четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:50
61. САН СЕБАСТИЈАН

Обожавам Милоша Формана

Аутор: Дубравка Лакићуторак, 24.09.2013. у 21:57

Сан Себастијан– Тајну дуговечне успешне брачне везе са легендарним глумцем, редитељем и продуцентом Вореном Битијем,са којим је још од заједничког филма „Багзи“, глумица Анет Бенинг (Топека, Канзас, 1958) ће једноставно објаснити као спој „финих свакодневних компромиса, уз многољубави и четворо деце“, а своје глумачке успехе и у позоришту и на великом филмском платну као „најбољи могући начин за самоослобађање и исказивање саосећања са другима, уз много изазова“. Уз један додатак – шта год да игра,Бенингова ће увек изнедрити и дозу комичног и хуморног.

Због њених последњих улога, у филмовима „Лице љубави“ Арија Посина и „Највероватнија девојка“ Шерија Спрингера Бермана и Роберта Пулчинија, амерички медији ову годину називају филмском годином Анет Бенинг, предвиђајући јој још једну номинацију за Оскара, после већ четири освојене за филмове „Варалице“, „Америчка лепота“, „Бити Јулија“ и „Деца су у реду“ (за последња два освојила је „Златне глобусе“).

Посинов филм „Лице љубави“ имао је пре два дана и европску премијеру у програму „Бисери“ на 61. Сан Себастијан фестивалу, где је и вођен овај ексклузивни разговор за „Политику“.

Тешко је направити добру равнотежу између драме и комедије?

Ох, изузетно, и зато се такве ствари све мање раде. Лакше је бити озбиљан, теже је пронаћи начин да се каже истина,а да се притом задржи смисао за хумор у причи. Дакле, мора да се пронађе начин да се вешто хода по тој танкој линији, да се добије на суштини ствари, на емоционалном садржају који је најважнији за све нас.

 

Ед Харис и Анет Бенинг у филму „Лице љубави” Арија Посина 

Одмах сте пристали на улогу у филму „Деца су у реду“?

Срела сам у комшилуку редитељку Лизу Чолоденко, дала ми је на читање нацрте сценарија,знала сам да ће у филму играти Џулијен Мур и све је то било неки задовољавајући контекст. Сматрала сам да је хумор заиста прави кључ за причу о вези две жене које су пожелеле заједничку децу.

И лик у овом филму је доказ да увек бирате и играте комплексне ликове?

Волим ликове који имају неку своју аутентичну природу. Вишедимензионалност. Волим када је лик у сценарију „нацртан“ као људско биће, да има врлине,али и мане, макар оне дискретне. Сваки лик који је „нацртан“ широким потезима, било негативно било позитивно, уопште није занимљиво играти. Мали, фини детаљи у карактеру, менталитету и природи лика, то је оно што је глумачки изазов, јер глумац онда истражује.

 

А шта је са оним граничним аспектима у глуми, попут љубљења са Џулијен Мур?

То је било лако! Разговарале смо, обе смо се сложиле да смо на филму, па и у приватном животу, пољубиле неке много мање пожељне људе и сагласиле се да је у филму „Деца су у реду“, с обзиром да смо нас две љубавни пар који се веома воли, неопходно и да се пољубимо у уста.

Шта Вас највише привлачи и изазива да одаберете и посветите се улози на великом екрану?

Увек оно што је написано. Сценарио. Све почиње са тим,и током година сам се силно уверила како је добро написан сценарио кључан. Наравно, и редитељ, јер филмови су стварно њихово поље. Волим односе, када радимо заједно и покушавамо да ствари напредују. Знам да ако постоји нешто у сценарију што ми као глумици не лежи или нешто шкрипи, могу то да поправим. Чиним све да тренутке и читаве сцене у филму играм најбоље што могу, а на редитељу је да то састави у целину.

Имали сте не тако давно и прилично емоционалну реакцију на став њујоршке критичарске сцене поводом проглашења Оскара за најбољу глумицу?

Оно што сам тада заправо рекла, јесте то да критичари и ми глумци, филмски посленици, живимо у симбиози,и да је тако одувек било. Наравно, критичари имају одговорност да ствари стављају у културно-социолошки и политички контекст, а наш посао је да урадимо најбоље могуће оно што радимо. Ми смо повређени када нас људи не воле, а одушевљени када нас хвале и обожавају. То је тако нормално, јер је у људској природи. Нема глумца, редитеља или уметника било које врсте који нема ту врсту осетљивости. Тако је и са онима који пишу критике. И критичари су осетљиви на оно што људи говоре о њима.

Стивен Холден, критичар „Њујорк тајмса“, поводом филма „Лице љубави“, каже да сте Ви једна од највећих реактивних глумица нашег времена и да је све у Вашем величанственом лицу на којем се региструје свака радост и сваки страх. Он то назива лицем нашег тренутка, тереном савршенства.

Ето, то је комплимент због којег могу да будем одушевљена нечијом филмском критиком! Као глумица, научила сам да живот и све око себе гледам кроз туђе очи, да пратим визију редитеља и писца и да лику са папира дам све од своје крви и меса. Пре свега, да дам што више саосећања. Тако је било и са ликом средовечне Ники, која је после губитка мужа изгубила и сва своја интересовања, све до тренутка док није пронашла особу која му физички невероватно личи. И ту је тај улаз за саосећања. Тај процес почиње са изазивањем сопствених осећања и могућих реакција на дату ситуацију и то се може десити на много начина:од истраживања до пуких случајности који изненада дају смисао онога што мој лик треба да осећа. Саморефлексија је први корак. Никина веза са човеком којег игра Ед Харис је врло здрава, постоји део ње који зна да она заправо на тај начин продужава љубав према мужу којег више нема. Да то не зна, била би луда! Ха!

 

Незаборавни сте као Јулија у Сабовом филму по роману Сомерсета Мома,мушичава популарна глумица која не може да се одрекне сујете и пристане на долазак млађих од ње?

Не видим себе како се такмичим са млађим глумицама. Мислим да ћу бити у стању да играм улоге у којима ћу моћи да скинем маску, јер добра глума је више скидање маске него њено стављање. У филму „Бити Јулија“ Иштвана Саба то је свакако истина. Са камером која је тако близу, може се видети све, и оно доле, у дубини душе. Бити у стању то урадити је и застрашујуће, али и ослобађајуће и зато то волим. Сада,у филму, „Лице љубави“,моје лице је као на тањиру, у крупном плану, са сваком и најмањом бором. Без маске.

Шта Вам је било заједничко са Иштваном Сабом?

Љубав према Чехову. Он је режирао много Чеховљевих представа у позоришту, а ја сам у позоришту играла у „Вишњику“. Чехов је,уз Бернарда Шоа,један од мојих омиљених писаца, волим његове кратке приче. И Ворен (Бити – прим. аут.) се диви Чехову и радо га предаје својим студентима, уз Ибзена и Стриндберга.

Ворен Битије строг професор?

Ворен је великодушан, кооперативни професионалац који се брине о свима. Такав је и као професор и као редитељ и продуцент. Он разуме шта за глумца значи процес, разуме таленат и то колико је крхка већина глумаца и како постоји невероватна слабост која иде са талентом.

Да ли је то умео да препозна и Милош Форман код кога сте имали једну од својих првих великих филмских улога?

Он је био невероватан, много сам од њега научила и зато сам му заувек захвална. Иако још тада већ ветеран, био је толико страствен и веома специфичан у ономе што је хтео. Није подносио „шмирање“ у глуми, а код мене је тогна почетку снимања „Валмонта“ са Колином Фиртом, било заиста много. Само би узвикнуо: „Не, не! Престани са тим ’сви смо лепи на овој слици’“ и почео да ме имитира. Форман ће вас имитирати, подсмевати вам се, а онда показати како би он хтео да се то уради,и то веома ефикасно, али и забавно. Обожавам Формана.

Јесте ли унапред знали да ћете урадити нешто посебно прихватањем улоге неверне мајке у филму „Америчка лепота“ Сема Мендеса?

Постоје неке ствари, један одређени део игре, у којем је било много бола,баш као и задовољства. Попут онога када пробе позоришне представе прате све саме несреће, а на крају то испадне велики шоу. Да ли сам знала унапред, мислим да нисам. Имала сам само тај осећај веровања и неку дозу оптимизма. Можете се заљубити у материјал, у писца,у редитеља, али мени се десило да се,у случају „Америчке лепоте“,заљубим у цео процес, упркос свим мукама, поновним снимањима нечег већ снимљеног, јер је Сем у једном тренутку схватио да је кренуо погрешно. Он је имао невероватну дозу самопоуздања и скромности истовремено, и ми смо га следили. Резултат вам је познат.


Коментари1
e9ccc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Hana J.
Anet Bening je zaista retko talentovana glumica i žena kojoj se divim. Dubravka, vama svaka čast za intervjue koje nam povremeno donosite sa sjajnim glumcima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља