среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:23

Мистерија таблоидних потерница: ко ми ово смешта

Аутор: Александар Апостоловскичетвртак, 12.09.2013. у 12:30

Има ли државни врх некакве интересе да поједине информације саопштава таблоидима, а да их не пренеси и јавности? Како се осећа читалац у ситуацији када неки медиј у драматичном тону објави вести из „државног врха”, позивајући се при том на „анонимни извор” из највиших врхова власти?

Управо је „анонимни извор”, тај омиљени и мистериозни саговорник булеварске штампе, и то још из „државног врха”, мада је остало нејасно о ком врху се ради – влади или председнику републике –наводно упозорио „Курир” да се власнику тог листа Александру Родићу и уреднику часописа „Актер” Тихомиру Тришићу спрема монтирано хапшење.

„Курир” је до сада најавио многа хапшења, а многа су се обистинила, те су овај и још неке таблоиде у београдској чаршији прозвали „службеним гласником”. Ово је ипак први пут да најављују сопствено хапшење. Тешко је ипак веровати да их је „државни врх” овластио да то објаве, јер тај врх свакако има на располагању многе званичне канале да обелодани своја „сазнања” и тешко да је спао на један таблоид.

Као разлог за стрепњу истакли су освету „криминализованог врха полиције”, што би значило да се тај „државни врх” и сам плаши „полицијске мафије” и не сме узнемирујућу вест да саопшти грађанима.

Драматично саопштење објављено је пошто се данима на насловној страни „Курира” врх српске полиције, оличен у њеном директору Милораду Вељовићу, доводи у везу са криминалним аферама и оптужује за везе са тајкунима.

Јавна оптужница на насловницама жуте штампе, показало је овдашње медијско искуство, често не мора бити поткрепљено снажним чињеницама или уверљивим доказима. Овде је реч о нечем другом. Таблоидима је потерница заправо путоказ за кључно питање, о којем сада сигурно размишља и Вељовић. То питање гласи: Ко ли ми ово смешта?Јер, Вељовић је до сада вешто пливао кроз мутне воде српске политичке и полицијске комбинаторике. На место директора Полиције постављен је у влади Војислава Коштунице, потом је остао у истој фотељи и у влади Мирка Цветковића. Нису га сменили ни после формирања Дачићеве владе. Да ли се тек после недавне маратонске реконструкције размишља и о демонтажи досад недодирљивог Вељовића? 

И, заиста, ко све кога може „наместити” у јавном простору? У оваквој, поприлично загађеној медијској атмосфери, перцепција и страх да свако може осванути на трафици као „црна овца” или само „овца”, свеједно је, ствара атмосферу страха, несигурности и друштвене параноје. Нарочито када се управо таблоиди представљају као „мач који ће сасећи корупцију”, те се забуна тиме додатно појачава. Полиција која истражује спорне приватизације је, према таквом таблоидном тумачењу, „мафијашка”, те су, по логици ствари, они који су ухапшени, или су пред хапшењем, заправо, жртве „криминализоване полиције”.

Али, политичке борбе преко таблоидних анонимних извора догађале су се и раније. Када су се после 5. октобра супротстављене фракције у ДОС-у обрачунавале преко медија, посебно Ђинђићев ДС и Коштуничин ДСС, управо су се, као саговорници, користили „анонимни извори”. Коришћење неименованих саговорника је сасвим легитимно, али новинарски кодекс изискује да се јасно каже бар којој опцији је тај извор близак, односно какви су му мотиви.

Директор канцеларије за сарадњу са медијима Владе Србије Миливоје Михајловић каже да све информације из актуелне владе имају име и презиме и да су премијер и сви министри доступни медијима. 

– Када је влада у питању, они се никада не скривају иза формулације „анонимни извор из врха власти” – наглашава Михајловић, указујући како се сви спинови у медијима везују управо за фамозне „анонимне изворе”. Михајловић примећује да би било паметно када би се сачинила анализа о томе колико се вести из анонимних извора показало тачним. 

-------------------------------------------------------------------------

Пак: Председник говори јавно оно што мисли

Саветница за медије председника Србије Станислава Пак каже да се у медијима, осим неколико часних изузетака, осећа утицај политичких опција, крупног капитала, различитих утицаја појединаца или група, што доводи до потпуне конфузије грађана Србије.

– Више се не може закључити шта је објективна информација и какви су то наводни извори из државног врха. Ја заиста сумњам у кредибилитет таквих извора. Сада је власт у сталној комуникацији са грађанима и председник Србије и чланови владе говоре јавно оно што мисле и не видим потребу да се појављују информације из некаквих тајних извора. Све оно што председник Николић мисли, он то и саопштава јавности. Његов манир није да зове било које новине како би у њима пласирао информацију. Мени није јасно какви су циљеви појединих медија да се позивају на „државни врх”. Председник Николић се не понаша тако да једно мисли, друго ради, а треће говори – каже Станислава Пак. 


Коментари2
95511
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

penzioner Vidic
Rado citam novine od mladih dana, od Duge, Politike i svih drugih i znam mnogo. Ali oni sto cuju samo naslovne strane sa tv ekrana sa bombasticnim naslovima prilicno veruju u to a to moze nekome veliko zlo da donese ako nije tacno.
Vito Raski
Ne znam da li u svetu postoji zemlja koja nema tabloidnih poternica ili zute stampe.Ako postoji onda za takvu zemlju niko nije ni cuo,a verovatno da takva nije ni upisana na mapama Sveta,sto,opet,navodi na pocetak recenice,da takve zemlje nema.Bar u danasnjem, naprednom, svetu.Tabloidne poternice i zute stampe su se pojavile onda kada je covek postao pismeniji i napredniji,ali zato mnogo,mnogo lenjiji,jer su mu bila potrebna obavestenja iz prve ruke,o svemu i svacemu. Za ovom vrstom,da tako kazem,novinarskog kodeksa, javila se potreba jer je narodu bila preko potrebna neka vrsta,zbog nedostatka fizicke,takozvana,intelektualna zabava.U ranijim, za mnoge,srecnijim vremenima,ova vrsta tabloida i zute stampe nije bilo,ali je,sto se i do danas u narodu zadrzalo,usmeno prenosenje,od usta do usta,novijih vesti,sto je, mogu slobodno reci, preteca,gore pomenutih novinskih izdanja.Prosto receno,ovo su u neku ruku REKLA_KAZALA vesti,koje su iz usta naroda pretocene, putem pera, na papir.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумна недеље
Колумна недеље

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља