петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:44

Музеј жртава геноцида против дебате о логорима

Аутор: М. Сретеновићпонедељак, 30.09.2013. у 22:00
Ста­ро сај­ми­ште из 1945. године

Поводом најављене дебате „Живи логор смрти“ која ће бити одржана на предстојећем Октобарском салону, а на којој ће бити речи о повезаности два концентрациона логора – Старог сајмишта из Другог светског рата, у центру Београда, и логора Омарска у општини Приједор из деведесетих година 20. века, јуче се огласио Музеј жртава геноцида.

У саопштењу које је потписао вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида проф. др Вељко Ђ. Ђурић, између осталог пише, да се у овом случају прави паралела два логора који немају никаквих додирних елемената. Ђурић наглашава да тема изградње меморијалног комплекса на Старом сајмишту не може да буде тема једне манифестације као што је Октобарски салон.

Као директор установе која се зове „Музеј жтртава геноцида”, ја морам да реагујем, каже у изјави за „Политику” Вељко Ђурић и додаје:

–Проблем Старог сајмишта је деценијама свесно одлаган у највишим инстанцама града Београда, а поново га обнавља Музеј жртава геноцида предајом предлога Закона о меморијалном комплексу Старо сајмиште Министарству културе и Народној скупштини”.

Сматрамо да је наговештени пројекат проста политизација слободе уметности. Крајњи циљ могао би да буде још ’једна цигла у зиду’ ревизионистичког прекрајања историје у којој нема места за, на пример, Јасеновац, али мора да има за Омарску. Да смо у праву, потврђују неколике изјаве историчара из Хрватске, али и из Србије, као и филмско тумачење улоге генерала Милана Недића и Срба у уништењу Јевреја. Чини нам се да се у том контексту може посматрати и најављени пројекат ’Четири лица Омарске’. Уосталом, на то упућује и фото-изложба ’Thanking the people of Norway/Takk til det noske folk’ Меморијалног центра Јасеновац, која је недавно постављена у Војном музеју у Ослу, а која помиње и заточенике Старог сајмишта“.

На питање да ли ће доћи на заказану дебату, Ђурић каже да ће доћи само ако му се упути званична позивница.

Уметница Милица Томић из групе „Споменик“, која овај пројекат реализује у сарадњи са Центром за истраживање архитектуре, у оквиру програма „Форензичка архитектура“ Голдсмитс универзитета у Лондону, у изјави за наш лист истиче да би било сјајно да људи из Музеја жртава геноцида дођу на овај догађај, јер овде нема речи о ревизији историјских догађаја.– Напротив, желимо да укажемо да се на месту оба некадашња логора, живот наставио као да на тим местима нису била страшна страдања људи. Зато се пројекат и зове „Живи логор смрти“. Ми баш подсећамо на брисање слојева историје који су се ту догодили, и постављамо питање зашто та места остају необележена и данас – каже Милица Томић.

Она подсећа да су се на простору Старог сајмишта налазили уметнички студији, живелису Роми и избеглице из ратова деведесетих, направљене су и мале занатске радионице, док се у Омарској налази рудник гвожђа којим од 2004. године управља „Arcelor Mittal“, највећи произвођач челика на свету. Иако се функционални статус те две локације временом променио, ови логори смрти „живе“ своје крваве историје које се спроводе другим средствима, истиче Милица Томић.

Да је у пројекту реч само о идентичном статусу оба места потврђује и Бранимир Стојановић из уметничко-теоријске групе „Споменик“ формиране око проблема немогућности изградње споменика, као и именовања ратова деведесетих у Југославији.

– Желимо да укажемо да без бескућника на Сајмишту и радника у Омарској не може бити донета одлука о меморијализацији тих места. Уколико неко хоће да „почисти“ те људе са тих места, он ће поновити исти гест некадашњег страшног логорског чишћења – каже Стојановић, и додаје да oвaj пројекат (настао 2010) нема везе са „Четири лица Омарске“ Милице Томић. Тај пројекат је испитивао четири форме рудника Омарска: руднички комплекс Омарска, површински коп и налазиште метала у Босни из времена социјализма; логор Омарска, место масовног убијања и тортуре деведесетих за време ратова на тлу бивше Југославије; руднички комплекс Омарска у већинском власништву мултинационалне компаније „Arcelor Mittal“; и Омарска као студио за снимање историјских етно-блокбастера новије српске филмске продукције (Свети Георгије убија Аждаху Срђана Драгојевића).

Учесници ће бити: Керолајн Старди Колс, Ејал Вајзман и Сузан Шупли (Лондон), Роберт Јан ван Пелт (Онтарио), Милица Томић и Срђан Херцигоња (Четири лица Омарске), Бранимир Стојановићи Јелена Петровић (Група Споменик). Дебата ће бити одржана 5. октобра од 15 до 19 часова у хали за теретни погон ауто-куће Раде Кончар, Земунски пут 3.


Коментари6
8c992
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Већ каснимо
Dajte nesto pozitivno | 01/10/2013 13:36 Нема ничег позитивнијег од памћења и љубави према онима којима су уљези и окупатори отимали животе, уништавали имовину и понос. Има заинтересованих да се то заборави и труде се разним смицалицама да нас омету да обавимо шта нам је дужност, али то није интерес овог народа. Ја сам унук једне недужне жртве у том логору, а имам преко 80 година. Податак довољан да се види колико каснимо.
Bob Petrovich
Trik fotografija koju su Peni Marsal i Ed Vulami lansirali u svet preko Dejli Mirora 7 avgusta 1992 sa naslovom "Belsen 92" je remek delo umetnosti kraja XX veka. Ova trik fotografija, koja navodno prikazuje logor smrti Omarska, je besramno obrisala secanje na preko 50 000 stvarnih zrtava koje su Nacisti pobili u logoru Bergen-Belzen i kreirala laznu svest kod beslovesnih posmatraca i osmeh na licu Naci-revizionista. "Belzen 92" je anti-Gernika.Ikonicna fotografija gradjnaskog rata u Bosni. Za neupucene, na fotografiji se nalazi Bosanski Musliman Fikret Alic, fotografisan izvan logora Omarska go do pojasa. Njegov kahekticni torzo ubedjuje gledaoca da je njegovo fizicko stanje posledica izgladnjivanja u logoru -laz sugerisana ramom od bodljikave zice. Delo Milice Tomic se bavi recikliranjem ovog umetnickog dela koristeci isti model ubedjivanja-pseudocinjenice uokvirene neistinom. Umetnost XX i XXI veka je sastavni deo politike a politika je vrhunac umetnosti.
Dajte nesto pozitivno
Dosta vise o logorima, moze li nesto zdravije? Dvadeset godina trpimo posledice rata, pre toga nam je cetvrtina naroda izginula u prethodnim ratovima - moze li neka tema o zdravlju, ljubavi, necem pozitivnom???
Мирјана Маринковић
Логор Старо сајмиште припадао је Неовисној држави Хрватској. Упорно се избегава то напоменути. Друго Београд је био окупиран град, баш као што је била и Пољска и никоме не пада на памет Пољаке да окриви за Аушвиц без обзира што је то на територији Пољске.
Миодраг Петровић
Лажима и клеветама никад краја. Срамота је логор Омарска називати логором смрти, то је стварно лаж као што је доказано да је она чувена фотографија била монтажа и лаж. Колико је људи убијено у том логору? На суђењима у Хагу нису помињана убиства... А тек какве то везе има са Октобарским салоном, и са уметношћу уопште. ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља