петак, 22.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:40

Човек коме дугујемо Банат

Аутор: Александар Апостоловскиуторак, 08.10.2013. у 15:00
Михајло Пупин је толико задужио Америку да су његовим именом назвали један од бродова ратне морнарице

Читава мрежа агената и доушника ФБИ пратила је почетком 20. века широм Америке једног од највећих научника света тог времена, истражујући његове родољубиве послове. Разлози због којих је Михајло Пупин био под специјалним надзором федералних агената током важних историјских тренутака у првим деценијама прошлог века, дуго су били добро чувана тајна. Читањем архиве ФБИ, открива се како је угледни професор Колумбија универзитета водио двоструки живот током преломних тренутака српске историје.

Један од оснивача НАСЕ и творац четворице нобеловаца на Колумбија универзитету у Њујорку, истовремено се бавио илегалним радом, агитујући и прикупљајући помоћ на терену за Србе у отаџбини, у доба анексије Босне, па све до Балканских и Првог светског рата. Михајло Пупин је посебно радио на организацији слања добровољаца на фронтове у Србији, чиме је рушио статус неутралности САД.

– Задатак Федералног истражног бироа (ФБИ) био је да надзире родољубиву мисију Михајла Пупина у САД – каже Александра Нинковић-Ташић, потпредседница Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин”, објашњавајући како су у архивама ФБИ откривена 133 документа који не показују само како је Михајло Пупин праћен док се борио за српске интересе, већ и како је његов углед и положај у америчком друштву био тако велики зид који чак ни америчка администрација није могла лако да сруши.

Сутрашњи специјални бесплатни додатак „Политике” о Михајлу Пупину, обилује непознатим цитатима, Пупиновим изјавама, као и цитатима његових познатих савременика, које се тичу научникове борбе за Србију. „Политика” ексклузивно први пут доноси до сада неоткривене податке о Пупиновом личном животу, о коме он никада није говорио ни писао. 

Објашњавајући разлоге због којих су амерички тајни агенти пратили нашег научника, Александра Нинковић-Ташић истиче да је Америка морала да одговори на захтеве других држава, пре свих Аустроугарске, да се покрене поступак за проверу Пупинових поступака. Аустроугарска је тражила да влада САД провери да ли се Пупин понаша у складу са државном и националном политиком Америке.

– Аустроугарски амбасадор Константин Теодор Думба, изузетно је оштро нападао Пупина. Из архива је могуће реконструисати акције које је преузимала америчка влада – праћења које је САД спроводила против Пупина. Праћење је обустављено, а агенти ФБИ опозвани 13. маја 1915. године, о чему је Аустроугарска обавештена. У том обавештењу се констатује да Пупин није чинио ништа против националних интереса САД – указује Александра Нинковић. 

Али, то је била само једна од Пупинових победа.

– Када завиримо у докумената ФБИ, видимо да су нека од њих полудипломатска и уљудна, али многа показују имена и презимена агената и доушника, као и обичних полицајаца који су имали задатак да прате дневне активности Михаила Пупина. На пример, један полицајац, чуди се зашто се прати „тај фини човек, кога сви, где год да сврати тога дана, поздрављају и грле га, ословљавајући га са – уважени професоре Пупин” – прича наша саговорница.  

Намеће се и питање шта је једног од највећих српских научника, поред Николе Тесле и Милутина Миланковића, добитника Пулицерове награде за аутобиографију „Са пашњака до научењака”, водило у његовом циљу да буде највећи лобиста кога је Србија икада имала?

Међу познаваоцима лика и дела славног научника, писца и дипломате (био је једно време почасни конзул Србије и Црне Горе), преовладава мишљење да су српка народна традиција, васпитање и љубав према Србији, с којим га је мајка испратила у свет, из банатског села Идвор, били пресудни да он ризикује своју светску научну репутацију и огроман професорски углед на Колумбија универзитету. 

– Михајло Пупин је створио четири нобеловца, изумео 34 вредна проналаска и њима толико задужио Америку да су његовим именом назвали један од бродова америчке ратне морнарице током Другог светског рата, који је пловио у саставу флоте Абрахама Линколна. Американци су, такође, највећу лабораторију за физику, која се налази на Колумбија универзитету, назвали Пупин-хол. Кратер на Месецу, такође је назван његовим именом. То је само део дугог списка почасти које му је пружило америчко друштво – указује наша саговорница.

Али, пут до таквих признања није био лак. Дубоко етаблиран у највише слојеве америчког друштва, успео је да издејствује, својим везама са врхом америчке администрације, да се српска застава завијори над Белом кућом, једини пут у својој историји.

То се догодило 1918. године, када је председник Вудро Вилсон написао проглас о српском народу. То су најлепше речи које је један председник било које стране државе упутио српском народу. Речи америчког председника Вилсона, које су читане у Америци, на богослужењу у свим црквама, и које су објављене у свим штампаним медијима, ми данас читамо с неверицом.

Јер, Пупин је учествовао у оснивању и председниковању у готово свим научним институцијама Америке прве половине 20. века и научници су му одали почаст као оцу идеализма америчке науке. Али, паралелно са тим радом, он је држао предавања, објављивао је чланке у најутицајнијим штампаним медијима о Србији. Прикупљао је новац који је слао у отаџбину, основао је три фондације, које су помогле да се створи духовна и културна мапа наше земље.

После истраживања до сада необјављених докумената о славном научнику и родољубу, Александра Нинковић-Ташић констатује како је, без задршке и трунке сумње, Пупин бранио Србију на начин на који то не могу да учине читаве владе. И, та борба је често подсећала на илегални рад на терену. Нажалост, у складу са нашим менталитетом, Пупина нису саплитали само непријатељи српских интереса тог историјског тренутка, већ и други Срби, којима су лични интереси били важнији од интереса свог народа.

Ни тада, Пупин не би марио превише за свој професорски углед, ни за своје здравље, већ је кретао у директан окршај.

Један од таквих примера догодио се када је Пупин сео на воз у Њујорку, да би по мрклом мраку стигао у Питсбург, како би осујетио напоре удружења „Србобран”. То удружење је, користећи се лажима, одштампало цео тираж новина, са намером да осујети Пупиново агитовање међу колонијама Срба у Америци. Пупин је испред закључане штампарије „Србобран” потегао пиштољ, како би развалио браву и врата, али су га пријатељи у томе покушали да спрече:

– Пробудићеш комшилук, ухапсиће те полиција и брука ће стићи уваженог професора!

На то им је Пупин одговорио:

– Може доћи и цео град, али лажи из те штампарије изаћи неће!

И, нису изашле. Пупинова екипа, међу којима је био и један свештеник, разбила је прозор, увукла се у штампарију и уништила целокупан тираж. 

Али, то је тек делић Пупинових добрих дела. Александра Нинковић-Ташић подсећа да је Пупин био изузетно богат човек, захваљујући својим научним радом и вредним проналасцима.

Међутим, сав свој капитал оставио је српском народу. Листа његових доброчинстава има више од хиљада давања. Или, што би данас рекли, донација. Осим што је куповао највећа дела српског сликарства, помагао је СПЦ и болеснима. Велике суме новца давао је новинарима и глумцима. 

----------------------------------------------

Оснивач Насе

Михајло Пупин је 23. априла 1915. године, седео на првом састанку Националног комитета за аеронаутику, чиме је постао један од дванаесторице људи који су основали Насу.

– Сви Пупина препознају по калемовима, али то није ни близу његов најзначајнији проналазак. Исте године, када је учествовао у оснивању Насе, са својим учеником, нобеловцем Армстронгом, пријављује седам патената који представљају основу телекомуникација и бежичних комуникација.


Коментари31
fe215
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pogled sa strane Petrov
Nema potrebe da se kitimo necim sto nije. Pupin je umro 1935 a NASA je osnovana 1958 kao posledica sovjetskog senzacionalnog lansiranja lajke u svemir. Pupin je bio u osnivackom odboru agencije NACA (za aeronautiku) 1915 koja je zatvorena posle njegove smrti a imovina je prenesena novoj agenciji NASA (za svemirska istrazivanja) tako da je stvar inerpretacije da li je Pupin osnivac NASE. Pupin bi bio oznenadjen sta je NASA jer je on nije video.
Демократија је почела са Политиком!
Нема листа као што је наша Политика! Ту сви добију шансу. Без обзира на боју косе, стручну спрему или религијску припадност. Рибникари су нас задужили као Вук Караџић! Па и више од Вука, наше комшије не пишу ћирилицом, али читају Политику! Политика forever!
Zagorac Josip
Tisa je najlepsi......!Pitanje!Kada je bila Baranja u Okviru jRSirbije!Cak i u okviru HR tek od 1945-te a prije tek od !92o u okviru SHS(Kasnije Kr.Jugoslavije)!Pa ovakva historijska cinjenica nije propaganda protiv bilo koga nego je" ihrana za prosirenja obrazovanje"Znanje je vrlina covjeka a "tupljenja" bez veze simbol "ogranicennosti!"!Volio bi znati kakvu vezu imao bosanac Tesla sa Banatom?!
Posteni Posteno
Ako vec bavimo Historijom onda ili obj.ili nikako!Banat Backa i Srem su tek od 1945-te u okviru R.Sirbije:(pre nikad) a Baranja Hrvatskoj!192o-G.n.teritorije kao ratni plen poklonjeno su bili novoj stvr.SHS(kasnije Kr.Jugoslaviji!)Osamostaljenje Vojvodine nema nikakvu bazu odn zlonamerna propaganda zbog "nekih razloga"sta su u biti nisu nepoznati,svaki zna na sobstveni nacin odn.tumaci?!
Tisa je naša lepotica
I mi se zahvaljujemo na članku i komentarima. Dodatno olakšanje je da smo saznali kome dugujemo zahvalnost. Ja sam bio ubeđenja da bez Nenada plemenitog Čanka ne bi bilo ni Banata, ni Baranje, ni Srema. O Baranji i da ne govorimo...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља