема објавио будалаштину. У раду се спомињу појмови из информатике и рачунарства, спомиње се Европска унија и образовни нивои жена, има и религије и хистограма и статистичке анализе. Бриљантна папазјанија и изругивање лажним научним радовима, процедури избора и додели универзитетских звања. Међу лажним референцама се као аутор помиње чак и Дизнијев јунак Шиља који је своје научне резултате објавио у научном часопису који се зове „Микијев забавник”! Спомиње се да су коришћени и резултати радова објављених 2012. и 2013. године од стране давно мртвих великана светске науке Bernoulli-ја и Laplace-а. Нико није приметио ништа. Објавили су рад! Читав број часописа у коме су наши мускетари објавили свој рад-пародију испуњен је „научним радовима” осталих српских аутора. Прелистао сам последњи број часописа. Користим прилику да обавестим научну јавност и читаоце „Политике” да се најновије новости из металургије односе на проблеме снабдевања цвећем на територији Бангладеша, утицај пословне етике на организационо понашање запослених (шта год то значило), развој туризма у Црној Гори, нови метод за брзо вађење квадратног корена, прилагођавање корпоративне културе српском тржишту и проблеме добровољних пензијских фондова у Србији. Све је то објављено у Румунији углавном на лошем енглеском језику. Битно је да је објављено јер објављивање доноси у Србији напредовање, менторство, хонораре од Министарства просвете и науке, већу плату и причу о научним резултатима.

После успешног објављивања рада „Евалуација трансформативних херменеутичких хеуристика за процесирање случајних података” (мој слободни превод наслова папазјаније) у високом школству Србије не сме ништа више да буде као до сада. На потезу су већа факултета и универзитета, декани и Министарство просвете и науке. Metalurgia International и остали лажни научни часописи морају да буду одстрањени из српског академског простора, а сваки покушај публиковања у часописима овог типа мора да буде најоштрије санкционисан са последицама које подразумевају неизбор у звање и престанак академске каријере.

Читаоцима „Политике” је јасно да сам овим текстом оценио трансформацију интеграције филозофских аспеката биоенергетских вредности људских и мањинских права у диференцијалним једначинама. Није лоша реченица. Прави научни рад.

Дописни члан САНУ, редовни професор Универзитета у Београду 

Коментари64
d6ef8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Diplome i ćage
Objavljivanje radova ne bi trebalo da donosi bodove nego broj citiranja radova/autora od strane drugih naučnika i stručnjaka. Broj citiranja je mera vrednisti rada. Gluposti niko ne citira. Međutim, u našim uslovima doktorska diploma, bez obzira kako je stečena, može lepo da se unovči preko pogodne političke stranke.
Aleksandar Obilić
Dovoljno je da poznajete mlade naučnike i da pomislite da su na sve spremni osim na ozbiljnost. Uzimajući državne pare i sedeći u firmama na budžetu oni izmišljaju razne stvari. Inače deklarisani naučnici su naučnici samo kod kuće krenuvši od malog Stevice koji radi u Domu zdravlja i upropastio sve što je dotakao do njegovih prijatelja koji se ni u šta ne razumeju i tzv stručnjaci sa FONA. Budalaštine internetom može i dete od 5 godina da napiše a Vi se divite nekom ko nije deklarisani akademski građanin. Dajte malo ozbiljnosti a ne da pričate o nekim ljudima koji bi da napakoste drugima i završavali škole i fakultete preko veze.
Djuro Pucar-Stari
Svako se blamira za svoje pare. Nije bitno ko je sta napisao - i to moze da promakne recenzentima. Bitno je, posle objavljivanja radova, koliko je ko citiran. A zna se da je indeks citiranosti o0d 12,000 rezervisan samo za najbolje. Ostali se ne racunaju.
Ex Chapman
Znaš šta će sad da se desi? NIŠTA!
Tome Mislilac
Znaci za vas je casopis sa IF 0.18, pri dnu SCI liste (cak i u svojoj kategoriji), "visoko rangiran?" Da li su pocinioci krivicnog dela oni koji su radovima u ovakvim casopisima ostvarili materijalnu dobit i domogli se vise pozicije i plate, da ne govorimo o krajnje neukusnoj samopromociji (Sangajci sa Vozdovca), ili oni koji su svetu pokazali istinu o kvalitetu ovog nazovi casopisa?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља