недеља, 24.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:38

Прво закон па комисија за „нестале бебе”

Аутор: М. Галовићпетак, 13.09.2013. у 12:30
Велики проблем је што стара документација није сачувана (Фото Л. Адровић)

Пред државним институцијама Србије је веома сложен посао. После правоснажне одлуке Европског суда за људска права (ЕСЉП) у Стразбуру, неопходно је створити ефикасан начин утврђивања истине у сваком појединачном случају „несталих беба”. Како ће изгледати то независно тело, како год га звали – комисија, одбор или „механизам”, како га правничким језиком називају у Министарству правде и државне управе?

Подсетимо, у афери „нестале бебе” реч је о новорођенчади за коју њихови родитељи верују да су украдена, а у породилиштима им је саопштено да су умрла по рођењу. Када су, подстакнути сумњама, хтели да провере шта се заправо десило са њиховим бебама, родитељи су наилазили на непотпуну документацију, ако би уопште и дошли до ње. О овом проблему изјашњавали су се парламентарни анкетни одбор и заштитник грађана, указујући на потребу да се утврде све неопходне чињенице.

У марту ове године суд у Стразбуру одлучио је у корист грађанке, која је тужила државу Србију зато што није могла да дође до сазнања шта се десило са њеним сином рођеним 1983. године, за кога јој је речено да је преминуо убрзо по порођају. Суд је наложио да јој држава исплати одштету зато што није могла да докаже шта се десило са бебом. Али и да држава, будући да у Србији има пуно сличних случајева, у року од годину дана створи механизам утврђивања истине у сваком појединачном случају. Рок је почео да тече у понедељак, када је одлука суда у Стразбуру постала правоснажна.

– Не видим други пут него да скупштина усвоји одговарајући закон, а затим и установи независно тело које би утврдило судбину „несталих беба”. То тело би било нека врста трибунала, а они који би радили овај посао морали би да имају моћна овлашћења – приступ државним органима, да могу да саслушавају кога мисле да треба па и да кажњавају оне који одбијају сарадњу. Евентуално, требало би размислити и о овлашћењу давања опроста кривичног гоњења ако ти случајеви нису застарели, односно да се дође до неког инсајдера који би говорио о томе шта се заправо дешавало са бебама. Тешко је рећи колико ће потрајати рад на утврђивању истине – каже Весна Ракић-Водинелић, професорка Правног факултета Универзитета „Унион”.

Она напомиње да се укључивање ЕСЉП могло избећи да је држава пре неколико година уважила извештај заштитника грађана о „несталим бебама”, односно да је сама раније предузела оно што сада мора одлуком суда у Стразбуру. Рад независног тела које ће се формирати у извесној мери биће по моделу Комисије за истраживање убистава новинара којом председава Веран Матић, који је водио хуманитарне кампање „Битка за бебе” и „Битка за породилишта”. И ова комисија расветљава догађаје после знатне временске дистанце и ради на проналажењу доказа и документације који су на волшебан начин нестајали из депоа и архива, па је ипак нешто од тога током њеног рада пронађено.

– Врло је важно водити се идејом да се овакве ситуације, без обзира на проток времена, морају решити. Искуство са Комисијом за истраживање убистава новинара је показало да се, ако и док постоји воља, могу направити помаци који ће довести до судског епилога. Чини се да стална комуникација надлежних државних органа уобичајеним путем, али и кроз сталне састанке, уз учешће оних који имају мотив да се овако важна питања реше, може бити добар пример за неко будуће тело формирано у циљу решавања случајева „несталих беба” – каже Матић.

И он сматра да ће бити неопходно да формирање тела које ће се бавити овим случајевима прати и доношење посебног закона.

– Проток времена, када говоримо о доказима, свакако отежава рад, али та чињеница не сме да буде обесхрабрујућа. Напротив, треба да буде додатни мотив да се овај проблем реши. Са друге стране време би, када говоримо о слободи оних који би могли да пруже доказе у случајевима нестанка беба, могло бити савезник. Веома је важно да овај процес треба да буде вођен тако да омогући да постојеће институције почну тако да раде, да се било какве сумње више никада не појављују. Ово је веома болна тема и за родитеље и за друштво. Мора што пре бити скинута системским решењима са дневног реда, јер се иначе шири неповерење према здравственим институцијама – истиче Матић.


Коментари4
b5a02
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Blagojevic
Uvek sam sa pažnjom pratio objave u vezi sa ovom aferom, koja u nas traje decenijama. Svakako da imam puno razumevanje za roditelje, mada je teško zamisliti njihova osećanja. Međutim, kada sve najrealnije uzmemo u obzir, da li imaju bar neke utehe. Mislim da imaju. Reći su to sa dozom žaljenja i pomalo sanjarski - Eh, što mene neko nije ukrao kada sam se rodio da bih zaradio pare nakon me proda nekom bračnom paru iz Italije ili Nemačke koji nema dece. Svakom roditelju koga izluđuje činjenica da mu je neko možda ukrao dete iz porodilišta savetujem da pročita pripovetku NA SELU od Mopasana. U njoj će naći bar zrno utehe, u to sam siguran.
Владо Доб
"Суд је наложио да држава исплати одштету у једном појединачном случају и створи механизам утврђивања истине у сваком појединачном случају". А шта ћемо са оним што се дешава данас и десиће се сутра?Држава би прво требала да створи закон и механизме да се тренутно спречава и санкционише крађа беба а не да ретроактивно делује на проблему давно украдених беба.Зар је толико тешко написати у закону да тело мртворођенчета мора да се преда родбини на сахрану иако није ни крштено, ни именовано ни уведено у матичне књиге.Све док се то не уради оставља се велики маневарски простор за евентуалну крађу или сумњу, На крају да напоменем једну ствар која ће врло отежати утврђивање истине ретроактивно.Дете се прво украде папиролошки па онда узме из колевке.
ana anabela
Mislim da je to realna procena da se u Srbiji krade oko 20-tak beba i da se to dogadja u svim bolnicama. Kada dodjete na centralnu stanicu Metroa u Briselu, mozete da vidite slike male dece koja su u poslednje vreme nestala u zemljama EU i odmah se uplasite, kada vidite koliko ih je. Ali u zemljama kao sto je nasa gde se telo bebe ne daje roditeljima, gde mnoge porodice ne prijavljuju tek rodjenu decu, masa porodjaja odvija se u bolnicama i masa van njih. Zatim bolnicko osoblje krade novac porodiljama, pa ne vidim zasto ne bi za novac kralo i bebe. Doktori zenama traze novac da ih porode ili da im daju epiduralnu inekciju, pa kako neko takvim ljudima moze da veruje. Bila sam u bolnici u Beogradu na dva porodjaja i oba puta mi je doktor trazio novac za to, na osnovu cega bih onda verovala da on ne bi ukrao bebu u zamenu za novac? Kakva kontrola postoji u nasim bolnicama?
Bata Živić
Dokle više mislite da pišete gluposti i da verujete roditeljima koji su ni krivi ni dužni izmanipulisani ,raznim službama,medijima i samozvanim njihovim zaštitnicima koji se brinu za njihovu "nestalu decu".Pa vidite da kad nema ili ne želi da se piše o nečemu iz fioke se izvlače dosijeji "krađa beba";"ubistvo Ćuruvije";"ubistvo Dade Vujasinović "ubistvo gardista u Topčideru".Dosudio sud u Strazburu velika stvar i njemu neko veruje kao i sudu u Hagu,svetska farsa.Pa jel se počelo pre neku godinu sa uzimanjem DNK analize i šta je pronađeno,neka to objave mediji,nego svi su brzo bolje zaćutali .pre neki dan u dnevnim novinama"U Srbiji se mesečno i dalje krade 20 beba",pa za ovo neko ko piše treba da odgovara javno,odakle mu taj podatak,pa nismo mi Indija ili Pakistan (po godišnjem priraštaju i slabom standardu pa da pomisli čovek svašta može da se radi) postoji red i protokol prijavljivanja beba.Za vreme porođaja prisutan je ceo tim i svi ćute i svi su u dilu,svašta DOSTA SA GLUPOSTIM

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља