среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:17

Отац ми је био Жан, мајка Жилијет, а ја Сержан

Аутор: Александар Милетићсубота, 14.09.2013. у 22:00
Срђа Калембер прошле године у „Политици”

Француска је моја друга домовина, али никада нисам хтео да узмем њено држављанство јер сам сматрао да бих тако издао Србију – каже кошаркаш прве генерације наше репрезентације Срђа Калембер (85), који сваку нашу утакмицу с Французима дочекује с посебним емоцијама, па тако и данашњу у Љубљани.

И данас држи рекорд са девет титула државног првака: од првих 10 Звездиних узастопних трофеја (1946–55) недостаје му само један, кад је био у војсци. Кад је одлазио с Калемегдана хтео је да ради као новинар, али га нису примили, како каже „из партијских разлога”. Пошто је имао добре везе с Француском, отишао је 1958. и с краћим прекидима тамо остао до 1989.

– Француска ми је била суђена. Мој отац Јован као млади потпоручник, пилот, завршио је војну академију у Шартру пре Првог светског рата, у време кад се стварала српска авијација. Мајка Јулија завршила је гимназију у Паризу. Оца су тамо звали Жан, мајку Жилијет, а кад сам ја стигао у Нант, 1958, постао сам Сержан – говори Калембер који је играо за репрезентацију на европским првенствима у Прагу (1947) и Москви (1953) и на Првом светском шампионату у Буенос Ајресу (1950).

До своје 36. године био је играч-тренер у Нанту, а онда је, кад је у тиму било гро момака који су могли да му буду синови, престао да игра. После је тренирао Шоле, па Клермон Феран, у чијем је женском тиму играла његова супруга, позната сплитска кошаркашица Наташа Бебић. Венчали су се у конзулату у Лиону 1971. Наташа је била у најчувенијем тиму Клермон Ферана, првој екипи из западне Европе која је ушла у финале Купа шампиона (пораз од неприкосновене Даугаве из Риге, за коју је играла највиша жена Европе, Уљана Семјонова, висока 213 цм).

Уз краће тренерске „епизоде” у Југославији, Калембер је у Француској остао укупно 25 година. Тренирао је и Шалан, Нанси, Милуз и Виши, у којем је завршио каријеру.

Истиче да смо у првим данима после окупације кошарку највише научили од Француза и да се обрадовао кад је у њиховим новинама, после једне наше победе, видео наслов: „Ученици савладали професоре”.

– Нашу репрезентацију је у њеним првим данима тренирао Анри Хел, од кога смо много научили, као и од чувеног Робера Биснела, који је редовно долазио у Београд и држао курсеве, често у друштву Андреа Бифијера. Са Француском, олимпијским вицепрваком 1948, најчешће смо се састајали у тим годинама. Прву међудржавну кошаркашку утакмицу у својој земљи одиграли смо против њих, на стадиону Партизана, 1951, и победили. На том мечу имао сам посебно задужење, да чувам за главу вишег Жан-Пола Бењоа (207 цм) кога сам све време вукао и штипао, што га је деконцентрисало. После су ме зезали да сам „таксена марка”, пошто сам се толико залепио за Бењоа.


Број 12 на једној од утакмица између Југославије и Француске: Срђа Калембер

Док је био у Нансију, упознао је Мишела Платинија, данашњег председника Европске фудбалске уније (УЕФА).

– Платини је тада, са 18 година, дебитовао за први тим Нансија. Стално се шалио како је он у једном кошаркашком региону залутао у фудбал. Пошто сам редовно одлазио на фудбалске мечеве, потписао ми се на свој постер кад сам одлазио, с поруком „Сержу, пасионираном љубитељу фудбала”.

Калембер и данас помно прати збивања у кошарци, посебно у нашој и француској. Волео би да упозна тројицу Француза који играју за Партизан. Пре 12 година упознао је најбољег француског играча Тонија Паркера.

– Док су ме ноге служиле, све француске екипе сам дочекивао на аеродрому, јер је у сваком тиму било људи које знам. Кад сам упознао Паркера имао је 18 година и сећам се да се тог дана, кад је играо против Партизана, појавила вест да је први пут позван у државни тим. Сачекао сам га после меча да му саопштим ту лепу вест, а он ми је рекао да су му у међувремену јавили. Познајем и једну од најбољих француских кошаркашица свих времена Елизабет Рифијуд, мајку данашње звезде њиховог тима Бориса Дијаоа, с којим ће наши играчи у Љубљани водити велику битку.

На крају, питамо га шта ће бити данас у Љубљани?

– Ако наши центри добију довољно лопти од спољне линије, бићемо ближи победи, јер Французи су јачи споља. Наша центарска линија је једна од бољих на шампионату, док су Французи ту знатно ослабљени јер није дошао Ноа.


Коментари2
e47d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srki pavlovic
Srdja Kalember je bio Hrvat a sticajem okolnosti je rodjen u Beogradu a kasnije i ostao tu.
Olja Kalember, kći Srdje Kalembera
Srdja Kalember je i po ocu i po majci, baš kao i svi Kalemberi, Srbin.
Препоручујем 11

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља