среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 13.09.2013. у 15:00 Предраг Симић

Да ли је Србија крива за Први светски рат?

Слика која је у свету створена о Србији током грађанског рата у бившој Југославији у много чему је прати и данас, упркос свим променама које су се у међувремену догодиле. Зоран Ђинђић је својевремено сматрао да ће бити довољно да у Србију дође „десетак великих америчких корпорација“ да би се та слика променила, али је његово убиство марта 2003. године вратило Србе међу „лоше момке“. Према тадашњој оцени Међународне кризне групе, Србија је поново „наликовала на Милошевићево време без Милошевића“ и остала „криминализована држава“. Иако се током последњих десетак година ова слика донекле променила, последице медијског рата и данас у много чему утичу на став западног јавног мњења према Србији и њеној европској перспективи.

Један од важних аспеката овог рата био је историјски ревизионизам који је припремио западно јавно мњење за војне интервенције на Балкану 1995. и 1999. године. Неке од тадашњих „инстант историја“, попут „Балканских духова“ Роберта Каплана или „кратких историја“ Босне и Косова Ноела Малколма, данас су обавезна литература на Оксфорду и другим западним универзитетима. Заједнички став ових књига јесте да су Срби и на почетку и на крају века били извор ратова у Европи. Због тога су и поруке извештаја Карнегијевих комисија о балканским ратовима из 1912–1913. и 1996. гласиле да Запад само силом може зауставити дивљаштво на Балкану и наметнути његовим народима цивилизовано понашање.

Приближавање стогодишњице избијања Првог светског рата дало је повод новим студијама које другачије виде његове узроке у складу с новим реалностима у Европи после хладног рата. Примери нове историографије јесу недавно објављене студије Кристофера Кларка „Месечари: како је Европа кренула у рат 1914. године“ и две књиге Шона Мекмикина, „1914 – одбројавање до рата“ и „Руско порекло Првог светског рата“. Њихова гледишта би се, у најкраћем, могла сажети у следеће. Повод за рат био је „српски тероризам“, чија је прва жртва био принц Франц Фердинанд. Настављајући Капланову тезу да је „историја ХХ века почела на Балкану“ и да највећа зла ХХ века (тероризам, нацизам) имају балканске претече, оне у Младој Босни виде претече Ал Каиде. Укратко, у њима се тврди да кривицу за рат сноси Русија, која није допустила Аустроугарској да казни Србију, чиме је увукла Европу у први од два велика оружана сукоба у ХХ веку. Ове студије оспоравају владајуће ставове историчара, укључујући и немачке (на пример, Фрица Фишера) о узроцима Првог светског рата, али одговарају новим политичким реалностима у Европи после хладног рата.

На иницијативу Француске, у Сарајеву ће се 2014. одржати централна европска свечаност поводом сто година од почетка Првог светског рата и тај догађај ће ову расправу из професорских кабинета извести и на политичку сцену. На месту где су се некада у Сарајеву налазили Музеј Младе Босне и где су изливене стопе Гаврила Принципа биће подигнут споменик Францу Фердинанду упркос противљењу Републике Српске, једног од два ентитета који чине дејтонску Босну и Херцеговину. Неупућенима у нову проблематику требало би поменути да је Гаврило Принцип једини Србин који се помиње у школским уџбеницима историје у Европи, у којима се Први светски рат данас означава као „први европски грађански рат“, који је почетком ХХ века прекинуо токове европске цивилизације који су настављени француско-немачким помирењем и стварањем ЕЗ, касније ЕУ. За разлику од Версајске конференције, која је у „клаузули о кривици“ за његово избијање окривила немачки империјализам и, како неки западни историчари тврде (на пример, британски историчар Едвард Хејлит Кар), тиме довела до доласка нациста и Хитлера на власт и Другог светског рата, у светлу нове историографије, та кривица пада на Србију и Русију, „које су гурнуле Европу у братоубилачки рат”.

Симболика Првог светског рата била је повод и другачијим политичким иницијативама последњих година. Грчка је, на пример, својевремено предложила да се све преостале балканске земље 2014. године, на стогодишњицу почетка Првог светског рата, приме у Европску унију. Тиме би се, према замисли грчких политичара, заокружило помирење у Европи после Другог светског рата, али и пројект европске интеграције. Други талас кризе еврозоне, који је почео у Грчкој, гурнуо је у страну ову иницијативу и отворио пут другачијим интерпретацијама с потпуно неизвесним политичким последицама. Да подсетимо: један од главних узрока распада и грађанског рата у бившој Југославији била је жеља њених западних република да „побегну са Балкана” и „врате се у Европу“, којој „не припадају ни Србија ни друге југословенске републике”. Двадесет и две године после распада Југославије, то је реалност постјугословенског простора. Иако је последња деценија донела мир и обнову сарадње на њему, ожиљци су остали. Они који у то сумњају могу се ових дана уверити у Вуковару, у коме се води огорчена борба против повратка ћирилице као симбола рата, „Оријента“ и „не-Европе“. Упркос томе што је ово писмо уласком Бугарске постало једно од званичних писама Европске уније.

Коментари32
a56ac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lune Lunetic
Za Prvi svetski rat kriva je Engleska, zato sto je bila protiv da Nemacka gradi prugu do bagdada !!
ZZ. Kov.
Хтео бих да поновим оно што сам написао и пре неки дан: Кључно питање које треба поставити историчарима и "историчарима" из текста је: А због чега је онда Немачка напала Белгију? Јер, Први светски рат је почео аустријским нападом на Србију, после кога је Русија стала на страну Србије и немачким нападом на Белгију, са којом су Британија и Француска имале уговор о одбрани, па су ове две земље морале да објаве рат Немачкој и Аустрији. Уговор о одбрани Белгије је био јаван и Немачка је знала какве ће последице напад на Белгију имати. Немачка је управо желела рат против Британије и Француске и за њега се интензивно спремала у деценијама које су му претходиле. Разлог је био "поновна подела света", тј. жеља да се отму британске, француске, белгијске и холандске колоније.
Милош Ј. Косовац
Истина је да је и Србија учествовала на најочигледније начин у избијању рата, као што је истина да је највише страдао српски народ. Наравно, Србија је само притисла обарач док је Аустроугарска спремила оружје и све пре тога што је потребно за да започне одбрану свог царства које је било угрожено изнутра. Када се барата са историским чињеницама, не може се просуђивати без одличног знања осталих друштвених наука, пре савега социологије, психологије, наравно и економије. Ми би да тврдимо да смо изузетан народ, више ратоборан и храбар од других суседних, а да пртом не знамо зашто е то тако. Прво, да Турска војска није окупипрала већи део Балкана, Срби, Бугари и Македонци формирали би једну националну државу. Зар није Београд био 300 година Бугарски? Вера је била пресудна, осим што смо имали исто писмо и исти старословенски језик. Но, не би се формирала силна исламска држава у Малој Азији да нису вођени Крсташки ратови од стране католика. Друго, Шуамдија је била далеко од седишта Турске
учитељ Брансим Брансим
Пажљиво пратим, кад год сам у прилици, сва излагања господина Симића, професора, и могу слободно рећи да сам веома разочаран његовим ставовима. Ко год пажљиво разматра његове констатације по било којим темама о односима Србије и светских институција, начине његових закључака и мишљења, може запазити његове тенденције ОПРАВДАВАЊА негативних ставова и закључака према Србији. И без "читања између редова", или "испод жита", верујем да већина читалаца запажа да он "скреће ваду на своју ливаду", тј. и нескривено оправдава углавном негативне ставове Запада према Србији! А он је ВАСПИТАЧ-предавач младој српској генерацији! Зах их тако васпитава? Још је "политички коментатор", а био је и, нажалост, и АМБАСАДОР, представник Србије! Зар је смеи и још сме да ДЕЛИ Србију, односно свој народ? Зашто није бар неутралан? Навео бих само два доказа оваквог мог мишљења: 1.- сетите се, само, његове изјаве, "представника Србије", када је тражио да се ПРОТЕРА амбасадор г. Конузин из Србије, и 2.-данашњи тек
Ceda Bradic
Prvi svetski rat (ili bilo koji rat) je INFLACIJA . Unistava se porkice za novac (ubijanje ljudi-eliminacja buduce vrednsti rada, ili unsitavanje kapitala-ekvialent utrosenog rada). Kakave veze Srbja ima sa inflacijom (uzrok rata)? Moentarni sistem je izmisljen u "kamenom dobu" (vreme fan-faraona, fan-komunista, fan-faraoni, proleteri). Ostalo su modlifikacije tog sistema (veci znacaj je Gutembergova "stamparska masina" - za stampanje novca, nego konstruisanje "A" bobme). Inflacija nije krivca Srbije. Ali, govoriti o profitu, a ne videti inflaciju Krivca jesto, jos kako.Ali, posto je to krivica i ostalih "faktora", gradi se iluzija da taj problem, problem inflacije, jednsotavno "ne postoji".Ostalo-je posledica. Moze se manipulisati bilo kakao. (forma bez znacaja).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља