Ако се Партија уједињених пензионера Србије буде држала свог принципијелног става који је изнео Милан Кркобабић – да су избори једино поштено решење за власт у Београду – онда ће напредњацима и социјалистима бити прилично тешко да избегну управо тај сценарио после најављеног рушења градоначелника Драгана Ђиласа. Јер, ни Социјалдемократска партија Србије која, као и ПУПС, има четири одборника у градском парламенту неће да учествује у смени Ђиласа, будући да је на градске изборе изашла у оквиру листе Демократске странке, рекао је јуче за наш лист лидер СДПС-а и министар Расим Љајић.

„И без нас постоји већина и мислимо да би било политички и на сваки други начин штетно да ми у томе учествујемо. Друга је ствар са другим странкама, које су ишле самостално или у коалицијама”, истиче Љајић, додајући још један разлог што се СДПС у овом тренутку не окреће против Ђиласа: „Имали смо његову подршку у за нас врло важној одлуци да уђемо у републичку владу, иако смо били са ДС-ом. Најмање што можемо да урадимо јесте да у овоме не учествујемо.”

Овакав став, додаје Љајић, саопштио је и коалиционим партнерима на републичком нивоу и, како тврди, нема притисака од њих због тога. „Рекао сам то већ више пута и на том смо ставу и даље. Мислимо да би промена тог става за нашу странку значила буквално политичко самоубиство. Јер, ми бисмо онда били непоуздан партнер за било кога”, објашњава Љајић.

Уколико, дакле, не могу да рачунају на ове две партије за прекомпоновање власти, а заиста желе да избегну изборе, Вучићева и Дачићева партија морале би да дају Демократској странци Србије све што тражи за учешће у новој владајућој коалицији и још би морале да придобију и независног одборника Горана Мандића, одбеглог из ДСС-а. И тако би имали тек минималну већину од 56 одборника. Од укупно 110 одборничких мандата СНС има 37, а СПС–ЈС и ДСС по девет.

Ситуација је, наравно, много једноставнија уколико су тачне спекулације да напредњаци у ствари желе изборе, јер на садашњој одборничкој листи немају јаког кандидата којим би „оправдали” смену Ђиласа. Инсистирање ПУПС-а на изборима у том случају иде им наруку.

А заменик председника ПУПС-а Милан Кркобабић, наводећи да са њим нико из СПС-а или СНС-а није разговарао о смени Ђиласа, оценио је: „Морате да победите на изборима да бисте водили престоницу”. Упитан да ли је ПУПС за смену Ђиласа, Кркобабић је рекао да није за промену концепта социјалне политике који је у Београду креирао ПУПС и који се уз помоћ градоначелника реализује последњих пет година. Како је још рекао у интервјуу за „Недељник”, не ради се о отказивању или давању некоме бланко подршке, већ о томе да ли хоће да наставе реализацију тог концепта.

На питање шта ће ако му Вучић и Дачић понуде исту социјалну политику у граду, Кркобабић је одговорио: „ПУПС је самостална политичка партија, врло отпорна на притиске. Може да прихвати добронамерне сугестије, али притиске никад. ПУПС се никад не подразумева, већ с нама морате озбиљно да разговарате и изнесете озбиљне аргументе. Само ако заједно поверујемо у те аргументе, тек онда можемо да сменимо Ђиласа.”

Али ако се и договоре о смени Ђиласа и тај договор спроведу у дело, онда би, судећи по Кркобабићевим речима, обавезно требало да се иде на изборе. Како је навео, „тај провинцијални дух прекомпоновања власти карактеристичан за ’српске паланке’ не пролази у Београду”. Он је рекао да Београд није остатак Србије, који се претворио у политичке куглане или фудбалске клубове.

Реагујући на овакав став шеф одборничке групе СНС-а у Скупштини Београда Александар Јовичић је за Танјуг поручио да  његова странка неће трпети притиске и уцене ПУПС-а и Милана Кркобабића када је реч о смени власти у Београду и подсећа да  су „пензионери” учествовала у много више прекомпоновања власти широм Србије од СНС-а.

„Свесни смо да се 2008. власт формирала у паланачком духу, а када говоримо о провинцијском прекомпоновању власти, тај исти господин Кркобабић је у 103 општине прекомпоновао власт, а СНС је то учинио у пет пута мање општина у Србији”, истакао је Јовичић.

Премијер Србије и лидер СПС-а Ивица Дачић је прошле недеље подсетио да је 2008. под притиском Бориса Тадића морао да промени већ потписани споразум и одлуку о заједничкој власти у Београду са ДСС-ом и Српском радикалном странком како би се „уподобила власт на републичком и локалном нивоу”.

Крајем маја 2008, двадесетак дана после избора, наиме, у београдском ресторану „Калемегданска тераса” потписан је коалициони споразум радикала, народњака и социјалиста о власти у Београду. По њему је Александар Вучић требало да буде градоначелник, Андреја Младеновић његов заменик, а Александар Антић председник Скупштине града. Антић је то и постао неколико месеци касније, али у новој коалиционој комбинацији – са ДС-ом и ЛДП-ом. Председник градског парламента из претходног сазива Зоран Алимпић заказао је конститутивну седницу Скупштине града тек за 14. јул, дајући тако времена ДС-у да преведе социјалисте на своју страну. На тој седници у јулу само су верификовани одборнички мандати јер социјалисти још нису били донели коначну одлуку у вези са Београдом, иако су већ били потписали коалициони споразум са ДС-ом за формирање републичке владе. Тек 20. августа, два дана пре истека законског рока, завршено је конституисање градске скупштине и Ђилас је изабран за градоначелника.

„Како је то могло када је његова фотеља била у питању 2008. године, а сад није демократски и природно”, упитао је Дачић прошле недеље.