Сезона шљива је у пуном јеку, а ова година је врло родна за ово воће. Шљива се препоручује у исхрани, посебно у свежем стању.

Од витамина садржи бета каротен (провитамин А), витамин Це, фолне киселине, нијацин, витамин Бе-6, као и обиље калијума, фосфора, калцијума, магнезијума, натријума, бакра и гвожђа. Шљива садржи растворљива биљна влакна која делују благотворно код снижења холестерола у крви и затвора.

Због богатства витамина, минерала и биљних влакана, ово коштичаво воће заузима важно место у исхрани. Шљиве су благотворне јер помажу код психичких немира и потешкоћа са концентрацијом, јачају срце и имунитет, регулишу пробаву, чисте организам и одстрањују из њега штетне материје, подстичу рад јетре и поправљају апетит.

Језгро коштице шљиве садржи витамин Бе-17 који се користи у терапији код оболелих од карцинома као природни суплемент, а могу превентивно да га конзумирају и здраве особе. У апотекама их нећете наћи, али их има свака боље снабдевена продавница здраве хране.

Шљива потиче из Азије, а позната је била још у старом веку. Данас се узгаја више од 2.500 врста овог воћа. Најпознатије врсте су: бистрица, стенли, чачанка, ваљевка. Свеж плод шљиве има ниску енергетску вредност, свега 46 килокалорија на 100 грама.

Ово коштичаво воће има велику употребу. Поред ракије, шљива се најчешће употребљава у производњи џемова, мармелада, сокова и слатка. Затим, продају се као сушене шљиве или се једноставно једу као посластица (кнедле са шљивама…).

Јасна Анђелковић, нутрициониста
www.nadijeti.com