четвртак, 03.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 02.10.2013. у 15:00 Ивана Михић

Голи пијац

Док врела црна кафа клизи из џезве у шољицу, комшија и ја гледамо на телевизији вести о плановима за колективну будућност.

Ћутимо. Гледамо. Слушамо. Тихо је колико и конспиративни глас који нам планове предочава.

Ређају се кроз слике и речи непозната и позната лица и имена – домаћа и страна; неки стари људи, али и нови клинци: одела, разнобојне кравате, униформе, полууниформе, одоре, сукње, браде, брадице, наочаре, фризуре; страни егзотични језици, мање егзотични или пак свима добро познати; ситне, али и крупне цифре од којих се мути памет – милиони, милијарде, смањења, повећања, стезања каиша, простирања по губеру, мажњавања, алавости, привођења, правдања, куповине, продаје, прелетања, стварања неспојивих политичких коалиција, толеранције, нулте толеранције… И тако у недоглед. Мирно, одређено, сталожено… „Вежите се – полећемо! ’Ер Србија’!“

Рука ми задрхта од узбуђења. Паде шољица на под и разби се у парампарчад. Шеста шољица из бакиног сервиса. Остаде их пет. – Не секирај се. Набавићемо исту, ако не исту, оно сличну. Ја тамо често идем – проговори комша. – Ајде, идемо одмах, баш недељом ради. Видећеш, тамо се све продаје и све купује!

И тако кренем са комшијом на то место.

У дугачкој, уској улици која, чинило се, води у недоглед, био је смештен бувљак са необичним именом: Голи пијац.

Свашта је ту по тротоару било распрострто. Ништа у пару, све распар:

Лева ципела, десно стакло од наочара са диоптријом -14, откинути задњи џеп панталона, војничке цокуле без језика, крак од шестара, оголела полицијска шапка, типке с распаднутог дигитрона, федер, пропелер некаквог авиона двокрилца, манжетна, хрпа дугмића са „далапе” хармонике, дршке од лонаца, свакојаке жице и жичице, зарђало цивилно и војно ордење, половина књиге „Монах који је продао свој ферари“, неколико метара изгужване филмске траке, мала казаљка старог зидног сата, гомилица секундара са ручних сатова, жмигавац, напрсли фар, део неке фасаде зграде, десетак улубљених плехова, стотине окрњених тањира, шољица без дршки, искривљених кашика, виљушки и ножева, шрафова без глава… па чак и доњи део вештачке зубне вилице!

Голи пијац. У том мноштву свега што најугроженијем бићу може пасти на памет, на неки чудан начин, враћала се нада да се изгубљено може, ако не пронаћи, оно бар заменити сличним. Људи су се тискали, рили по гомилама тражећи замене за своје изгубљене, уништене или украдене ствари.

Шта ли ће, и коме, картонске кутије пуне изгребаних грамофонских плоча и дискова? Зар ће се икада више одатле чути музика? Чему корпе пуне прегорелих сијалица које никада неће осветлити неку собу, неки пут, нека заборављена врата? Каква је будућност писаће машине без слова, положене на клавир коме је неко очерупао дирке? Шта ће се и како зашрафити шрафовима без глава или закуцати искривљеним ексерима? Који купац ће се полакомити на половину аутомобилске шкољке без прозора, врата, седишта, стакла, мотора, али – са великом сиреном прикопчаном на прастари акумулатор? Зашто маса људи упорно проба да ли сирена заиста ради и зашто та иста маса мало касније усмерава пажњу на гајбе у којима леже пожутели, прашњави, ко зна чији неплаћени рачуни за кирију, струју, кредите, лизинге? – Знам, сад мислиш да нема шансе овде да нађеш ону твоју шољицу, али сачекај, никад се не зна – повуче ме комшија за рукав – Искрснуће кад се најмање надаш. На Голом пијацу стрпљење је најважније! И, наравно, вера!

Те ноћи, бежећи од најезде идиотских ТВ програма, негде око поноћи, већ сам била спремна да искључим екран, када ми је пажњу привукла емисија која се бавила обиласком десетине закатанчених фабрика, банкротираних производних система – сведока сумњиве и пропале приватизације, сабласно празних индустријских зона, угашених комбината с полупаним прозорима, разваљеним капијама и оробљеним инвентарима, напуштеним закоровљеним плантажама воћа...

Не знам зашто, али сам све време мислила на Голи пијац.

www.ivanamihic.com

Коментари12
cc00f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Један мали коментар
некада су биле бесплатне акције те сам их узела у једној прехрамбеној фирми, ту фирму је купио један радан човек јер је већ почео у то доба са великим мегамаркетима, та фирма тада није била позната али како сам постала акционар хтела сам да помогнем на неки начин па сам видела да би могли да се баве зачинима који би били фино упаковани баш као неки који су управо стигли на,тада, наше тржиште, написала сам да ли сте Ви можда глупљи од ових , кад није прошло много времена избацише зачине на тржиште, много сам се обрадовала, после чујем није власник више тај који ми се учунио као да жели од фирме нешто да направи, данаас је та фирма у стечају , сви ће акционари да пропадну и раднике ће да одпусте али ће продати баш тај део са зачинима једној држави која је препознала да може да заради , е ја вас питам ко је заслужан за зачине и да ли акционари треба да пропадну а да Швајцарци дођу до нечега за џабе што јако пуно вреди , лако је нпаравити голи пијац , направи ти брале екстра скоцкани пи
Jole Manojle
Na žalost, toliko smo siromašni da Beograd nema ni to- buvlju pijacu, poput Londona, Pariza i Beča. Možda jednog dana, kada nas prme u EU, posle 2020. možda tada komunalni policajci i vlast u Beogradu neće rasterivati ovakve prodavce...
kaktus kaktusic
Treba se zapitati, kako je moguce da je posle 'bele ladje"nekim politicarima porasla popularnost.Sa druge strane treba se zapitati, zasto je jedna tako uspesna i popularna produkcija, nestala, zabranjena, sta god bilo.Gutovic nije bio ni u kakvom konfliktu sa RTS-om, i dan danas vredno reklamira na RTS-SAT.To bi bio i odgovor g. Bojanu Djuricu
vito m
Лепа прича о ружној страни наше Србије. Може ли наставак. Има планера који не знају нашу стварност
Bojan Djuric
Napisacu jedan kom.nadam se da ce Politika objaviti.Ali se isto tako nadam da nasa postovana glumica Ivana Mihic,koju mnogo cenim i postujem,da se nece naci prozvanom,jer ne mislim na nju konkretno.Zalosno je zadnjih 13 god. tranzicije(pljacke,golog pijaca) da nasa kulturna elta Srbije nije nasla za shodno da ukaze,kritikuje,osvetli narod,kroz igrane serije,filmove,TV drame,predstave,pisanom reci,itd.na stanje u zemlji.Na sva drustvena zbivanja.Srbija od 2000 god.na ovamo nema Nusica ? Nema ga ?! Osim serija"Gorki Plodovi"Gore-Dole"nema drugih ostvarenja koje bi drustvu otvorile oci?Imam utisak da zarad pukog prezivljavanja glumci,reditelji,pisci,i svi kulturni radnici,svesni da propadamo,nisu nista uradili,cak sta vise 80% su se utrkivali ko ce se vise ulizivati bivsoj vlasti.Nije bilo intelektualnog otpora.Srbija nije imala Nusica modernog doba.Ovaj vas tekst je jedan od retik pobuna u kulturnom zivotu Srbije

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља