понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:43

Објављена сабрана дела Пера Слијепчевића

субота, 05.10.2013. у 21:57
Перо Слијепчевић, 1916.

Међу истакнутим српским интелектуалцима XX века–Перо Слијепчевић (Самобор, код Гацка, 1888 – Београд, 1964), представља изузетну стваралачку личност која се својим делом издваја на многим пољима науке и културе. Академија наука и умјетности Републике Српске и „Свет књиге” из  Београда, објавили су Сабрана дела Пера Слијепчевића, у десет томова. Уредници су Радован Вучковић и Стево Ћосовић. У комплету су: „О немачкој књижевности и култури I–II” (Слободан Грубачић), „Огледи о српској књижевности” и „Белетристички радовии преписка” (Радован Вучковић), „Књижевно-критички радови” (Станиша Тутњевић), „О уметности и уметницима” (Слободанка Пековић), „Историјске и политичке теме” и „Друштво и култура” (Алекса Буха), „Педагошко-андрагошки радови” (Симо Нешковић), „Биографија и библиографиија Пера Слијепчевића” (Часлав Николић и Сњежана Ћирковић). Комплет од десет књига садржи 4.548 страна.

Перо Слчијепчевић је гимназију завршио у Мостару, студирао је, потом, на Филозофском факултету у Бечу, а докторат из немачке књижевности одбранио у Фрибуру, у Швајцарској 1917. године. Од 1928. до 1941. био је професор германистике на Филозофском факултету у Скопљу, а после 1945. на Филозофском факултету у Београду.

Уживао је велику углед у своме времену и, као изворни мислилац, вршио снажан утицај у многим областима интелектуалног живота. Слијепчевић је један од најбољих германиста кога је српска наука о књижевности имала. Поред главне германистичке студије о Шилеру, затим расправа о Гетеу, Хајнеу, Томасу Ману, написао је низ историјских прегледа о значајним периодима у немачкој књижевности; расправљао је о ренесанси и просветитељству, о  класици, о хуманизму... Српску мисао о књижевности Слијепчевић је двоструко унапредио. С једне стране, омогућио је поуздан продор модерних метода у бурне расправе о нашем наслеђу, а с друге увео комбиновани приступ који испитује дијалог различитих цивилизација.

Осим тога, његовом политичком, историјском и културно-просветном раду нема равног не само у тзв. омладинској генерацији пред Први светски рат, већ и уопште у српској култури. Он је и један од најзначајнијих представника Младе Босне, чију ће идеологију и политичке визије уобличити у фактичко-историјски рељеф и притом изрећи и написати најтужније и најлепше речи о јунаштву и жртви њених многих неименованих јунака.

Спајао је европску модерну мисао о уметности са етичким и патријархалним вредностима. Европска култура је представљала ред, рационалност, памет – а домаћа, блиске емоције. Синтеза једног и другог би била нова уметност, она која настаје из наше патријархалне културе која губи неодређену општост која се наслеђује из предања, а добија оштрину свесне употребе.

Перо Слијепчевић, наглашава Ћосовић, био је  пре свега просветитељ, а књижевну делатност схватао је као део општег културно-политичког и просветног рада, коме је подредио своје енциклопедијско образовање, огромну енергију и знање. О томе сведочи његово обиман опус из области педагогије и андрагогије: „О савременом васпитању народа”, „О народном просвећивању”, „Морално васпитање”, „Вредност наше патријархалне културе”… Критичар, есејист и научни радник, Перо Слијепчевић је и личност која је драматично расла са својим временом. Прави репрезентант идеала и идеја нараштаја коме је припадао. Његови портрети појединих истакнутих личности: Ристо Радуловић, Петар Кочић, Васиљ Грђић, Јован Цвијић, Владимир Гаћиновић, Томаш Масарик, Иван Мештровић, Васа Стајић, Мирко Рачки, Стеван Мокрањац… истовремено су врло садржајни и проницљиви увиди у историјске и друштвене токове тога доба.

Слијепчевић је написао раскошне есеје о српској књижевности и култури, о народој књижевности, Његошу, Алекси Шантићу, Јовану Дучићу, Милану Ракићу. Он народне песме, односно народне умотворине, сматра највишим манифестацијама српске патријархалне културе и њене духовности.

Перо Слијепчевић, закључује Стево Ћосовић, једна је од оних личности у српској култури и књижевности која је, незаслужено, остала у сенци слабијих духова. Можда су томе разлог његова урођена скромност и достојанство.Био је племените природе, толерантан, тактичан, аристократског патријархалног понашања, окренут духовним вредностима и прожет духом грађанског културног хуманизма.

З. Радисављевић


Коментари5
e7499
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миша Матић
Највећи разлог због кога је дело проф. др. Пера Слијепчевића "остало у сенци слабијих духова" је његово учешће у ЦНК Краљевине Југославије и активно присуство на Башком Светосавском конгресу, 1944. као народног представника. У село Ба је стигао на дресини, уз помоћ равногорских илегалаца из Београда.
Goran Musić
Profesor Slijepčević je predavao i književnost u Velikoj medresi kralja Aleksandra u Skoplju. Otac je našeg velikog filmskog režisera i profesora FDU, Brace Slijepčevića (nažalost, pokojnog).
prof.dr.predrag kostić
odgovor g. Šoškiću: Svojevremeno sam preveo doktorsku tezu prof. Slijepčevića (odbranjenu u Friburu, Švajcarska). Prevod je objavljen u Sabranim djelima P. Slijepčevića u Sarajevu (izdavač Svjetlost), 80-ih godina. Tema: Budizam u nemačkoj književnosti''.
петар шошкић
Одличан текст о веома значајном српском писцу. Једино ми је остала загонетна напомена о Слијепчевићевом докторату. Својевремено сам читао да он докторирао у Швајцарској на теми будизма као религије, а не на немачкој књижевности како пише у овом тексту. Молио бих да ми неко јави ако нисам у праву. Хвала.
mimi moraca
Jako me je obradovao ovaj clanak i hvala Politici. Upoznala sam Bosu Slijepcevic (rodj. sestra Perina) jos kao mala jer nam je cesto dolazila u goste. Bila je dobra prijateljica moje majke i secam se da je tada skupljala materijal i pisala o svom bratu i njegovom zivotu. Porodica Slijepcevic je gospodska, vredna svakog postovanja porodica i zasluzila je da se ovo desi. Zao mi je sto se nije dogodilo ranije ali za dobru knjigu nikada nije kasno. Jos jednom hvala Politici na ovome clanku a ja cu da pozurim u knjizaru.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља