петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:45

Нова власт у Норвешкој смењује само 130 функционера

Аутор: Зорана Шуваковићсреда, 11.09.2013. у 12:00
Десница је на парламентарним изборима у понедељак обезбедила 96 од 169 посланичких места: Ерна Солберг (Фото Ројтерс)

За мандата досадашње владе стандард је додатно порастао, земљу није ни окрзнула европска криза, али свеједно Норвежани су гласали за нову власт. Ерна Солберг (52), председница Конзервативне партије десног центра, биће мандатар за формирање нове владе. Заједно са коалиционим партнерима из још три странке, десница је на парламентарним изборима у понедељак обезбедила 96 од 169 посланичких места. Премијер Јенс Столтенберг, лидер Радничке странке, и његова коалиција левих партија, после осам година на власти, одлази у опозицију.

Смена власти у тренутку када земља економски напредује, незапосленост је само три одсто, док је пензиони фонд нарастао на 750 милијарди долара, није никакво изненађење. То је, кажу аналитичари, још једна потврда да Норвежани следе особени политички модел. Они једноставно не воле да се исти људи дуго задржавају на власти, чак и када су у свом послу успешни. Сигурни су у неповредивост својих институција која је гарантована уставом.

Преласком на десни колосек са изабраних функција одлази највише сто тридесет људи – министри и њихови најближи саветници. Сви остали, амбасадори, директори јавних предузећа, школа, факултета, болница, уредници и директори штампаних и електронских медија су професионалци и промена партије на власти ни у ком случају не значи да ће на ова места доћи партијски кадрови. 

У петомилионској нацији са највишим стандардом у Европи, избори зато нису нарочито скупи нити доводе до драматичних промена. Конзервативна странка годинама се све више приближава центру, а исто важи и за Радничку партију, па су ове две ривалске политичке опције које чине окосницу нове и старе владе у ствари међусобно јако блиске, што гарантује да неће доћи до оштрих заокрета ни у једном важном питању.

Проблем за конзервативце биће Партија прогреса, трећа на изборима и неизбежна у влади. Она је додуше последњих година ублажила своју антиимигрантску реторику, али је чињеница да је Андерс Беринг Брејвик, који је пре две године починио највећи масакр у историји Норвешке убивши 77 људи, кратко био члан ове странке и да је она заговарала оштрију тријажу усељеника.

Партија Ерне Солберг, за разлику од већине других десничарских странака у Европи, сматра да мултикултуралност обогаћује Норвешку, не бори се против прилива имиграната, али тражи да приликом примања држављанства нови Норвежани положе тест основног знања језика. У Норвешку је само у току прошле године пристигло 70.000 имиграната од којих 25.000 нису Европљани. 

Конзервативци се залажу за веће приватне слободе и мање мешање државе у приватност породице, још квалитетније школство, изградњу модерније инфраструктуре... Једина кључна разлика коју обећава нова власт јесте смањење пореза фирмама које се не баве најпрофитабилнијом нафтном индустријом. То се образлаже потребом да се додатно растерете све друге гране привреде како Норвешку не би стигла клетва зависности од нафтних прихода. Али ни то није био разлог што су Норвежани гласали за новајлије јер, по истраживањима, седамдесет одсто становника задовољно је садашњом пореском политиком.

Стручњаци предвиђају да ће нова влада повећати трошкове идуће године за 15 милијарди круна (2,5 милијарди долара), али да неће прекорачити зацртану црвену линију од четири одсто колико је дозвољено узимање од профита највећег инвестиционог (пензионог) фонда на свету. Нова влада наклоњена је делимичној приватизацији државних предузећа, а помиње се и шира приватизација школства. Уз све то, нема говора о умањењу социјалне одговорности или о битној промени у функционисању државе социјалног благостања.

Нема, како тврде Нордијци, никаквих потреса на видику, изузев једног. Ради мањих трошкова, грађани Осла су се, гласајући за скупштинске посланике, уједно изјашњавали и на референдуму: да ли су за или против да се Осло кандидује за организовање Зимских олимпијских игара. Више од половине (53 одсто) је за то да Норвешка буде зимска олимпијска престоница 2022. уколико буде изабрана међу осталим кандидатима. То је већ промена која ће изазвати много жустрије дебате од оних парламентарних. Поготово ако те године чак ни на северу Европе не буде довољно снега.


Коментари0
ef429
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља