четвртак, 01.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 21.09.2013. у 15:00 Зорана Шуваковић

Командант је крив – ако није Американац

Ни шеф ЦИА, ни министар одбране САД нису проглашени одговорним за оно што су учинили њима подређени у затвору Абу Граиб у Ираку (Фото Бета)

Док више нема дилеме око тога да је у сиријском грађанском рату употребљен сарин, Руси и Американци и даље се жестоко споре око тога јесу ли ратни злочин починиле Асадове или побуњеничке снаге. Сергеј Лавров тврди да Џон Кери нема доказа за тврдњу да је кривац Асад и сугерише да су виновници злочина побуњеници који су хтели да изазову међународну реакцију. Ни Лавров, међутим, не може да докаже своје тврдње, али може да захтева да се обаве додатне провере пре него што Савет безбедности предузме било какве мере против Дамаска, што је шеф руске дипломатије ове седмице и учинио.

Америчка страна тврди да извештај тима УНса лица места поткрепљује ране тврдње Беле куће да Башара ел Асада треба казнити за ратни злочин. Но упада у очи да је Стејт департмент одмах после употребе хемијског оружја у једном предграђу Дамаска, 21. августа, сиријског председника намах прогласио одговорним – по командној одговорности.

„Главнокомандујући било које војске у крајњој линијије одговоран за одлуке донете под његовим вођством, чак и кад није лично притиснуо дугме и командовао акцију”, рекла је портпаролка Стејт департмента на конференцији за штампу крајем августа. И још, да је „командант (у овом случају Башар ел Асад) одговоран за све акције режима и кад јесте и кад није наредио напад”. У одговору на једно новинарско питање гласноговорница Стејт департмента је на брифингу чак признала да „не зна” да ли је Асад наредио напад 21.августа, али да је „у сваком случају одговоран”.

Овакво тумачење принципа командне одговорности (која у лаичкој интерпретацији подразумева да је командант одговоран и за оно што није знао или није предузео, ако је био у прилици да зна за дела својих потчињених и ако је пропустио да их казни за та дела) у доброј мери се подудара са начином на који је трибунал у Хагу највећим делом свог постојања изрицао правду српским војним командантима.

Тамо је један број високих српских политичара и војних старешина оптуженпо командној одговорности за учешће у „заједничком злочиначком подухвату”, а неколицина су и осуђена. До јесени 2012. устаљена пракса трибунала била је да осуђује војне команданте за злочине које су починили њихови потчињени. Промена је наступила тек са ослобађајућим пресудама, прво хрватском генералу Анти Готовини, а потом некадашњем начелнику Генералштаба Војске Југославије Момчилу Перишићу и некадашњем шефу обавештајне службе Јовици Станишићу. Дански судија у Хагу Фредерик Хархоф протестовао је против наглог преокрета у дугогодишњем тумачењу концепта „удруженог злочиначког подухвата”, који је приписао притиску председника суда Американца Теодора Мерона на колеге, а за рачун САД и Израела. У протестном писму које је доспело у јавност, Хархоф је подсетио да је пракса Хашког суда била да по начелу командне одговорности осуђује све команданте који нису могли да докажу да нису чак ни чули за злочине које су починили њима подређени војници или официри.

Уколико заиста постоји некакав амерички план о сузбијању командне одговорности,о коме је писао судија Хархоф, тај се план свакако не односи на све нације, јер, ево, Башара ел Асада Американци већ проглашавају одговорним за злочин по командној одговорности.

Јасно је да Вашингтон има сасвим другачији став према командној одговорности када злочине на терену почине америчке снаге. Сетимо се Абу Граиба, ирачког затвора у ком је утврђено и документовано, фотографијама и видео-снимцима, да су војни полицајци, службеници америчке војске и ЦИА у време ирачког рата у овом затвору мучили, сексуално злостављали, силовали и убијали затворенике(2003–2004). Благо је кажњено неколико војника, ни шеф ЦИА, ни министар одбране нису проглашени одговорним за оно што су учинили њима подређени. Главнокомандујући, тадашњи председник Џорџ Буш изборио је 2004. други мандат.

У статуту сталног Међународног кривичног суда у Хагу који је ступио на снагу 2002. наглашена је ставка о командној одговорности, али Америка није ратификовала споразум о оснивању овог суда и додатно се осигурала притиском на многе земље да са њом потпишу билатералне споразуме и обавежу се да неће испоручивати Хагу америчке држављане. У МКС-у може да се суди лидерима Судана, Либије, Кеније…У Хашком трибуналу осуђени су српски команданти. Амерички су стекли изнуђени имунитет и у овим и у својим судовима.

Коментари6
a2040
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miodrag Lupulov
Zapadne sile, izgladivši međusobne animozitete, pod čeličnim liderstvom Amerike okrenule su se protiv ostatka sveta. U toku je imperijalistički rat za uspostavljanje globalnog poretka, koji je sličan kolonijalnom, ali bi zbog tehnoloških kapaciteta kojima raspolaže ovaj apokaliptični savez bio i konačan, nepopravljiv, sa totalitarnošću koja će zakonito rasti srazmerno njegovoj konsolidaciji. Kada je Rimska imperija uspela da stabilizuje hegemoniju nad celim svetom, Kaligula,Neron itd. su u svojim „igrama bez granica“ ostavili dovoljno podataka iz kojih razborit čovek može da izvuče analogije, koje su suština istorije. Događaji u Jugosl., Iraku, Libiji pomerali su granice i uspostaljali presedane. Ratnohuškačka propaganda je uspešno zamagljivala pravu prirodu i motive agresije. I u najtežim trenucima po istinu postojala je nada da će se u budućnosti istina probiti i da će to samo po sebi biti dovoljno da se vaspostavi pravda. Sada znamo da zločinca neće zaustaviti principi nego otpor!
malo bez veze xxx
Istina ili ne, sve je to propaganda u pravo vreme i na pravom mestu, zavisi od politickih okolnosti? I ako se sve dogodilo kao na "slici", sta ce mo postici time? Jos vecu mrznju i razdor? I o nama ima puno slika??? Sad sta je istina, to je dr. stvar? Vazno je "kopati" i podhranjivati mrznju?I Naravno diskusije nas iz daleka koji relativno solidno ili mnogo bolje zivimo od nasih u zemlji. Cinjenica je da sa nasim diskusijama nista ne mozemo da promenimo. Sta ce da se odluci, tako ce i biti i sa nama i bez nas. Ko smo MI??? Ni kap vode u okeanu! Vreme uvelicavanja i osvete je odavno proslo. Prepustimo sve to drugima i posmatrjamo. Imace mo mozda i vise koristi?
Stari realista
@ S VUK. Dobar komentar. Neznam za Vas ali ja imam utisak da im to pavo na izuzetnost polako izmice iz ruke.
S VUK
Sjajan clanak..SAD primenjuju medjunarodno pravo prema sopstvenim potrebama..To se zove pravo na "izuzetnost".Nad onima koji im to pravo osporavaju "visi mac Damoklesa,sankcija ili vojne odmazde.Primena mehanizama odmazde SAD prema pravilima "posebnosti" je selektivna.Primenjuje se na male i slabe drzave koje se na nesrecu, nalaze u okviru strateskih planova SAD i njenih njblizih saveznika .Uslov za primenu"prava"na naodmazdu je iste drzave -zrtve nemaju vojne kapacitie da se odupru "ogromnoj vojnoj masini NATO i SAD, zatim da nemaju jake saveznike,pogotovu da ta odmazda ne izazove lancanu rekciju do nuklearne konfrontacije odnosno opsnosti totalnog unistenja ne samo SAD nego verovatno i najvceg dela planete. Bar tako je bilo do sada...
Ето Зато
САД, Кина, Израел, Русија , итд. нису потписале конвенцију и не признају међународни суд.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља