понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

Српски је посао разумети се у политику

уторак, 24.09.2013. у 21:57
Џон Гери и Ричард Беренгартен

Гости овогодишњих јубиларних педесетих Међународних сусрета писаца били су и Ричард Беренгартен и Џон Гери, универзитетски професори, песници и интелектуалци, који су на посебан начин везани за Србију. Ричард Беренгартен, професор на Универзитету Кембриџ, (познат раније под именом Ричард Бернс) почасни је грађанин Крагујевца, аутор је потресне поеме „Плави лептир“, инспирисане стрељањем цивила 1941. године у овом граду. Беренгартен, поред осталог, написао је и поему „Довиђења Данице“ (издање СКЗ-а и „Јефимије“ из Крагујевца) која оживљава дух бивше Југославије. Беренгартен је у више наврата живео у Југославији до 1990. године, његова кћерка је Српкиња по мајци. Џон Гери, професор Универзитета у Њу Орлеансу, директор Центра за књижевност „Езра Паунд“, ожењен је нашом Биљаном Обрадовић, захваљујући којој његову поезију читамо и на српском језику.

Била је ово посебна прилика да у холу зграде у Француској 7, међу ужурбаним писцима из свих делова света, који су учествовали у дискусијама о односима писца и историје, писца и политике, разговарамо са Беренгартеном и Геријем, два пријатеља која су се овде срела истим поводом, али још 1999. године, после НАТО бомбардовања.

Беренгартен сматра да је у то време било важно доћи у земљу коју је остатак света изоловао. Управо је он био један од првих писаца који је у тексту, објављеном у „Политици“, осудио агресију на Србију. Сада подсећа на стереотип о Балкану као о „тамном вилајету“, а у оквиру тог клишеа, на Србе представљене као „лоше момке“. – Тај клише представља реалност чији је врхунац било НАТО бомбардовање. Блер и Клинтон, при том, себе су сматрали витезовима, крсташима. Нема ту много разлике у односу на пројекције о арапском свету, антисемитизму. Сматра се: „Сви други су варвари, а ми смо цивилизовани“. Мислим да та слика Србије као „тамног вилајета“ и даље опстаје и да се изолација наставља – објашњава Беренгартен коментаришући садашњи однос Запада према Србији.

Џон Гери истиче да се многи његови сународници нису слагали са војном интервенцијом, и да је управо због тога било важно показати лични став изван званичне спољне политике.

– То је било узбудљиво искуство, због тога што је у личном контакту теже сатанизовати некога. Политика може да се мења на личном плану, лакше него на нивоу институција. Имао сам Фулбрајтову стипендију 2007. године, седам месеци боравио сам овде са својом породицом и предавао сам на београдском Филолошком факултету. Сада сам се поново срео са својим студентима, чија су запажања одлична, и сматрам да такви људи имају потенцијал да измене слику Србије у свету – каже Гери. Слично размишља и Ричард Беренгартен, који је такође предавао на Београдском универзитету:

– Када живите у земљи као што је Србија, ваш је „посао“ да се разумете у политику. Немате ту привилегију наивности коју имају енглески или амерички млади људи.

Наши саговорници мишљења су да је тренутно највећи српски проблем економија, али да се политички настављају исти проблеми који су уздигли Милошевића, да је национализам врло јак.

Џон Гери такву ситуацију објашњава поимањем устаљене слике једног стања, и пореди је са приликама у Њу Орлеансу, граду који је познат по музици, али и по степену корупције локалних званичника. – Град као да је заустављен због имиџа корумпираних политичара. Слично је и у спољашњем поимању Србије, уз перцепцију о корумпираним српским лидерима – додаје Гери.

Како наши саговорници виде улогу интелектуалаца у оваквој ситуацији? Беренгартен демократски сматра да интелектуалци и не треба ни око чега да се сложе, да су бољи када се расправљају, противрече једни другима. Џон Гери је поново направио поређење са приликама у Америци, где су амерички независни интелектуалци сагласни када је реч о интересима центара моћи, који не раде у корист обичног човека. – Међутим, коментари тих интелектуалаца маргинализују се у јавности. Шездесетих година протести су били велика ствар, а сада је то „шик“, па више и немају значаја. Иако постоји отпор, нарочито на интернету, што има и политичких последица, осећам као да посматрам умирање могућности у САД – закључио је Џон Гери.

Фантастична технолошка достигнућа, и интелектуалци који губе битку са технологијом, нови је смер овог разговора, који намеће Беренгартен:

–Наши студенти су презаузети интернетом. Траже своју слободу кроз технологију. Сматрам да интелектуалци у таквој ситуацији постају излишни, а незамењиви су технолози. Један од мојих студената сада је милијардер, има свој авион. Некада био је песник. Каже ми: „Ричарде, има толико невероватне маште у технологији, много је занимљивије од онога што сам пронашао у поезији“. И ја мислим да је то будућност.

Џон Гери је сагласан са тврдњом да су интелектуалци маргинализовани, али томе ипак супротставља став да је преко потребно оно што интелектуалци, филозофи, песници, музичари, обезбеђују, и да је за младе опасно ослањање само на виртуелну стварност. – После двадесет година могу да кажу: „Шта сам то радио, где су сви текстови које сам писао? Деценије мога живота нестале су, избрисане...”. Друга страна ствари је унутрашњи простор, духовни живот. Томе сам посветио живот – подсећа Гери.

– За духовност, од религије, преко уметности, књижевности, до психоанализе и психотерапије, постоји другачија економија, где не важи „што више узмеш више имаш“, него „што више даш више добијаш“ – поентира Ричард Беренгартен, одајући почаст и технологији без које не би било нових форми у уметности. Уз осмех каже: „У Србији смо да бисмо дебатовали, да бисмо водили дијалог“.

Марина Вулићевић


Коментари0
7b8c6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља