среда, 22.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:08

Скоро милион становника Србије купује на интернету

уторак, 24.09.2013. у 21:57
Куповина преко интернета се повећала највише захваљујући сајтовима за групну или аукцијску куповину

Док број корисника рачунара и интернета у Србији расте једноцифреном стопом, армија онлајн купаца нарасла је за годину дана за трећину. Више од 900.000 грађана куповало је робу и плаћали услуге путем интернета, за 300.000 више него прошле године, показао је најновији извештај Републичког завода за статистику о коришћењу информационо-комуникационих технологија.

Стручњаке који прате развој интернета овај податак није изненадио.

– Од 2010. драстично се повећала куповина преко интернета и то највише захваљујући сајтовима за групну или аукцијску куповину попут „Лимунда”. Испоставило се да су они омогућили да сајтовикоји немају везе с тим доживе пораст, од продаје намештаја до компјутера – сматра Драган Варагић, саветник за коришћење интернета.

Грађани Србије су кликом најчешће куповали одећу, производе за домаћинство, електронску опрему, књиге и улазнице за културне догађаје. Међутим, за разлику од развијених земаља, где се процес до краја обави из фотеље, домаћи купац у плаћању најчешће заобилази модерне технологије.

 

– У Србији је проблем то што се више од 70 одсто плаћања обављено поштанском уплатницом, а само осам  одсто електронским банкарством. Е-банкинг је најисплативији, али се не користи колико би требало. Велики број људи овде није љубитељ банака – каже наш саговорник.

Резултати истраживања, спроведеног од 18. до 29. марта на 2.400 домаћинстава и исто толико појединаца, показују да 59,9 одсто домаћинстава има рачунар, што је у односу на прошлу годину повећање за 4,7 одсто, док 55,8 одсто домаћинстава поседује интернет прикључак, што је раст од 8,3 одсто. За поређење, на нивоу ЕУ 76 одсто домаћинстава користи интернет, мада у Бугарској, Румунији и Грчкој мање него код нас (испод 55 одсто) У наведеним земљама, али и у Италији, мањи је и број онлајн купаца него у Србији.

Скоро половина српских домаћинстава приступа интернету помоћу мобилног телефона (46,1 одсто), што је пораст од 8,9 одсто, иако се за ту сврху најчешће користи пи-си (80,9 процената). Више од 806.000 грађана је користило електронске сервисе јавне управе, углавном за подношење захтева за издавање личних докумената (27 одсто), приступање јавним библиотекама (13,9) и упис на факултете (7,2). Интернет користе скоро све фирме, а 73,8 одсто има свој сајт.

Нажалост, и даље је велики проценат људи који никада нису користили интернет – 41,5. Србија каска за дигитално развијеним земљама, али гледајући примере оних испред нас може да се види шта нас очекује.

– Циљ је да у наредних три до пет година 80 одсто грађана Србије буде на интернету. Неће интернет сам по себи никог привући него оно што има на интернету. Што више буде интересантних ствари, више њих ће се прикључити. Аутомеханичаре није занимао интернет док се нису појавили сајтови попут немачког mobile.de, који посећују сви из ове индустрије – сматра Варагић.

По његовом мишљењу, економска ситуација није разлог зашто већи проценат становништва није прикључен на мрежу.

– Недавно истраживање на светском нивоу показало је да много више људи има мобилни телефон него приступ тоалету. Можете да купите мобилни телефон или старији компјутер за 30 евра. Није проблем у ценама него у свести. Један део људи нерадо прихвата нове технологије.

Ј. Ј. К.

------------------------------------------------------

Мушкaрци чешће купују кликом

Од свих корисника интернета у Србији, чак 27,33 одсто купује онлајн најмање једном месечно. Међу купцима, нешто више су заступљени мушкарци (56 одсто) него жене (44). Високо образовање није предуслов, јер га поседује нешто вишеод 27 одсто „месечних” интернеткупаца, док већина (готово 56 одсто) има завршену средњу школу. Интернет купци су углавном запослени (58 одсто), а студенти и ученици заједно чине 19 процената од те популације, показују подаци „Гемиjуса”, највеће европске компаније за онлине истраживања, за август 2013. године.

– По правилу, интернет купци станују у великим градским центрима (готово 38 одсто их живи у градовима од више од 100.000 становника), док на становнике села испод 1.000 становника отпада свега седам одсто од свих редовних интернет купаца. Године нису препрека за онлајн куповину, те их је скоро пола у зрелијем животном добу, између 30 и 49 година, док свежији датум у крштеници поседује 38,5 одсто купаца – каже Милан Ковачевић, директор „Гемиjуса” за Србију.


Коментари1
e8172
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Citalac P
.....ali, ukoliko porucite bilo sta iz inostranstva putem interneta- nek Vam je Bog na pomoc!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља