четвртак, 01.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 16.09.2013. у 15:00 Б. Баковић

Да ли је удруживање ДС-а и ЛДП-а спас за Ђиласа и Јовановића

Да ли демократе и либерали могу да победе своје сујете и из политичке конкуренције крену у озбиљнију политичку сарадњу и евентуално удруживање? ЧедомируЈовановићу се жури. Сутра не постоји, све мора данас да се уради, каже лидер Либерално-демократске партије, опет позивајући на удруживање опозиције. И Весна Пешић мисли да је то добра идеја, али, како истиче за „Политику”, мора се знати ко би био стожер.

„Добра је свака идеја која би снажила опозицију и мислим да је треба узети озбиљно и разматрати, а Демократска странка треба да буде носилац таквих идеја. Али та странка прво треба да се консолидује”, каже Весна Пешић.

Бавећи се идејом Јовановића о удруживању ЛДП-а и ДС-а, већина медија је ту причу илустровала истом сценом – Ђилас и Чеда заједно у „Шетњи за Зорана” у марту ове године. Осим због подсећања на исто политичко порекло (које је, по некима, и узрок „ривалства малих разлика” између ДС-а и ЛДП-а), то је можда и најсвежија њихова заједничка фотографија у новинским архивама. Познато је и да њих двојицу не везују неке велике међусобне симпатије. Али да ли ово може бити шанса за обојицу – да консолидују странке, да направе једну, која би била јача и организованија, да се наметну као политичари с визијом...?

„Они и не могу да уђу у такве ствари као што је неки заједнички наступ докле год не буду начисто с тим да ли у потпуности управљају својом партијом. Не праве се такви политички савези у тренутку када сте унутар сопствених странака доведени у питање. Фузија либерала и демократа може се догодити само под условом да лидери странака имају јасну подршку за такав подухват”, истиче политички аналитичар Дејан Вук Станковић.

Објашњавајући да је кроз нове облике организовања и сарадње на том делу политичке сцене потребно изградити ефикаснију алтернативу актуелној власти, Чедомир Јовановић је пре неколико дана за лист „Данас” рекао да није потребно „ритуално помирење, нити је тема утапање једних у друге”, те да „Србија не може да чека неку нову зрелост ЛДП-а и решавање ситуације у ДС-у”. И опет је поменуо „торбарење по ЛДП-у и куповину људи из ЛДП-а”, као и два дана пре него што је обелодањено да је Зоран Остојић поднео оставу на страначке функције. Тиме је Остојић, практично, најавио одлазак из странке, следећи тако пут Миливоја Вребалова и Ненада Прокића, пре њих Весне Пешић, Слободана Мараша, Биљане Србљановић, Горана Петровића, Николе Самарџића, Бранислава Лечића.

Можда је овај низ звучних имена која су напуштала ЛДП или Чедомира Јовановића путоказ у ком правцу треба тражити додатни мотив либерала за идеју о уједињењу с Демократском странком. Драган Ђилас је већ рекао, на последњој седници Главног одбора странке, да је ДС спреман за разговоре са свима, па и са ЛДП-ом, о платформи заједничког рада, „па и кроз неке изборе”. О могућности уједињења странака још се није изјашњавао, али можда ће, у ситуацији када га републичка власт руши с места градоначелника Београда, а неки високи страначки функционери се не либе да га отворено критикују због стања странке, озбиљније размотрити и тај предлог.

Истичући да не знамо „позадинске ствари”, односно с ким се у ДС-у Јовановић договара о савезу, те да то треба истерати на чистац, Весна Пешић додаје да управо због тога најпре ДС мора да се „доведе у ред”.

„Јер, за сваку ту комбинацију треба некаква снага, а онај ко треба да буде главни стожер недовољно је консолидован. Ја сам својевремено била у коалицији с Драшковићем и Ђинђићем, значи нисам се удруживала са још пет, како су их некад звали, комби странака”, подсећа она на период када је била лидер Грађанског савеза Србије.

Подсетивши на то да је реч о странкама које имају „веома интересантну историју и помешана осећања”, јер су биле велики ривали када је ЛДП настао (као критички одговор на ДС предвођен Борисом Тадићем), Дејан Вук Станковић истиче да их раздваја прилично бурна медијска историја полемика.

ЛДП је настао 2005, тако што се Јовановић није слагао с Тадићевом политиком, али је Главни одбор либерала 2008. подржао формирање владе ДС-а и СПС-а. Упућени кажу да је отопљавање настало услед резултата локалних избора у Београду, када је формирана градска власт демократа, социјалиста и либерала. За четири године мандата владе Мирка Цветковића ЛДП је увек прискакао у помоћ кад затреба у републичком парламенту. Да је прошле године успео да пређе цензус у Београду, сада би вероватно опет био део власти с Ђиласом. Ипак, иако су се демократе у оно време својски трудиле да помогну либералима да намакну довољан број гласова на изборима који су поновљени на неколико бирачких места, касније су кадрове ЛДП-а склонили са свих значајнијих функција у градским структурама.

Потом, док се ДС бавио унутрашњим превирањима, либерали су покушали да преузму водећу опозициону улогу у републичком парламенту. Онда је, почетком године, због кадровских „преузимања”, букнуо мали рат међу њима. Прелазак Вребалова, потпредседника Скупштине Војводине, код демократа, у ЛДП-у су назвали отимачином, иако је претходно бивши градоначелник Краљева Љубиша Симовић из ДС-а прешао код либерала.

Сада би могао да их споји неки начелни критички став према садашњој власти, истиче Дејан Вук Станковић и подсећа да су то странке које имају сличну реторику, сличне погледе на стварност, сличну интерпретацију догађаја.

„Ако се уједине, заустављају међусобне полемике, којих има чак и сада када ни једни ни други нису у епицентру политичке јавности, затим, не цепају бирачко тело (чиме се разливају гласови и демотивишу потенцијални бирачи), и најзад, профилишу једну опцију која може да има колико-толико јасну поруку”, каже он.

Наравно, претходно двојица лидера треба да се изборе с неповољним имиџом који, оправдано или не, имају у добром делу јавности – због разних афера које су им стављане на душу, политичких грешака, међусобних сукоба... Уједињење би им можда чак и помогло да се све то стави у неки други план. Али, за то су им потребне и свеже идеје и конкретни наступи и неки нови људи уз њих да би појачали шансу да постану политички конкурентни.

Коментари9
8bd15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

gavran gavran
ma spasice ih vesna pesic svojim izjavama - vidim da su je angazovali - divna uvertira je apel da prodaju firme ako zele da se bave politikom - a djilas na to pristaje i pre nego sto je vesna u javnosti izasla sa apelom - sve sto jos mogu da dodam je - gotovi su ...(na radost gradjana srbije - koji odlaskom ovakvih pokliticara mozda i imaju buducnost)
Miki Maus
@Narod hoce istinu K, pod jedan - nemaju obojica bivše državne firme, pod dva - ko se ono beše bavi takvim istragama? :)
Nikola Jevremovic
Tajkuni se najbolje razumeju.
Ana Bogdanović
Ovoj zemlji je neophodna snažna opozicija, tako da podržavam sve što će nama da pomogne.
Dusan Stefanovic
Bio bi to propast Demokratske stranke.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља