субота, 15.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 23.09.2013. у 12:30

Како банке своје трошкове пребацује на клијенте

У издатке око обраде кредита банкари убрајају: утрошени папир, струју, закуп пословног простора, плате радника – а све то клијентима наплаћују кроз не тако безначајну накнаду
Фото Д. Јевремовић

Уз високе камате грађанима Србије банке најчешће обрачунавају и такозване трошкове обраде кредита од 0,5 до чак три одсто укупног износа позајмице.

На 10.000 евра кеш кредита, клијент ће у старту морати да се опрости накнаде од најмање 50 до 300 евра најчешће да и не зна шта му тачно банка под овом ставком  наплаћује. Истраживали смо шта банкари подразумевају под овом ставком трошкова и дошли до невероватних података. Иако нерадо говоре на ову тему у једној београдској банци добили смо одговор да имају низ „оперативних трошкова” при свакој обради кредита. Тако се у издатке регуларно убрајају: утрошени папир, струја и телефонски импулси па чак и трошкови за закуп пословног простора. Ту су, како наводе, и трошкови ИТ система, курирских и поштанских услуга приликом преноса документације, професионалног архивирања и чувања докумената и вредносних папира.

У преводу, као да им кредитирање није једна од основних делатности, банкари очекују да им клијенти који стају у ред за позајмицу (и добију је) надокнаде и део издатака који имају у пословању. Чак и за плате запослених који учествују у обради захтева како у експозитури тако и у кредитном одељењу, будући да су и зараде радника уврстили у трошкове које сваљују на терет корисника. Нелогичност овакве пословне политике коментарише и један наш читалац, изненађен овим банкарским наметом.

– Банка ми да кредит, пропише камату, па преко тога узме и два одсто зато што ми је дала кредит. Исто би било као када одем да купим хлеб, платим, а затим дам пекару још два процента од рачуна због тога што ми је продао хлеб – каже наш читалац.

Оно на чему би ваљда клијенти морали да буду захвални јесте то да се овај намет не наплаћује свима, већ само оним којима је кредит одобрен, кажу банкари додајући да су честе и акције када се онима који узимају позајмицу нуди могућност ослобађања од таквих накнада.

Како наводе са портала „Каматица”, ови трошкови су прескупи, посебно у случају стамбених кредита. Накнаде за обраду стамбених кредита крећу се у распону од 0,5 одсто до 2,75 одсто.

– И ако узмемо рачуницу да смо на кредит купили стан величине 70 квадрата, те да смо поред учешћа које смо обезбедили, узели кредит од 100.000 евра, онда нас само обрада захтева у банци може да кошта нечувених 2.750 евра – истичу. Логично је, кажу да се запитамо шта је то што банку толико кошта при обради једног захтева, да од клијента наплати оволику суму. Како наводе, истина је да свака банка има своју интерну организацију пословања и устаљене процедуре при одобравању кредита и да реално та процедура траје најмање месец дана.

– Али накнада коју банка наплати клијенту у износу од 2.750 евра, увелико је покрила трошкове плате службеника који су ангажовани на једном захтеву, као и трошкове утрошеног материјала, папира, потрошеног телефона – кажу у „Каматици” додајући да само једном оваквом накнадом банка не само да је покрила реалне трошкове које има при одобрењу, већ је и зарадила плате за још три радника која нису радила на том захтеву”.

Ипак папрени банкарски намети нису карактеристика само српског тржишта. И у Хрватској је слично, повећањем и увођењем нових накнада банке пребацују трошак кризе на грађане, а тамо је према писању медија у току тихо повећање накнада за коришћење банкомата. Средином ове године министар финансија Хрватске поручио је банкама да се спрема нови закон о потрошачким кредитима и да уколико измене буду прихваћене трошкове обраде кредита, рецимо, више неће моћи да се наплаћују процентуално већ само у виду реалне накнаде за трошкове које банке могу да имају. Пошло се ваљада од логичног питања због чега банка има већи трошак ако одобрава позајмицу од 5.000 евра у односу на ону од 500 евра.

Ивана Албуновић

Коментари7
8e646
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Darko .
Možda se neko seća da su banke nekad davale i kamatu po viđenju. Za dinare mi se čini da danas skoro niko ne daje.
Persa -
I ovde će da se naću povlašćeni kao u slučaju sa gasom pa će i dalje cureti pare za one koji su omiljeni u ovoj vladajućoj strukturi, bez obzira na donete odluke i, nazovimo ih, smernice. To je kada se nema ni jasna vizija, nema sagledavanja mogućnosti i nema državanja date reči, sopstvene.
rade tripun
dolaskom banaka svima svanulo..donijeli kapital pod tzv pretnjom da ga ne iznose i to i rade..ne iznose vec odnose.. naknade moram reci izmisljene i posebno prikazane su proizvod lobija i ucenjivacke politike istih..kamata treba da sadrzi sve sto gradjaninu treba za odluku i rocnost...sve bukvalno sve cime se klijent bombarduje je NAMERNA OBMANA polupismenog klijenta pocev cak od vrsta kamata kursa do prebacivanja i rizika kradja samih bankara ili losih poslova Sada zamislite sebe u recimo salonu namestaja gde vam trgovac takodje prodaje skup namestaj i zaludjuje vas troskovima..pola bi odmah izaslo iz salona pola saslusalo i izaslo a neko bi vas cak i prijavio za pokusaj prevare..dakle banke uz boziju/drzavnu lobisticku/pomoc vladaju klijentima i legalno obmanjuju i koriste /ZLOUPOTREBLJAVAJU/polozaj klijenta koji je uglavnom pod pritiskom da uzme zajam i ne razmisli o posledicama ..sve smo to pretvorili u zakonsko
Tom Talični
Mogli ste sličano da napišete i o sudovima. Uzimaju 5% od sume koja je u postupku, a troškovi su isti i za 5 dinara i za 5 miliona. Rešenje je da se ukine naplata u procentima.
skene St
A u Hrvatskoj, stadoše na put tome?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља