Кад смо били Југославија, сва три пута смо играли у полуфиналу Дејвисовог купа као гости – с Немцима 1988, са Швеђанима 1989, а с Французима 1991. Као Србија, од 2007, и трећи пут у Београду бијемо битку за улазак у финале угледног екипног такмичења Међународне тениске федерације.
Ни против Чешке 2010. ни против Аргентине годину касније наша репрезентација није имала лак сан после првог дана. Неће ни сада када се састаје с Канадом.
Поспишил цео сат није знао за гем
У „Комбанк арени” је 1:1, као онда с Чесима, а 0:2, као онда с Аргентинцима, никако и није могло да се деси. Новак Ђоковић је начинио први корак да се понови сцена од пре две године када су се наши јунаци, после неизвесних утакмица, домогли и одсудне борбе за чувену „салатару” (недуго затим, на истом месту, постали и шампиони). Савладао је беспомоћног Вашека Поспишила са 6:2, 6:0, 6:4.
Најбољи тенисер света је оправдао улогу потпуног фаворита против 23-годишњег дугајлије, коме, као и његовим саиграчима у репрезентацији Милошу Раонићу, Данијелу Нестору и Франку Данчевићу, Земља јаворовог листа није постојбина. Другопласирани играч гостију на светској листи (41. место), који је чешког порекла, био је супарник по мери да се Ђоковић сасвим привикне на нове околности после учешћа на Отвореном првенству САД и прекоокенаског пута из Њујорка за родни град. У истој радној недељи, што би се рекло, на њеном почетку је играо у финалу америчког турнира за грен слем с разгоропађеним Шпанцем Рафаелом Надалом, а на њеном завршетку с Поспишилом и то на потпуно друкчијој подлози – шљаци.
Резултатски је самлео немоћног ривала, с којим се никада пре није састао. Играчки је то учинио с пола снаге, што је значајно јер га сутра (14 часова) чека тежи меч, који можда буде и одлучујући за наш тим зависно од расплета данас. Први пут ће се састати и с Раонићем (11. на светској листи).
Селектору гостију Мартену Лорандоу остаје да се каје што Ђоковићу на мегдан није послао искуснијег Данчевића (28 година, 135. на листи), коме је и лични тренер. Од њега је могао да се очекује достојанственији отпор судећи бар по учинку на „Флашинг Медоузу”. Поспишил је испао у првом колу против мало познатог Бразилца Дутре Силве у пет сетова, док је Данчевић прошао три кола квалификација и још једно на главном турниру. Избацио га је Шпанац Томи Робредо, али је и великог Федерера затим.
Поспишил је деловао преплашено и свакако да није приказао све што зна и може. С девет асова ставио нам је на знање, ето, да му је сервис јача страна. И ништа више од тога.
Повео је у првом сету с 2:1. Следећи гем је освојио после сат времена! Између тога – 13:0 за нашег аса.
Испало је да је то Ђоковићева најубедљивија од 23 победе у репрезентацији. Претходно му је само два пута пошло за руком да његов противник у сету не узме ни гем.
С непуних 18 година, док је тек почињао да ствара име, а наш тим био у Евроафричкој зони, имао је у хали Новосадског сајма 6:0 у мечу с тенисером из – Зимбабвеа. Други пут – против Американца Сема Кверија у четвртфиналу ове године. Тим сетом потврђена је сјајна победа Ненада Зимоњића и Илије Бозољца, извојевана дан раније против близанаца Брајан, најбољег пара свих времена, а Србија је из Бојсија у савезној држави Ајдахо отишла у полуфинале...
У поенима 165:170
Јанко Типсаревић је по ко зна који пут показао да је наш симбол Дејвисовог купа, али уместо да у финалу узбудљивог меча сломи Раонића, Раонић је сломио њега. Наравно – сервисом.
Из руку рођеног Подгоричанина заиста бију ударци као громови над Ловћеном. Због њега су наши, уосталом, и одабрали шљаку као спорију подлогу да би му сервис био лакше кроћен. Кад није погађао неодбрањиво, а имао је 34 аса, Типсаревићева нада је расла, а врхунац је досезала ако његов противник из прве погоди мрежу или отера лоптицу у аут. Храбрило је то и неколико хиљада навијача.
Колико је тешко борити се равноправно с таквим супарником и на шљаци видео је, рецимо, и Ђоковић када је пре три и по године крајњим напором сломио отпор Американца Џона Изнера у мечу Дејвисовог купа такође у Арени. Типсаревић је одолевао. У пољу је био врло добар, неретко и маестралан. У прилог томе говори и податак да у три исто неизвесна сусрета с Раонићем на професионалним турнирима, који су, истини на вољу, играни на тврдој подлози, никада није освојио гем на његов сервис. Синоћ му је то пошло за руком три пута, два пута у првом сету и једном у трећем. То су били и одсудни поени да се узме сет.
До пред сами крај питање победника је лебдело. У одлучујућем сету сусрета који је трајао 4:11 часа Типсаревић је имао и меч-лопту при 5:4, али је то, нажалост, било на Раонићев сервис. Последња два гема припала су канадском тенисеру који није посустајао пошто је добио нови живот. Нашег јунака су издали и снага и стрпљење. У петом сету је по гемовима био корак испред ривала, тик испред њега и у укупном броју поена, али на крају 165:170.
Данас (16 часова) играју парови. Ако су Ненад Зимоњић и Илија Бозољац начинили велико изненађење против Брајанових, треба се у њих уздати и против Канађана. Селектори могу најдаље сат пре почетка да промене саставе које су пријавили за жреб, али нема дилеме да ће вучне локомотиве с две стране мреже да буду 37-годишњи Зимоњић и 41-годишњи Данијел Нестор, некадашњи дугогодишњи саиграчи на професионалним турнирима, вимблдонски шампиони 2008. и 2009. и победници Ролан Гароса 2010.
----------------------------------------------
Чеси воде 2:0
У другом сусрету полуфинала Дејвисовог купа бранилац трофеја Чешка води код куће против Аргентине с 2:0. Игра се у „О2 арени” у Прагу, у којој је наша репрезентација изгубила прошле године у четвртфиналу с 4:1.
Наравно да су творци вођства њени дугогодишњи адути. Радек Штјепанек (61. на светској листи) савладао је Хуана Монака (30) са 7:6 (7:3), 6:3, 6:2. Затим се Томаш Бердих (5) помучио с Леонардом Мајером (93), али га је победио са 6:4, 4:6, 6:3, 6:4. ,
Ако се радују и Праг и Београд, Србија ће бити домаћин у финалу (15-17. новембар), пошто је у претходном дуелу с Чешком, дакле, играла као гост. Кад би Аргентинци начинили чудо, ишли бисмо на јужноамеричко тле...
----------------------------------------------
ДОИГРАВАЊЕ ЗА СВЕТСКУ ГРУПУ
Шпанија – Украјина 2:0
Холандија – Аустрија 2:0
Хрватска – Велика Британија 1:1
Швајцарска – Еквадор 2:0
Немачка – Бразил 2:0
Белгија – Израел 1:2
Јапан – Колумбија 1:1
Пољска – Аустралија 0:2
У доигравању за пласман међу 16 најбољих репрезентација догодине учествују тимови који су зимус изгубили у првом колу Светске групе (написани укосо) и победници у зонским континенталним такмичењима. Успешнији из осам мечева придружиће се полуфиналистима (Србија, Канада, Чешка, Аргентина) и пораженима у четвртфиналу (САД, Италија, Казахстан, Француска) у жребу за прво коло идуће године. Извлачење парова је у среду у Лондону.
