уторак, 27.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 01.10.2013. у 21:57

Уз поезију и свеће преживели смо ноћи после цунамија

Гост књижевне колоније Српског књижевног друштва, недавно, био је и један од најактивнијих песника и есејиста данашње јапанске књижевне сцене Суга Кејђиро (1958). Он је цењен књижевни преводилац за француски и енглески језик. Професор је на Мејиђи универзитету у Токију. Бави се компаративистиком и теоријом превођења, посебно креолским језицима, књижевношћу афричких народа и америчких Индијанаца. До сада је објавио велики број књига есеја и путописа. Младост је провео у Северној Америци. Ове јесени ће у Јапану бити објављена његова четврта збирка песама. Добитник је Јомиури књижевне награде за књигу „Путовање, дијагонално“ (2009). Поезију Суга Кејђира преводи код нас Кајоко Јамасаки, песникиња и професорка Београдског универзитета.

Сагласје човека и природе, традиционално у уметности Јапана, карактерише и ваше стваралаштво?

Наратор у мојој поезији анониман је, он проговара једино кроз префињену свесност и перцепцију природе. Четири елемента: ваздух, вода, земља и ватра, кључна су за моје песничке књиге. Године 2010. објавио сам збирку поезије „Вода и ватра острва“, а у пролеће следеће године Јапан су погодили велики земљотрес и цунами. Ови догађаји утицали су на извесни преокрет, као и прекид са дотадашњим мојим стваралаштвом. Друга моја збирка поезије „Шапат пламена свећа“, коју сам објавио са својим пријатељем, објављена је у септембру 2011. године и тематизује природне катастрофе, пејзаже непосредно после пустошења земљотреса и цунамија. Позвали смо 32 песника и осмислили ову колекцију поезије за читање наглас, уз светлост свећа, за жртве, као и за преживеле у великој катастрофи. Уз ову поезију, људи су могли заједно да преживе ноћ, да узајамно залече своје патње.

Пишете и о савременом јапанском друштву?

Стално размишљам о ономе што ме окружује, у есејима пишем и о промени друштвене климе. Ако нам се приближава „велики тамни облак“, одмах то осетим и суптилно преточим у поезију, есеј. Вероватно то није врста политичке изјаве која је је свакоме очигледна, али такав исказ поседује пуно скривених значења. У мојој поезији могу да се препознају фине алузије на поједине људе, политичаре, одређене околности у друштву.

Шта за Вас значи искуство стечено у Америци?

Америка је моја велика опсесија, још од детињства. Опчињавале су ме савремена америчка култура и књижевност. Студирао сам у САД, и у различитим деловима ове земље укупно остао 12 година. Није претерано рећи да сам једним делом и Американац, али и даље ми је стран утицај америчке културе на савремено јапанско друштво. Тачније, презирем мејнстрим америчку културу, поклоник сам пре оног дела који се може назвати контракултуром Америке, критички и истраживачки оријентисаном. То можда није широко распрострањено, или утицајно, али има чврсту струју друштвене критике. Посебно ме занима стваралаштво песника Герија Снајдера, он је вероватно од свих песника 20. века највише утицао на мој рад. Снајдер је професор, есејиста, ангажован је у заштити човекове средине, и добитник је Пулицерове награде за поезију. Снајдер је у неком смислу наследник Хенрија Дејвида Тороуа, деветнаестовековног америчког писца и филозофа, који је заговарао грађанску непослушност и ненасилни отпор, као и једноставност живота у природи. Та врста анархизма, природне филозофије и друштва утемељеног на самопомоћи појединца, као и субверзивни став, одувек су ми били значајни.

Како видите стваралаштво Харукија Муракамија, коме управо Јапанци замерају превелики утицај популарне америчке културе?

Тај утицај који је Мураками прихватио из америчке културе не занима ме. За мене то је само смеће. Уопште ми није занимљиво.

Који јапански писци на најбољи начин, по Вашем суду, представљају савремену јапанску књижевност?

Могу да именујем стотине њих, али они нису много познати изван Јапана. Међутим, неколицина јапанских писаца заиста обавља врло значајан посао, то су млађи људи. Посебно су важни романописац Хидео Фурукава, и песник Рјоичи Ваго. Обојица су из Фукушиме. Много су пропатили после земљотреса и нуклеарне катастрофе, и њихово писање истовремена је реакција на ове догађаје.

Да ли и у Јапану роман има превласт над поезијом?

У неком смислу то је тачно, због тога што у Јапану нема довољно озбиљне поетске публике, а можда је и савремена поезија сувише затворена за обичног читаоца. Али, себе не видим у друштву тих „захтевних“ песника. Неке моје песме врло су једноставне, комуникативне, држим се подаље од мејнстрим јапанске савремене поезије. Занимљиво ми је и то што све више младих људи поезију транспонује у музику, у филм.

Које ауторе бирате као преводилац?

Бирам карипске писце, који пишу на француском, енглеском или шпанском. Сматрам да је подручје Карипских острва типично за модерна друштва, вековима ту су биле европске колоније, скоро сви староседеоци временом били су побијени, док су Европљани доводили црне робове на рад. Оно што је интересантно јесте да су се на овом подручју културе укрштале на врло продуктиван начин, тако да карипска култура није европска, није америчка, или афричка, већ је то мешавина свих њих.

Марина Вулићевић

Коментари0
e854a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља