недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03

Наш чланак, ваша вест

Аутор: Александар Апостоловскипетак, 20.09.2013. у 12:30

Једна од највећих мука истраживачког новинарства све чешће постаје дилема – ко је написао текст који преноси конкуренција? Који је медиј први имао информацију? У жестокој конкуренцији дневних листова, телевизија, агенција или портала, све се чешће заборавља на новинарски кодекс који захтева да се наведе извор информације.

Туђи новинарски радови лажно се представљају као сопствени производ. Тако је „Политикин” текст под насловом „ММФ тражи да пензија падне на 43,3 одсто плате”, објављен 17. септембра, угледна Б92 препричала у вечерњим вестима тог дана, али без позивања на Политику. Може се дискутовати да ли је реч о новинарској „копи-пејст” варијанти или о „надградњи” „Политикиног” текста, али је упадљиво да је прилог објављен у вестима те телевизије упадљиво сличан „Политикином” тексту. Тај утисак појачава и саговорник који је и у „Политици” и на Б92 – исти, економиста Миладин Ковачевић. 

Новинарска етика би вероватно налагала да Б92 макар напомене да је до ексклузивне вести прва дошла „Политика”, која је чланак објавила на првој страни.

У свакидашњој трци за тиражом или гледаоцима, нарочито после експлозије портала на тржишту медија, све чешћи новинарски манир је „крадуцкање” – што би рекао Веља Илић. У неким случајевима се чини као да текстови или прилози падају право са неба директно на папир  дневног листа или на екран телевизора, јер је јасно да су преузети од некога. Али, чик нека читаоци или гледаоци докуче ко је оригинални произвођач вести. То конзументе новинарског производа, на крају крајева, превише и не занима.

Преузимање целокупних текстова или прилога, делова текста или вести, без напомињања извора, чини се да постаје све чешћа новинарска пракса. Портали, рецимо, живе и развијају се готово искључиво на агенцијским вестима, с тим да се сва та шума вести и прилога не потписује као агенцијски производ, те читалац стиче утисак да су портали постали прави рудници за производњу брзих вести, репортажа, чланака или трач рубрика.

Понекад се догађа и да саме агенције, преносећи текстове из штампе или прилоге са телевизије, зажмуре и „забораве” да помену извор, па онда тек долази до праве медијске заврзламе: јер, штампа их онда преузме, али, ако не наведе агенцију као извор, тада се текст или прилог неколико пута заврти у круг јавним простором, као пас који јури за својим репом.

Магазин „Недељник” је управо из тих разлога покренуо иницијативу да саморегулаторно тело штампаних медија, Савет за штампу, покрене јавну дебату свих струковних удружења како би се заштитила ауторска права и донео кодекс и упутство за преношење текстова из других медија.

Одговорни у „Недељнику” сматрају да је овај лист оштећен јер је интервју с Миланом Кркобабићем прослеђен агенцијама и неким медијима. Али, испоставило се да су неке дневне новине тај интервју – навеле као свој! Један таблоид је тај интервју пласирао као главну најаву и ударни текст на другој и трећој страни, док је други таблоид традиционално, у штампаном издању, цитирао млађаног Кркобабића, не наводећи изворе. Тиме се обичном читаоцу намеће закључак да чита оригинални интервју листа за који је дао паре. А не његовог конкурента.    

Да је овај ексклузивни интервју са Миланом Кркобабићем објавио „Недељник”, навели су само „Политика” и „Блиц” (у антрфилеу), иако су његове делове цитирале агенције и други медији. 

Оваква ситуација се понавља из дана у дан, из недеље у недељу, и постаје манир готово свих медија. Не тврдимо да је „Политика” цвећка у односу на конкуренцију, али је макар покушај да се размрси овај чвор допринос поштовању новинарских кодекса и осветљавању медијске помрачине.


Коментари5
ea7c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran Sugic
Mene jako zanima ova tema jer upravo nameravam da se bavim kopivrajtingom na svom blogu ali tako da istovremeno maksimalno postujem autorska prava. Logicno, clanke ne mogu da izmisljam, oni moraju biti inspirisani nekim sadrzajim pa u tom smislu voleo bi da bi neko ko se ovom problematikom bavi objasni kako to raditi, a postovati tudj trud. Konkretno, ne zelim da kopipejstujem vec da svojim recima (pre svega zbog unikatnosti sadrzaja koju pretrazivaci vole) napisem svoju vreziju procitanog, skratim ili nadogradim, izmenim, prosirim ali koji su tacno postupci u tim relacijama? Da li bas svakog morate za svaki tekst pitati za dozvolu ili je dovoljno untar priloga pozvati se na izvornu stranicu ili vise njih?
Koja d Inn Sremcevic
Ponovo se javljam da Vas podsetim da ste u OBAVEZI da objavite i ono sto se glavnom ne svidja
Zoran R.
Svake nedelje neki tekst iz Politike biva ''obrađen'' u Beogradskoj hronici RTS, naravno, par dana posle objavljivanja u Politici, a sve biva predstavljeno kao ''istraživali smo'' i slično. Mogli biste malo više da se posvetite zaštiti autorskih prava.
Slobodan Mislilac
Lično mislim da je najveći problem u samim novinarima, zbog čega ispaštamo i mi i oni. Gospodo novinari, nema žalopojki, kuknjave i samo ukazivanje na probleme. Vi ste zaboravili da je pero najubojitije oružje. Zato, sakupite kritični masu hrabrosti i morala, i prihvatite se svoga oružja. Niko vam drugi neće rešiti problem.
Svetlana Ilic
Mnogo veci problem, koji je, verujem, povezan sa ovom vescu, jeste netacnost podataka i uzima sve veci mah u svim medijima. Time se novinarstvo kao profesija duboko unizava.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумна недеље
Колумна недеље

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља