недеља, 18.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:56

Ослушкују ли политичари глас народа

Аутор: Ивана Анојчићнедеља, 29.09.2013. у 11:52
Ђорђе Вуковић

„Ниједна реформа не сме да буде спроведена против јавног мњења. То је принцип”, рекао је Франко Фратини, бивши шеф италијанске дипломатије, Танјугу за време боравка у Београду, поводом тога што Србија мора да спроводи реформе и испуњава захтеве, уз опаску да и Европа мора да учини нешто видљиво и опипљиво за јавно мњење.

Да ли је у пракси баш тако? И јесте и није – показују примери из наше и светске политичке праксе.
Овдашњи политичари су са прилично циничне немоћи говорили како их Ангела Меркел тера да вуку потезе супротне ставовима грађана Србије, и да због своје изборне утакмице и ставова Немаца зауставља пријем нових земаља у ЕУ и прети Грчкој.

Лакше је кампањом у медијима припремити терен за политички обрачун него за спровођење реформи или непопуларних потеза. Познато је то још из времена комунизма. Облатиш човека у медијима и док дланом о длан – њега више нема у јавности а и најближи пријатељи престану да му долазе у кућу и да му се јављају на улици.

Тако је и сада, како примећује Ђорђе Вуковић из Цесида, лако било сменити Драгана Ђиласа с места градоначелника, јер се о томе предуго говорило. Облатили су га и после је све било лако, каже Вуковић.

Вероватно би потпуно другачије изгледало када би прекосутра била донета одлука да се одмах помери старосна граница за одлазак у пензију. Питање је и каква би то кампања могла да увери грађане да беспоговорно треба да прихвате да, на пример, морају да плаћају све лекове.

С друге стране, Ивица Дачић је од става да не смемо да се одрекнемо могућности да ратујемо за Косово брзином светлости дошао до тврдње да не можемо више да водимо унапред изгубљене ратове.

Није припремао јавно мњење за ту промену. И – порасла му је популарност. А у истраживањима јавног мњења нема више оног питања: шта бисте више волели – улазак у ЕУ или повратак Косова, као да нам је ико нудио ово друго. Али, пошто је око 70 одсто јавног мњења бирало Косово, демократе су закључиле да не могу против уверења грађана. Дачић је рекао: „Ја хоћу и могу.”

Владимир Пејић, директор Агенције Фактор плус, сматра да у последње време политичари чешће припремају јавно мњење на неке одлуке, али да су околности у којима се одлуке доносе тешке колико и саме одлуке, па елита која одлучује чини то на основу сопственог инстинкта, без претходног убеђивања јавности у исправност нових ставова.

„Иначе политичари раде од данас до сутра, није их брига за јавно мњење. Косово није могло тек тако да се уради, па чак и Парада поноса не може да се уради без припреме јавног мњења. С друге стране, много је догађаја и људи све мање реагују на њих, чак нема реакција ни на крупније и судбоносније ствари. У земљама развијеног света студиознији су и прецизнији, али ни тамо није баш тако како ми замишљамо, и тамо има спонтаних потеза. Али власт ипак више води рачуна а постоје и стручњаци који формирају став грађана.”

Вуковић каже да се многе одлуке доносе упркос јавном мњењу. Као примере за ову тврдњу, он наводи да је код нас одлука о Косову донета под утицајем међународних фактора, баш као што је у Аустрији на избор националистичке странке Европа ставила вето.

Вуковић каже да је приметно и да неким тешким одлукама и те како претходе озбиљне стратегије и тактике придобијања јавности. Тај посао олакшавају страначке присталице, објашњава он, пошто на све пристају, јер мрзе другу страну.

„Иако хапшењем Мишковића нису ништа добили, грађани то подржавају, јер је мржња најјачи мотив. Код нас нема организације која се озбиљно бави формирањем јавног мњења, а тешко да би се људима могло удовољавати јер они воле да буде као што је било некада, у време социјализма и друштвене својине, јер су тада били млади и све им је било лепо. Када би слушали јавно мњење, били би суочени с податком да 80 одсто људи не би имало ништа против да се хомосексуалци физички кажњавају и хапсе. Неки мисле да, ако их бију, чине част за Србију. Само уз силу можете да организујете Параду поноса. Потребно је да прођу генерације људи и да схвате промене. Јавно мњење не слушају ни Немци ни Енглези, али имају одговорну елиту која их вуче, а код нас грађани ’вуку’ политичаре.”

Драгомир Анђелковић, аналитичар, каже да с обзиром на то да је Србија, уз сва наша и начелна ограничења, ипак демократска држава, јасно је да и наше власти и данас и у прошлости, реформе намеравају да спроводе (или су их спроводиле) на начин који не угрожава претерано њихов рејтинг, односно могућност да и даље остану на челу државе.

„То нужно значи да су реформе праћене пропагандом, за њих се траже погодни тренуци са становишта интереса власти (не приоритетно пуног успеха реформи), а реализују се половично, односно темпом и на начин који што мање угрожава имиџ владајућих структура.”


Коментари4
1a31f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

обожавалац власти
Наши политичари воде бригу само о својим бирачима, а не о народу. Само кад помислим на предизборне кампање, кад се разлете по Србији као да су јели бесна говеда, улазе у штале, преједу се од хлеба и соли... а онда сви за Београд.
Zoran Đorđević
Ja sam počeo da čitam ,,Protokole Sionskih mudraca,, i posle prvog lista sam stao i odustao ,jer me je muka uhvatila.Svi koji vode ovu drzavu zadnjih 20 godina ,to rade kao da su citali to delo i to im je bukvar.Zlo ,zlo i zlo.
Slobodan Ratković
Većinu političara u Srbiji narod ne interesuje u onoj mjeri u kojoj privilegije,vlast i korist koje dolaze uz njihove funkcije.I to je jedina istina.Na žalost srpskog naroda koji nastavlja da tone,i u zaborav,i u sve veću neimaštinu.S.R.
Žika Cvetković
Ne samo da naši političari osluškuju glas naroda več ga bez rezervno i slušaju i poštuju.Našim vrlim političarima čak nisu potrebne ni agencije za ispitivanje javnog mnjenja.Svakodnevno su sa narodom,u ličnom kontaktu.Prelistajte samo našu dnevnu štampu,pogledajte informantivne emisije naših televizija.Videćete,narod se pita i za najmanju sitnicu.Recimo,gde će koje drvo biti posađeno,gde će se kopati bilo kakav temelj po Srbiji.Pitam ja vas,koja je fabrika prodata a da se pre toga narod nije pitao i dao saglasnost,koja je javna služba mogla da se formira,koja vladina organizacija,koja kulturna,naučna,socijalna,zdravstvena služba mogla postojati bez saglasnosti naroda. I zar bi naš narod mogao da uživa ova blagostanja da se nije pitao i za najmanju aktivnost koju su naši dragi političari preduzimali.Bog da ih poživi,svaka im čast,za sva vremena.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља