недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:12

Седам тврђава, пуно шанси

Аутор: Ана Марија Поповићпетак, 04.10.2013. у 15:00

Пре месец дана у Паризу одбранила сам мастер тезу на тему туристичког развоја седам тврђава на Дунаву и њиховом значају за развој седам градова и општина на чијој се територији налазе. Професори Сорбоне, као и професори универзитета КУ Леувен (Белгија) и Падова (Италија), на којима се такође мој мастер одвијао, били су изненађени туристичким производом који Дунав у Србији можеда понуди.

Прва тврђава гледано низводно је Бач. Ова тврђава је до пре десет година била потпуно непозната, када је Покрајински завод за заштиту споменика културе покренуо ревитализацију и туристичко буђење овог локалитета. Оснивањем фонда „Векови Бача“ и активним приступом, архитекта Завода Славица Вујовић мотивисала је локалну заједницу да се окрену туризму, паје Бач прошле године забележио 2.500 регистрованих посета, што је пуно у односу на нула регистрованих посета пре десет година. Оно што је Завод одлично схватио и применио јесте тода развоја историјских локалитета без туризма нема.

Следећа тврђава је највећа фортификација у овом систему, а то је Петроварадин у Новом Саду. Ово је једина тврђава која никада није била рушена, а и најмлађа је (грађена у 17–18. веку), па је и данас у веома добром стању. Тврђава је дом различитих институција и угоститељских објеката и годишње бележи око милион посета. У ову посету рачуна се и Фестивал „Егзит”, који представља врхунац валоризације наслеђа у Србији. Ниједан други историјски локалитет, кроз неки догађај, није успео да привуче толико људи и да добије тако масовну промоцију у свету.

После ове две тврђаве, грађене у претежно аустроугарском стилу, Дунав нас доводи у Београд. Опис Београдске тврђаве, популарно Калемегдан, што је, у ствари, име парка на тврђави, језгровито је дао Иван Јочовић из Туристичке организације Београд – „то су слојеви историје!“ Романска, византијска, турска, аустријска, српска тврђава... А увек Београдска. Рушена 34 пута, али као и Београд, никад до краја, Београдска тврђава има посебно месту у систему дунавских тврђава, јер годишње привлачи више од двамилиона посетилаца. О тврђави брине Јавно предузеће „Београдска тврђава“, које је од свог оснивања 2002.успело да унапреди изглед, очување и функционисање овог локалитета, јединственог за туристичку понуду Београда.

Пратећи Дунав, долазимо доСмедерева, јединетврђавена Дунаву коју је изградио српски владар,деспот Ђурађ Бранковић у 15. веку. За српску историју ово је вероватно најбитнија тврђава на Дунаву и заслужује већу пажњу домаћих туриста. Само ова тврђава има директну валоризацију, кроз наплаћивање улаза у Мали град. Тако Туристичка организација Смедерева, која управља тврђавом, увек зна тачно колико има посетилаца годишње, а то је углавном око 30.000. Овај број није мали, али за овако значајну тврђаву за нашу историју, која је у доста добром стању, требало бида буде много већи. Оно што Смедереву недостаје јесу хотели и ресторани, што је илустровано невероватном чињеницом да на дунавском кеју не постоји ниједан ресторан.

Дунав наставља у Ђердапску клисуру, у којој се налазе три преостале тврђаве конструисане у турском стилу: Рам, Голубац и Фетислам. Рам је најслабија карика у овом систему. Изграђена у 12. веку, она је данас заборављена тврђава, која није део туристичког производа општине Велико Градиште, на чијој се територији налази. Пошто у Рамуне постоје никакви смештајни капацитети, ова тврђава може да буде излетиште за посетиоце Сребрног језера у летњим месецима, у чијој се близини налази. Добар водич и покошена трава могу пуно да значе.

Тврђава Голубац налази се на месту где је Дунав најшири, чак 6,5 километара, те Дунав изгледа као море. Ово је подстакло локалну заједницу да се окрене туризму, и већ постоје многе викендице, апартмани и ресторани. На одличном сајту Туристичке организације Голубац, који је по мом мишљењу тачно оно што локални туристички сајт треба да буде, могу се наћи јасне информације о туристичкој понуди. Сама тврђава Голубац чека на своју рестаурацију, за шта је предвиђено шест милиона евра из фондова Европске уније.

Последња тврђава, Фетислам, налази се у Кладову, на самој граници са Румунијом. Тврђава није део туристичког производа Кладова, обрасла је у коров и ретко који туриста залази у њу. Ово је велика штета, јер је Кладово туристичко и прометно место, које је само прошле године забележило чак 80.000 ноћења.

Седам тврђава на Дунаву судобри компаративни примери како локално залагање за туризам доводи до пораста посете и промета, као што је то у случају Бача и Голупца. Такође, тврђаве су битне јер показују историјски значај Дунава за Европу, који је увек био граница између цивилизација. И најбитније, због 588 километара Дунава Србија није земља без плажа и изласка на воде, напротив! Србија је земља река.

онсултант за развој дестинација


Коментари7
5ecc1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Muradin Rebronja
Svaka čast uvaženoj Ana Mariji Popović. Mislim da bi njen rad trebalo pretočiti u Master plan razvoja turizma na Dunavu. Naravno da razvoj istorijskih lokaliteta bez turizma nema. Šta vrede istorijski lokaliteti ako nema ko da dođe da ih vidi, plati ulaznicu i potroši neku paru na hranu, piće, suvenire... A o ovoj "neverovatnoj činjenici da na dunavskom keju u Smederevu ne postoji ni jedan restoran" mogu da kažem da kod nas restorana i nema. Naše ugostiteljstvo je na kafansko-menzaškom nivou gde je alkohol (droga) glavna "ponuda" a hrana nebezbedna za jelo po američkim hasap standardima (prestavlja opasnost po zdravlje turista) i nezdrava za jelo po kanadskim standardima niskokalorične, sveže pripremljene zdrave i lokalno proizvedene organske hrane. Strani turisti nisu kafanski gosti. Oni strogo vode računa šta, gde i koliko jedu. Radi se o njihovm zdravlju koje oni čuvaju kao zenicu oka svoga. Nadam se da će se već jednom shvatiti važnost ugostiteljstva u turizmu.
Dragan Pavlovic
Posto smo za izgradnju tvrdjave na granici sa Albanijom zakasnili,preporucujem jednu tvrdjavu na granici sa Madjarskom.Samo zbog ovakvih kao sto je ovaj iz tavankuta.Inace sa Madjarima nikada nisam imao nijedan licni problem.
Др Ивана НиколићМишковић
Ја која сам своју најранију младости лети проводила у Голупцу и која добро познајем и волим тај крај поред и уз Дунав већ се одавно чудом чудим да до сада све то није валоризовано и није постало српски " Salzkammergut" где долази европска елита да ужива у нечувеној лепоти и здравој средини тога краја.: Овде мислим на део Голубац-Брњица-Кладово који је права ПОЕЗИЈА од људи и природе Још један доказ КОЛИКО се у Србији не познају ни сопствена Историја ни сопствена земља а ни сопствени људи. Штета, јеАр у том крају још увек живе људи који су племенити, вредни и поштени и који имају идеале: а како би и могли да буду другачји у толикој лепоти и раскоши Природе, Воде и Историје?
Milan Novakov
Ono sto je definitivno potrebno Ramu je put do njega. Ja isam isao motorom doduse, ali od obelezavanja do stanja puta, uzas. Mada bese prava avantura! :)
Bunjevac iz Tavankuta
Stirko nam procito clanak pa kaze: O ovoj naucnici cemo malo kasnije da diskutujemo al sad bi kazo da je furtom izostavila najznacajniju tvrdjavu od ulaza Dunava iz Madzarske sve do izlaza posle one najvece hidroelekrane u Evropi. Mi svi znamo za Djerdap al za tu najvecu tvrdjavu nismo nikad culi. Pista opet prvo natego kriglu sa spricerom obriso usta pa kaze: Naravski kad se niko nije sitio da stavi Baracku u turistisku ponudu a ona ima ... gazda Tale se umisa u diskusiju: Baracka je podignuta jos za vrime Starih Slovena i bila je dosad vise od hiljadu puta potopljena i nijedna vikendica se nije nikad ni pomerila za to vrime, spada u najjace utvrdjenje na cilom toku Dunava.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Остали коментари
Погледи са стране

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља